MILOVAN VESELINOVIĆ HOKI, STOLAR IZ KLENjA, NESVAKIDAŠNjI GOST MNOGIH VESELjA
POLjUBIO 2.000 MLADI
Za 30 godina bio nezvan gost na 2.977 svadbi i ispraćaja u vojsku u 130 mesta Mačve, Srema i Semberije. Pojeo je ukupno tonu pečenja, 6.000 sarmi i 3.000 parčadi torti
Alal vera, Milovane! Teško je i dostići tvoj rekord, a kamoli ga prestići. Još konkretnije, malo ko to i pokušava. Tako zbori većina onih koji ga poznaju. Nezvan gost na ukupno 3.000 svadbi ili ispraćaja u vojsku. To je za sada rekord koji je zabeležen u sopstveni dnevnik.
Glavni akter ove priče je Milovan Veselinović, stolar iz mačvanskog sela Klenje. Davni je potomak Janka Veselinovića. Otuda tako lepo i peva. Svi Veselinovići su, tvrdi, muzikalni. Njemu pero baš i ne ide od ruke, ali je zato “car“ kada se domogne mikrofona.
Tok priče s početka ovog teksta dotiče njegovu mladost ali i svojevrsnu sposobnost i želju da brzo osvaja poverenje i naklonost drugih. Sa svojih 15 godina, bio je na jednoj svadbi u selu, dobro primljen i ugošćen, bez obzira na to što ga niko nije zvao. Počastili su ga kao najdražeg gosta. Pevao je najlepše što je umeo. Sve je bilo veoma dopadljivo i privlačno. Maksimalno se trudio da osvoji srca i dugo drži pažnju drugih gostiju. Uspeo je u tome. Onda mu se sve neobično svidelo. Krenuo je od svadbe do svadbe. Od ispraćaja do ispraćaja. I to uvek nepozvan. Punih 30 godina. Čim čuje da neko priprema veselje, dolazi, bez poziva. Uvek ga rado dočekaju.
- Mladencima uvek donesem skroman poklon. Prvo poljubim mladu, a onda i mladoženju, da se ne naljuti. Sve to je, naravno, uz čestitke za srećnu budućnost i puno dece. Onda oni pozovu za sofru, najčešće blizu muzike, i tako to krene, kaže Milovan.
Uskoro usledi i njegova pesma. Muzičari ga već dobro znaju i svi mu rado prepuste mikrofon. Znaju da je zabavan i da lepo peva, a ne traži deo od bakšiša. Izveštio se i ume da pogodi “žicu“ svatovima.
U amaterskom pevanju imao je dosta uspeha. Pobeđivao je po mnogim seoskim domovima kulture, kad su se tamo održavali “Susreti sela“ i poseban deo takmičenja pevača amatera. Bio je dva puta Prvi glas Srema i četiri puta Prvi glas Mačve. Sve to je pedantno zabeležio u svesku - dnevnik o sebi.
- Pevao sam na tim veseljima za više od milion ljudi. Služilo me je najmanje 30.000 redara i aščija. Pojeo sam tonu pečenja, plus supe, a sarme 6.000 komada... zabeležio je još u dnevniku.
Milovana je to gošćenje koštalo u proseku 100 evra po gozbi. Dakle ukupno oko 300.000 evra. Ne žali za tim novcem. Dosta je, ali za 30 godina, a bilo mi je lepo, dodaje na kraju priče.
Glavni akter ove priče je Milovan Veselinović, stolar iz mačvanskog sela Klenje. Davni je potomak Janka Veselinovića. Otuda tako lepo i peva. Svi Veselinovići su, tvrdi, muzikalni. Njemu pero baš i ne ide od ruke, ali je zato “car“ kada se domogne mikrofona.
Tok priče s početka ovog teksta dotiče njegovu mladost ali i svojevrsnu sposobnost i želju da brzo osvaja poverenje i naklonost drugih. Sa svojih 15 godina, bio je na jednoj svadbi u selu, dobro primljen i ugošćen, bez obzira na to što ga niko nije zvao. Počastili su ga kao najdražeg gosta. Pevao je najlepše što je umeo. Sve je bilo veoma dopadljivo i privlačno. Maksimalno se trudio da osvoji srca i dugo drži pažnju drugih gostiju. Uspeo je u tome. Onda mu se sve neobično svidelo. Krenuo je od svadbe do svadbe. Od ispraćaja do ispraćaja. I to uvek nepozvan. Punih 30 godina. Čim čuje da neko priprema veselje, dolazi, bez poziva. Uvek ga rado dočekaju.
- Mladencima uvek donesem skroman poklon. Prvo poljubim mladu, a onda i mladoženju, da se ne naljuti. Sve to je, naravno, uz čestitke za srećnu budućnost i puno dece. Onda oni pozovu za sofru, najčešće blizu muzike, i tako to krene, kaže Milovan.
Uskoro usledi i njegova pesma. Muzičari ga već dobro znaju i svi mu rado prepuste mikrofon. Znaju da je zabavan i da lepo peva, a ne traži deo od bakšiša. Izveštio se i ume da pogodi “žicu“ svatovima.
U amaterskom pevanju imao je dosta uspeha. Pobeđivao je po mnogim seoskim domovima kulture, kad su se tamo održavali “Susreti sela“ i poseban deo takmičenja pevača amatera. Bio je dva puta Prvi glas Srema i četiri puta Prvi glas Mačve. Sve to je pedantno zabeležio u svesku - dnevnik o sebi.
- Pevao sam na tim veseljima za više od milion ljudi. Služilo me je najmanje 30.000 redara i aščija. Pojeo sam tonu pečenja, plus supe, a sarme 6.000 komada... zabeležio je još u dnevniku.
Milovana je to gošćenje koštalo u proseku 100 evra po gozbi. Dakle ukupno oko 300.000 evra. Ne žali za tim novcem. Dosta je, ali za 30 godina, a bilo mi je lepo, dodaje na kraju priče.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
