ЛОШЕ ОДЛУКЕ У ВЕЗИ СА ИЗМЕШТАЊЕМ УПРАВЕ ЗА АГРАРНА ПЛАЋАЊА

ЗБОГ „УПРАВА НАПОЉЕ“ 250 МИЛИОНА ЕВРА ОТИШЛО НИЗ ВЕТАР

Недоступност пољопривредницима, мањи обим посла, неадекватни услови у којима функционише Управа за аграрна плаћања и недовољна обученост кадрова, условили су изостанак акредитације ове установе и немогућност коришћења средстава из фондова Европске уније

  • Број 3598 (13. окт 2016.)
  • М.С.М.
Када се крајем 2013. године из Владе Србије хорски зачуло „Управа напоље“, представницима Министарства пољопривреде није требало дуго времена да реагују. Управа за аграрна плаћања, једна од ретких државних институција чије седиште се до тада није налазило у Београду, морала је да напусти Шабац. Тадашњи представници Министарства пољопривреде тврдили су да ће се у престоници радити брже и боље, те да ће се лакше испунити услови неопходни за акредитацију ове установе и коришћење ИПАРД фондова Европске уније за аграр и рурални развој. За ову мисију било је неопходно ангажовање стручног кадра: у марту 2016. године селектована су 43 кандидата, од око 2.500 пријављених, а након тога у августу ове године још 50, од 2.200 апликаната. Бројке импозантне, али за представнике Европске комисије не баш импресивне. Због недовољне обучености кадрова, али и због неадекватних услова у згради у којој је сада смештена Управа за аграрна плаћања, европски званичници су донели одлуку која значи да ће домаћи пољопривредници остати ускраћени за најмање 15 милиона евра колико је у 2016. било планирано у оквиру седмогодишњег циклуса, вредног укупно 175 милиона евра. Када узмемо у обзир и податке да је кроз институцију Управе за аграрна плаћања према свим параметрима требало да се трансферише близу 100 милиона евра разних донација и финансијских средстава из разних извора, долазимо до тога да је цифра која је отишла у неповрат око 250 милиона евра.
Одлука Европске комисије за неке је можда била и неочекивана, јер су представници Владе Србије почетком ове године самоуверено изјављивали како ће подстицајна, неретко и великим делом бесповратна средства и повољни кредитни аранжмани пољопривредним произвођачима бити на располагању већ за јесењу сетву.
Када је управа почетком 2015. брже-боље пресељена у Београд, могло се чути да је немогуће пронаћи 100 високообразованих кадрова који би радили у Шапцу. Овај став пада у воду на конкретном примеру. У фабрици „Јазаки“, међу 1.700 радника биће и 400 високообразованих људи, махом инжењера. Део њих ће, свакако, на посао у Шабац долазити из других градова, а неки ће се овде и преселити. Због чега тако нису могли да раде и кадрови Управе за аграрна плаћања треба питати руководиоце ове установе и представнике Владе Србије. Извештај Европске комисије о напретку Србије за 2012. наводи да је „забележен напредак у вези са припремама за систем управљања и контролу у оквиру ИПАРД-а“ као и да су „припреме за систем управљања у области руралног развоја на правом путу“. То је потврђено и током три посете ревизора ЕУ (2009, 2010. и 2011. године) који су констатовали да је Управа за аграрна плаћања у Шапцу институција у којој је постигнут највећи напредак у испуњењу техничких услова и стандарда за акредитацију комплетног ИПАРД система. И технички критеријуми самог објекта у ком се Управа за аграрна плаћања налазила у Шапцу нису за поређење са условима у којима сада раде запослени и где грађани, пре свих пољопривредни произвођачи, треба да заврше одређене процедуре. Од шабачког објекта који је био приступачан свим људима који се баве пољопривредом, управа је измештена у Булевар краља Александра, у сам центар Београда, куда је последњи пут трактором прошао Маријан Ристичевић у некој од кампања, у периоду док још увек није постао напредњак. Да ли су се чланови Владе и Министарства пољопривреде угледали и на Драгана Шутановца и његов врачарски пашњак, па и сами пожелели да се баве пољоприрведом у центру Београда, није познато, тек Управа за аграрна плаћања нашла се у близини „Вука“, на општу радост пољопривредних произвођача из Мутапове и Баба Вишњине улице. Како незванично сазнајемо од извора у самој Управи за аграрна плаћања, и обим посла је значајно мањи на новој локацији, те се спомиње да се данас обради упола мањи број предмета него у периоду када је управа била у Шапцу.
Коришћење средстава из ИПАРД фондова пружа могућност регистрованим пољопривредним газдинствима и правним лицима да дођу до подстицајних средстава и веома повољних кредита. У појединим случајевима, подносиоци захтева за подстицај могу рачунати и на повраћај 50-70 одсто уложених средстава, док се кредити отплаћују и до 15 година, са грејс периодом и до четири године, уз камату која је некад и нижа од три одсто на годишњем нивоу.
Из европске касе за пољопривреду и рурални развој Србије за 2015. годину издвојено је 15 милиона евра, за 2016. годину 20, за 2017. годину 25 милиона, 2018. - 30 милиона, 2019. - 40 милиона евра, да би у последњој, 2020. години из ИПАРД-а стигло 45 милиона евра. Средства се могу користити три године након алокације, односно новац из 2015. биће на располагању до 2018. Одлагање акредитације Управе за аграрна плаћања угрожава повлачење средстава, а ако се у току следеће године не добије акредитација, постоји оправдана бојазан да ће пољопривредници остати без новца, јер процедура око писања пројеката и одобравања средстава може захтевати доста времена.