U SRPSKOJ KNjIŽEVNOJ ZADRUZI PREDSTAVLjENE „IZABRANE ELEGIJE“ KRSTIVOJA ILIĆA
PESNIČKA SVEČANOST
Beogradska promocija knjige šabačkog pesnika, prošlog četvrtka, odškrinula vrata u pesnički svet ispunjen posvećenošću i ljubavlju prema „lirskom istraživanju metafizičkih i filozofskih trepeta i zakutaka bića“
Čuveni Zadrugin četvrtak, kad ova najznačajnija srpska izdavačka kuća predstavlja svoja nova izdanja, protekao je u znaku medijske najave „Izabranih elegija“ Krstivoja Ilića, najvećeg savremenog elegičara u srpskoj književnosti, i našeg sugrađanina. Knjiga je nedavno izašla iz štampe u finom, tvrdom povezu, sa koricama boje zlata, što je i sam pesnik odmah naglasio.
Poznati književni kritičar i univerzitetski profesor Jovan Pejčić, govoreći o Ilićevoj poeziji, naglasio je da se radi o jednoj od najboljih knjiga izabranih stihova u novijoj srpskoj poeziji, donekle iznenađen što pesnik to nije još ranije uradio.
- Kao prefinjeni liričar, i veliki majstor svake pesničke forme, Krstivoje Ilić duboko je uronjen u tradiciju i svetske i srpske elegije, i kada peva o junacima sa socijalne margine, i kad svežim, i novim jezičko-poetskim slikama i metaforama govori o onom najtežem i najbolnijem: metafizici stvaranja, postojanja i umiranja! Njegovi distisi i katreni nastavljaju onu najlepšu liniju elegičnog pevanja u srpskom pesništvu, pridružujući se Branku, Vojislavu, Dučiću, Crnjanskom i Raičkoviću. Važno je napomenuti da je Krstivoje Ilić, manirom živog klasika ispevao nekoliko najlepših soneta u srpskom pesništvu, i da se sa radošću očekuje izlazak i jednog takvog izbora njegove poezije. To će se verovatno dogoditi, u određeno vreme, u Srpskoj književnoj zadruzi, kojoj je Krstivoje Ilić skoro monaški posvećen i odan ““ rekao je Pejčić.
Uz Dragana Lakićevića, glavnog urednika Srpske književne zadruge, svečanost su započeli i završili glumci Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, Petar Lazić i Siniša Maksimović govoreći neponovljivim majstorstvom Ilićeve stihove, kao da drže lekciju glumcima koji se zaklanjaju za neki prestonički „oreol“. A pod tim oreolom i sam pesnik, vidno uzbuđen, bio je, što je i sam naglasio, kao preporođen.
- Na početku svečanosti, u meni se dogodilo pravo biološko čudo: osetio sam se potpuno zdravim! Ja, koji poslednjih godina ne mogu nikako da dovedem u sklad svežinu, i nemerljivu moć duha, sa ovom ruševinom tela! Neka to bude tajni čin stvaranja, i Stvoritelja! Video sam koliko su posetioci, različitih uzrasta, bili srećni uz moje stihove. Sa koliko su pobožnosti pratili moje tihe komentare o besmrtnosti poezije. Naravno, uvod u svu ovu duhovnu blistavost učinili su glumci Šabačkog pozorišta, govoreći, kao i dosad, maestralno moje stihove. Zoran Karajić, Petar Lazić i Siniša Maksimović. I onda, za kraj ove ispovesti, još jedno čudo. U mnoštvu uglednih i dragih lica, pojavljuje se jedan veliki gospodin, i intelektualac, i pravi potomak Nemanjića ““ Aleksa Buha! Reče mi da petnaest godina traga i za mnom i za mojim elegijama. Nismo se videli od jednog davnog Sajma knjiga u Banjaluci. Prozborili smo nekoliko sudbinskih reči, u četiri oka, a, u stvari, bilo nas je trojica. A sama knjiga „Izabranih elegija“, koliko je lepa i elegantna. Neka se moje bivše ljubavi ne ljute, ali, u životu nisam imao lepšu ženu ““ uz osmeh poverio nam se pesnik.
„Izabrane elegije“, na sto pedeset šest strana, donose pesme iz četiri najznačajnije zbirke Ilićevih elegija - „Elegije iz predgrađa“, „Jesenje elegije“, „Pobožne elegije“ i „Elegije nad gorama i vodama“. Kako je i sam pesnik priznao, u životu nikad nije objavio obimniju knjigu poezije.
Krstivoje Ilić je pesnik lirskog istraživanja metafizičkih i filozofskih trepeta i zakutaka bića. To biće ““ ljudsko i pesničko, sastavljeno od tela, osećanja i jezika ““ pesnik je poistovetio sa pesmom, čijem „biću“ (izrazu, značenju) pribavlja posvećene nijanse, sa udelom božanskog.
Dragan Lakićević, iz pogovora „Elegije nad bogom i ljudima“
Poznati književni kritičar i univerzitetski profesor Jovan Pejčić, govoreći o Ilićevoj poeziji, naglasio je da se radi o jednoj od najboljih knjiga izabranih stihova u novijoj srpskoj poeziji, donekle iznenađen što pesnik to nije još ranije uradio.
- Kao prefinjeni liričar, i veliki majstor svake pesničke forme, Krstivoje Ilić duboko je uronjen u tradiciju i svetske i srpske elegije, i kada peva o junacima sa socijalne margine, i kad svežim, i novim jezičko-poetskim slikama i metaforama govori o onom najtežem i najbolnijem: metafizici stvaranja, postojanja i umiranja! Njegovi distisi i katreni nastavljaju onu najlepšu liniju elegičnog pevanja u srpskom pesništvu, pridružujući se Branku, Vojislavu, Dučiću, Crnjanskom i Raičkoviću. Važno je napomenuti da je Krstivoje Ilić, manirom živog klasika ispevao nekoliko najlepših soneta u srpskom pesništvu, i da se sa radošću očekuje izlazak i jednog takvog izbora njegove poezije. To će se verovatno dogoditi, u određeno vreme, u Srpskoj književnoj zadruzi, kojoj je Krstivoje Ilić skoro monaški posvećen i odan ““ rekao je Pejčić.
Uz Dragana Lakićevića, glavnog urednika Srpske književne zadruge, svečanost su započeli i završili glumci Šabačkog pozorišta Zoran Karajić, Petar Lazić i Siniša Maksimović govoreći neponovljivim majstorstvom Ilićeve stihove, kao da drže lekciju glumcima koji se zaklanjaju za neki prestonički „oreol“. A pod tim oreolom i sam pesnik, vidno uzbuđen, bio je, što je i sam naglasio, kao preporođen.
- Na početku svečanosti, u meni se dogodilo pravo biološko čudo: osetio sam se potpuno zdravim! Ja, koji poslednjih godina ne mogu nikako da dovedem u sklad svežinu, i nemerljivu moć duha, sa ovom ruševinom tela! Neka to bude tajni čin stvaranja, i Stvoritelja! Video sam koliko su posetioci, različitih uzrasta, bili srećni uz moje stihove. Sa koliko su pobožnosti pratili moje tihe komentare o besmrtnosti poezije. Naravno, uvod u svu ovu duhovnu blistavost učinili su glumci Šabačkog pozorišta, govoreći, kao i dosad, maestralno moje stihove. Zoran Karajić, Petar Lazić i Siniša Maksimović. I onda, za kraj ove ispovesti, još jedno čudo. U mnoštvu uglednih i dragih lica, pojavljuje se jedan veliki gospodin, i intelektualac, i pravi potomak Nemanjića ““ Aleksa Buha! Reče mi da petnaest godina traga i za mnom i za mojim elegijama. Nismo se videli od jednog davnog Sajma knjiga u Banjaluci. Prozborili smo nekoliko sudbinskih reči, u četiri oka, a, u stvari, bilo nas je trojica. A sama knjiga „Izabranih elegija“, koliko je lepa i elegantna. Neka se moje bivše ljubavi ne ljute, ali, u životu nisam imao lepšu ženu ““ uz osmeh poverio nam se pesnik.
„Izabrane elegije“, na sto pedeset šest strana, donose pesme iz četiri najznačajnije zbirke Ilićevih elegija - „Elegije iz predgrađa“, „Jesenje elegije“, „Pobožne elegije“ i „Elegije nad gorama i vodama“. Kako je i sam pesnik priznao, u životu nikad nije objavio obimniju knjigu poezije.
Krstivoje Ilić je pesnik lirskog istraživanja metafizičkih i filozofskih trepeta i zakutaka bića. To biće ““ ljudsko i pesničko, sastavljeno od tela, osećanja i jezika ““ pesnik je poistovetio sa pesmom, čijem „biću“ (izrazu, značenju) pribavlja posvećene nijanse, sa udelom božanskog.
Dragan Lakićević, iz pogovora „Elegije nad bogom i ljudima“
O. Gavrilović
Najnoviji broj
11. april 2024.
