Представљена књига о шабачким и подринским Јеврејима

Аврамова деца

  • Број 3599 (20. окт 2016.)
  • Б.Симић
Библиотека шабачка је у свом Анексу, у свечаној сали „Станислав Винавер“ 19. октобра приредила представљање књиге „Аврамова деца“, ауторке Живане Војиновић. Рукопис ове књиге добио је Прву награду на 56. књижевном конкурсу Савеза јеврејских општина Србије 2012. године. На тај начин Живана Војиновић се сврстала у ред великана попут Давида Албахарија, Филипа Давида, Данила Киша и Љубивоја Ршумовића, који су, између осталих, били добитници престижног признања „Жани Лебл“.
Књижевно вече отворила је директорка Шабачке библиотеке Соња Бокун Ђинић, истичући да дело Живане Војиновић „Аврамова деца“ припада култури сећања на најлепши начин, наводећи да она не говори само о бројевима, већ да су ту и имена људи, личности које имају своје животе, своје патње, сумње чији је живот обележен у нашем граду и нашем крају. Подсетила је присутне на процват Шапца у XIX веку, када га Канић у свом путовању кроз Србију назива „Мали Париз“, подвлачећи да су том процвату допринос дали и његови становници Мојсијевске вере. Осврнула се на изузетан допринос историји и култури Србије. породица Барух, Русо, Винавер, Коен, Папо, Алимули, Давичо, Албахари итд.
О књизи су говорили Филип Давид и ауторка, док је представљању присуствовао и представник издавачке куће „Орион-арт“ под чијим окриљем је ова књига објављена 2015. године.
- То је један јако важан посао: прикупити податке, документа и евентуално сведочења преосталих живих из холокауста, а има их све мање. Књиге овог жанра захтевају много рада, истраживања, разговора са потомцима оних који су проживели тако нешто - Филип Давид, српски књижевник, изразио је дивљење према послу који је обавила ауторка романа, из разлога што је таквих књига врло мало.
Он се дотакао и теме велике посећености овог догађаја, као и проблема кризе читања.
- Увек је задивљујуће када видите оволики број људи, нико их није натерао, верујем да међу њима чак и нема много јеврејских потомака, али има Шапчана који желе да знају о својим суграђанима који су некад били овде. Нажалост, у последње време, све мање верујем у моћ књиге. Више се и не чита. Људи су заокупљени многим другим стварима. Живимо у свету где су људи највише окупирани пре свега егзистенцијалним, па онда и политиким питањима. Читали или не читали, ова књига ће стајати у библиотеци, за њу ће се знати и пре или касније, сви они који су заинтересовани из разних разлога ““ неки, можда, да напишу роман о шабачким Јеврејима или нешто друго, враћаће се тој књизи. Важно је да ова књига постоји.
Живана Војиновић, ауторка романа, такође је изразила почаствованост великом одзиву посетилаца на представљању књиге, истичући као битну ставку да су Шапчани тиме потврдили да негују културу памћења и да је, како она каже, Шабац кућа сећања а не кућа заборава. Књига „Аврамова деца“ на 600 страна великог формата представља шабачке Јевреје од првог помена до данашњих дана.
- „Аврамова деца“ су израз моје емпатије према народу који је током векова био осуђиван на неразумевање, жуте траке и прогоне који га прате од његовог настанка. У такву слику уклапају се и шабачки Јевреји, а ова књига чува те људе од заборава. Та документована прича почиње у 16. веку, а масовно се наставља у 19. и 20. веку. Наслов књиге настао је од израза „Аврамово племе“ јер су Јевреји племе чији је први патријарх био Аврам, па њега сматрају родоначелником. Аврама, иначе, поштују поред јеврејске и хришћанска и исламска религија. Први текст који сам урадила на Јеврејску тему био је интервју са Небојшом Глишићем, који је одличан и који сви могу погледати.
Ауторка је као завршни део, цитирала Небојшу Глишића, прочитавши управо један део њеног, малопре поменутог првог интервјуа на јеврејску тему, са којим је 1989. године почео њен истраживачки рад.
Ауторка романа „Аврамова деца“ рођена је у Узвећу, у Мачви. Школовала се у родном селу, Шапцу и Београду. Завршила је журналистику на београдском Факултету политичких наука. Новинарством се професионално бави од 1983. године. Пре овог романа, објавила је књигу „Принцеза Анка“ (о животу и делу кћерке Јеврема Обреновића), а аутор је сценарија за документарно ““ играни филм „Шабачки Јевреји“(који прати живот јеврејске заједнице У Шапцу од првог писаног трага (XVI век) до исељења последње јеврејске породице у Израел 1992.године).