ZAŠTITNICA ŽENA

Sveta Petka je rođena u Epivatu u Trakiji, sredinom desetog veka, u imućnoj i veoma pobožnoj porodici. Nakon smrti roditelja, otišla je u Carigrad, a zatim u Jordansku pustinju, gde je živela strogim podvižničkim životom do starosti. Dve godine pre smrti, poslušala je glas anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i da se vrati u rodni grad. U Epivatu je nastavila da živi asketskim životom, u postu i molitvi, dok se nije Bogu prestavila.
Na grobu svetiteljke počela su da se dešavaju čuda neposredno po upokojenju. Bugarski car Jovan Asen je preneo njene mošti u Trnovo, a kad su Turci osvojili Bugarsku, na zapovest sultana Bajazita, prenete su u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti u Carigrad da bi ih, konačno, carigradski patrijarh Partenije poklonio moldavskom knezu Lupulu koji ih je preneo u Jaši, gde su i danas.
Sveta Petka, jedna od najvećih propovednica Vaskrslog Hrista, poštuje se ne samo u pravoslavnom svetu, nego i među pripadnicima drugih religija koji dolaze na poklonjenje njenim moštima. Posebno joj se obraćaju za pomoć žene svih vera i nacija, koje je smatraju svojom zaštitnicom.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.