ОБЕЛЕЖЕНЕ 72 ГОДИНЕ ОД ОСЛОБОЂЕЊА ШАПЦА

СЛАВА СВИМ БОРЦИМА ЗА СЛОБОДУ

Био је то, говорили су очевици претходних година, сив, сув, тежак дан. Упркос метеоролошкој тежини, тај 23. октобар донео је велико олакшање. Дуго уназад, са таласа савезничких станица, стизале су лепе вести, а три дана после Београда и последњи окупаторски војник напустио је наш град

  • Број 3599 (20. окт 2016.)
  • Д. Б.
Нисмо имали право да прогласимо победу док год и један војник у униформи Трећег рајха борави на нашој територији. После ослобођења Београда, наставили смо да гонимо Немце и њихове савезнике. Наредба немачког штаба била је повлачење према Срему и Славонији, те су снаге НОП-а ушле у Шабац који су већ напустили њихови војници. Како су пристизали одреди, тако су и становници излазили на улице да поздраве ослободиоце после више од 3 године ““ присећали су се претходних година непосредни сведоци ових догађаја.
У сећање на ове тренутке, учесници НОБ-а, СУБНОР-а и других борачких удружења, Војска Србије, представници неких политичких странака, традиционално су обележили у недељу годишњицу ослобођења града у Другом светском рату. Уз полагање венаца на спомен обележје жртвама фашизма и нацизма на Доњошорском гробљу, представници шабачког и богатинског Савезног удружења бораца Народноослободилачког рата, упознали су присутне са стварањем Мачванско-колубарског партизанског одреда, акцијама које су предузимали и дешавањима на овом подручју током ратних година које су однеле више од 5.000 живота.
- Овде су терор спроводили припадници озлоглашене „Принц Еуген“ СС дивизије. Охоли и бездушни светили су се над недужним становништвом, али и према њима Шапчани су показали људскост. Док су бежали према Срему, у поцепаним униформама, запуштени, молили су за хлеб и воду и помоћ су добили од оних које су четири године држали у страху и немаштини ““ истакао је председник СУБНОР““а Богатић Мирољуб Јосиповић.
Историја, као наука, увек носи дилеме и чињеницу да је пишу победници. Многи детаљи који би значајно изменили суштину остају непознати, нестају са сведоцима. Много је различитих, супротних прича, превише емоција и идеолошког закључивања. Догађаји у првим годинама после рата потпуно су засенили борбу против окупатора, иако у много случајева, најхрабрији, најискренији војници, они који су изнели борбу, нису били део каснијих злочина. НОБ се повезује са социјализмом и комунизмом, али униформу покрета носили су многи којима та идеологија није била блиска, као што ни сви у краљевским униформама нису били монархисти. Најискренији, ма коју “одору“ да су имали, били су једноставно људи који су били верни свом народу и нису желели да се окупатор осећа добродошло у њиховом граду и држави. Сви који су препознали зло и погубност фашизма и нацизма, који су, ма како, допринели у борби за ослобођење, залужују вечну славу, част, захвалност будућих генерација, небитно ком покрету да су припадали. Они заслужују част, а њихови потомци право да се поносе и заувек чувају успомену. Дан ослобођења треба да буде њихов дан.