Инфо

Берза

  • aero 1.370 ▲ 0,74%
  • alfa 35.255 ▼ -0,01%
  • ccnb 10.573 ▲ 0,63%
  • dinnpb 3.310 ▼ -5,16%
  • enhl 1.220 ▲ 1,58%
  • fito 2.700 ▼ -0,04%
  • hmbg 505 ⚫ 0,00%
  • irtl 435 ▲ 1,16%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.990 ▲ 0,51%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 692 ▲ 1,17%
  • ppva 650 ⚫ 0,00%
  • sjks 3.250 ▼ -6,96%
  • tkvo 82 ▼ -2,38%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
(20. октобар 2016.)
КОРИСНИ САВЕТИ

Правилно мерење јачине ракије и њено разблаживање

Намера аутора овога текста није да пишу о технологијама добијања различитих ракија. Наша амбиција је скромнија. Желимо да укажемо заинтересованим читаоцима како правилно да измере јачину и како да добијену концентровану ракију разблаже водом (дестилатом) до жељене јачине. Ово ће нам помоћи да разумемо због чега нам је иста ракија “слабија“ ноћу, а “јача“ дању, као и да при разблаживању избегнемо непотребан рад око понављања циклуса сипања воде и несигурног приближавања планираној јачини.
Алкохолометри су апарати који се користе за мерење јачине ракије или садржаја етанола израженог у запреминским процентима, понекад и у градима (1 град је око 2,5% запреминских). То је посредно мерење преко густине.
Принцип рада алкохолометра заснива се на уравнотежавању силе потиска ракије и тежине алкохолометра. Архимедова еурека! Мерење јачине ракије преко њене густине је могуће због тога што на 20Â°Ц густина етанола износи 0,78927 г/мл, а воде 0,99823 г/мл. Што је ракија јача има мању густину и алкохолометар више тоне. Ово би било једноставно, међутим природа се постарала да нам све то закомпликује.
Мендељејевљева докторска дисертација била је Расправа о мешању етанола и воде. Установио је да осим количине етанола значајан утицај на густину има и температура. Такође, он је запазио да се мешањем етанола и воде смањује укупна запремина. Максимална контракција је при мешању 46г (58 мл) чистог етанола са 54г (54мл) воде, када се не добија 112мл него око 108мл. Овоме одговара однос три молекуле воде према једној молекули етанола.
Алкохолометри се баждаре и раде се скале процентног садржаја етанола само на опште прихваћеним температурама, које називамо још и референтним температурама.
Правилник о алкохолометрима, „Службени гласник РС 39/2014“, предвиђа да је референтна температура 15Â°Ц или 20Â°Ц (јасно истакнуто на алкохолометру). Уз алкохолометарску мора бити и термометарска скала.
Скала алкохолометра показује тачне вредности јачине само ако је температура ракије једнака референтној температури. Ако је температура ракије виша у односу на референтну температуру алкохолометар ће лажно показивати да је ракија јача (мања густина), а уколико је температура ракије нижа од референтне алкохолометар ће лажно показивати да је ракија слабија од стварне вредности (већа густина). Што је разлика у температури већа и грешка је већа. Рецимо ракије стварне јачине од: 36% на 30°Ц, 38% на 25°Ц, 40% на 20Â°Ц , 42% на 15Â°Ц и 44% на 10Â°Ц имају приближно исту густину од 0,948 г/мл и алкохолометар са референтном температуром 20Â°Ц у сваком од ових случајева показаће исту јачину око 40%. Да бисмо извршили корекцију потребне су нам алкохолометарске таблице што ретко имамо при руци. Због тога препоручујемо упрошћени поступак.
Уколико је температура ракије приликом мерења изнад референтне температуре, за сваки степен разлике у температури одузмите 0,40% од очитане вредности и добићете приближну вредност стварне јачине. Ако је температура ракије нижа од референтне, за сваки степен разлике у температури додајте по 0,40 % на очитану вредност. Температурни интервал мерења је од 5Â°Ц до 35°Ц, што је најчешће случај.
Пример: Мерите јачину ракије која има температуру 5°Ц, алкохолометром на којем је назначена референтна температура од 20°Ц, на очитану вредност додајте 6% и на тај начин добићете стварну јачину.
Напомињемо да корекциони фактор од 0,40 треба употребљавати уколико је јачина ракије од 30% до 50%, а за јаче ракије до 70% користити корекциони фактор 0,35.
Максимална грашка , приликом примене овог начина корекције, је око 0,5% (0,2 града). Дешава се само око граничне вредности корекције 50% уз велику разлику између референтне температуре и температуре мерене ракије. Најчешће је грешка занемарљиво мала за домаће услове мерења.
Препоручујемо читаоцима да сами провере поузданост предложеног начина корекције. Узмите један литар ракије која је била на собној температури и измерите јачину и температуру и све то забележите. После тога ставите исту ракију у фрижидер и након 2-3 сата, такође, запишите јачину и температуру. Следећи упутство у тексту извршите обе корекције. Уколико је предложени начин исправан добијене вредности стварне јачине треба да буду приближно исте.
Овде нећемо да компликујемо себи живот резматрањем утицаја споредних супстанци у ракији као што су: метанол, виши алкохоли, органске киселине, алдехиди, естри и остало на њену густину, односно на јачину. Тај утицај постоји, али се може занемарити.
Разблаживање ракије
То можемо урадити “пипањем у мраку“ или рачунски . Уколико занемаримо утицај сажимања течности, употребићемо једноставну једначину В=К (Ј/С-1)
В ““ потребна запремина воде за разблаживање, литара;
К- запремина ракије коју желимо да разблажимо, литара;
Ј ““ јачина ракије коју хоћемо да разблажимо, запремински % (или гради);
С- јачина ракије коју желимо да добијемо, запремински % (или гради)
Пример. Разблажити 50 литара 60% ракије до жељене јачине од 40%.
В=50(60/40-1)=25 . Потребно је додати 25 литара воде.
За оне који немају жељу да се даље баве рачунањем количине воде коју треба додати на рачун сажимања течности, нека на израчунату вредност запремине воде за разблаживање додају 2,5%- 3,5% и неће погрешити.
Сви који воле да сами провере читав поступак рачунања морају користити приложену табелу.
За комплетну запремину и јачину ракије након разблаживања, израчунати вредност количине воде коју треба додати због сажимања (75/100х3,347=2,51). При томе треба имати у виду да је у почетној запремини неразблажене ракије већ садржан један део воде, као компензација контракције, који такође треба израчунати (50/100х3,637=1,82). Разлику (2,51-1,82=0,69) додати на рачунски добијену вредност потребне запремине воде за разблаживање . У нашем примеру то је 25 литара + 0,69 литара.
Пре разблаживања укупне запремине ракије, корисно је организовати малу дегустацију. У три-четири чаше припремити различите концентрације и одабрати најбољу према сопственом укусу.
Помињемо запреминске проценте. Изражавају се бројем запреминских делова растворене супстанце у 100 запреминских делова раствора. Имајући у виду контракцију течности и потребу додавања воде за вредност умањене запремине, као и чињеницу да запремине зависе од температуре, ови проценти сматрају се непоузданим и у науци се ретко употребљавају. Чешће се користе масени проценти и ту је, како каже Мендељејев, у две речи све јасно. Етанол 40 грама и воде 60 грама дају 100 грама раствора, односно 40% масених и нема дораде.
Раније је у пракси било лакше и брже мерити течности запреминским јединицама (ведрима, галонима) него тежинским (пудима, фунтама). Ово је посебно долазило до изражаја приликом мешања више пута дестилисаног алкохола и воде. Јачина пића у свету и данас се мери и обележава запреминским процентима што је данак традицији. Осим тога, маркетиншки је боље за произвођаче алкохолних пића да на амбалажи пише 40% него 33,3% јер мало који купац ће обратити пажњу да су у првом случају запремински, а у другом масени проценти.
На крају да подсетимо љубитеље ракије на изреку „Једна је таман, две су много, а три су мало“.
Аутори: Др Веселин Вашчић и др Енд

Најновији број

12. октобар 2017.

Најновији број