ПОЧЕЛА СЕЗОНА КРСНИХ СЛАВА, А ЗНАМО ЛИ ДА ЈЕ СЛАВИМО

ПРВЕНСТВЕНО ПОРОДИЧАН ПРАЗНИК

Слављење крсне славе Срба православаца јединствен је обичај у свету. Од када знамо за себе славили смо славу

  • Број 3600 (27. окт 2016.)
  • Н. К.
Према речима др Љубомира Ранковића, протођакона и уредника „Гласа Цркве“ који је докторирао на тему крсне славе, ништа из нашег детињства, од најранијег памћења, није тако дубоко урезано и сачувано у најлепшем сећању као крсна слава у родитељском дому.
- Од најмањих ногу, осећамо и доживљавамо свечарску атмосферу у својим домовима за крсну славу, са подједнаким узбуђењем и осећањем светиње као црквену службу у храму за Божић, Васкрс и остале празнике током године. За мене је крсна слава продужена света литургија која се наставља и обавља у домовима наших верника. И на литургији и на крсној слави су исти елементи: хлеб и вино, икона и свећа, радост и слављење Бога ““ прича Ранковић.
Данас домаћини који славе труде се да трпеза буде што свечанија и богатија.
- Може се рећи да су наше крсне славе духовно храниле наш народ кроз тешка времена наше историје, али су га спасавале и од физичке глади. Јер крсна слава подразумева и трпезу за укућане и госте, богатију него у обичне дане. Наш народ је од уста одвајао током целе године да би што свечаније и што богатије прославио крсну славу. Морамо да схватимо да за слављење славе није најважнија богата трпеза. Основни елементи славе су: славски колач, вино, свећа, икона светитеља и жито које свештеник освећује у храму на дан славе или у дому приликом ломљења славског колача. Пре тога, на неколико дана пред славу, свештеник освећује славску водицу у дому. Гозба и све остало је остављено на вољу домаћину, али није неопходно ““ каже Ранковић.
Ранковић истиче да место одржавања славе није одређено, и да смо славе славили када нам је било најтеже, у рововима током ратова.
- Срби су славили своју крсну славу како у добру тако и у злу, како у слободи тако и у ропству, како у рату тако и у миру. Наши војници чували су последњи комадић војничког хлеба (таин) и по коју кап вина за дан своје крсне славе, окупљали се у рову, преливали вином тај комадић хлеба и ломили као славски колач честитајући једни другима славу. Сећали се својих у дому и настављали борбу за своју и њихову слободу ““ подсећа Ранковић.
Обележавање славе не треба прекидати, како каже, ни у случају смрти блиских људи, јер смо „пред Богом сви једнаки ““ и живи и мртви, сви смо живи“.
Наш народ дубоко верује да сваког дана треба учинити понеко добро дело, а особито на дан крсне славе. Слава, поред духовне димензије, подразумева и гостопримство.
- Крсна слава је првенствено породични празник. Традиција у нашем народу је да се слави у своме дому, наравно, ако не наиђу некакве непредвиђене и неповољне прилике и околности. Лично нисам присталица да се слави крсна слава у ресторанима уз гласну музику, микрофоне и појачала. То је верски и духовни догађај и треба га прослављати „у духу и истини“ у тишини и дубини „клијети“ своје душе и свога дома ““ наглашава Ранковић.
Многи данас постављају питање да ли ћемо изгубити славу уласком у Европску унију.
- Дубоко верујем у снагу и виталност нашег народа и у његову одговорност у очувању својих духовних и културних вредности. Претрајали смо и преживели много теже ситуације. Дакле, не страхујем за наш народ. Крсна слава ће свакако бити један од најважнијих фактора у очувању верског, културног и националног идентитета. Али додао бих и поручио следеће: Не улазимо ми у Европу и свет као сирочићи и као „сирак тужни без нигђе никога“ како би рекао Његош. Ми улазимо, или боље речено, враћамо се где нам је место, као озбиљан историјски народ са богатим духовним и културним капиталом и наслеђем који може обогатити европску културу ““ закључује др Љубомир Ранковић.
Због свог значаја и дубоког хришћанског и општељудског смисла, српска крсна слава је 2014. године стављена под заштиту УНЕСКО-а, као светска нематеријална духовна и културна баштина првога реда.
ПАТРИЈАРХ ГАВРИЛО СЛАВИО У ТАМНИЦИ
- У вези са обележавањем славе да споменем и једну анегдоту из доба заточеништва и робовања патријарха Гаврила и владике Николаја у манастиру Војловици 1943. године. Патријарх Гаврило поносни и слободољубиви Црногорац врло тешко је подносио тамничке дане. Некако пред његову крсну славу, опомену га неко да је време да почне припреме за славу. Патријарх резигнирано и са горчином у гласу одговори: Роб не слави! На то владика Николај који је ту био присутан, гласом пуним смирења и утехе рече: „Гавро, брате, Срби су славили своју крсну славу у најтежим данима своје историје, у ропству и тамници. Крсна слава је многе Србе избавила и спасила тамнице. У тамници се слава усрдније слави. Сети се Светог Стефана Дечанског и Кнеза Лазара“. Патријарх је мало опонирао, али је брзо попустио, и колико су околности допуштале, скромно, али у великој духовној радости прославио је своју крсну славу ““ прича Ранковић.
У ДАНЕ ПОСТА НЕ СЛАВИТИ МРСНО
- Када говоримо о слави, морам да упозорим на један погубан и штетан обичај који се, полако из неупућености, увлачи у наш народ. Када нека слава, наиме, падне уз пост, или у среду или петак, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост. Спремати уз пост мрсну храну за славу велики је и погубни грех. Боље је не славити, него правити саблазан и наводити друге госте на грех да мрсе на велики празник у време када црква наређује пост ““ истиче Ранковић.