Професор песничког срца

Маркова уметност

  • Број 3601 (3. нов 2016.)
  • В. Бошковић
Двадесетседмогодишњи Марко Момировић из Свилеуве за себе каже да се свакодневно бави стваралаштвом. Пре неколико година, још као ђак Пољопривредне школе у Шапцу и станар Дома ученика, написао је и издао прву збирку песама под називом “Најтамније пред свитање“.
- Назив збирке је један добар мото у животу и носи јаку поруку, а то је да када ти је најтеже кажеш себи да је остало још оно брдашце које треба прећи, па после идеш низбрдо. Када је најгоре, тада треба да се радујеш јер нема ништа више горе, већ ће доћи боље, а када ти буде превише добро онда тугуј јер ће сигурно доћи горе. Прва збирка садржи 39 песама. Има у њој љубавне поезије, има животне, мада љубав је живот тако да можемо рећи да су то све животне песме. Готово да имам припремљене песме и за другу, али недостаје ту један део мене у овим годинама - каже Марко и додаје да би и друга збирка била одавно објављена, али му недостаје месец дана без других обавеза како би се потпуно препустио стиховима за које верује да би сада били још квалитетнији.
- Онај ко не пати, тешко да може да пише поезију. Човек када је тужан пише најлепше стихове. Сваку песму сам написао у даху и свака има у себи поруку. Увек је најлакше написати прву књигу, а после иде све теже јер исцрпиш то што имаш из себе, што си дао из срца, па је зато друга књига већ занатска прича за коју ти треба само време. Човек што је старији и зрелији користи другачију формулацију, тему, фонд речи, другачију поруку и можда су те песме занимљивије за неку анализу него оне које у младалачком добу долазе из срца- сматра песник. Међутим, за њега нит стваралаштва није прекинута.
- Стваралаштво само мења облик. Професор сам у Средњој школи у Коцељеви и то је нека врста стваралаштва. Образујете младе људе, утичете на њихово обликовање, све чешће морате да будете уметници да би сте децу научили нешто јер је превазиђен метод наставе да кажете ученику да треба нешто да научи. Данас мораш да се посветиш том послу, да анимираш децу. Стално им причам да је образовање њихов посао и да морају да раде, да долазе у школу као што и ја долазим на посао - објашњава професор песничког срца.
Мало у шали, а више у збиљи поручује да се писање стихова одлично слаже са бизнисом његове породице, производњом ракије под именом “Војвода“.
- Регистровани смо 2005. године. То нам је породичан посао. Производимо шљиву, кајсију, медовачу, а однедавно и дуњу. Све воће користимо из својих воћњака и на годишњем нивоу произведемо 3-4 хиљаде литара шљиве, око хиљаду литара кајсије- прича Марко за кога је стваралаштво енергија коју можете претакати у други облик, па тако, каже оно може бити преточено у флашу или у стих.