РАЗГОВОР СА СРЂАНОМ ЂУРИЋЕМ, ДОСКОРАШЊИМ ТРЕНЕРОМ СЕНИОРА ОКК ШАПЦА

ПРОБЛЕМИ КОШАРКЕ НА ВИШЕ НИВОА

После три године проведене на позицији тренера сениора ОКК Шапца, Срђан Ђурић поднео је оставку на то место. Пораз од „Црнокосе“ у Шапцу довео је Шапчане у зону испадања, али иако више неће бити тренер, Ђурић остаје уз клуб и верује у коначни успех

  • Број 3602 (10. нов 2016.)
  • Б. Д.
Пораз од екипе из Косјерића наставак је лошег низа сениора који су тренутно у зони испадања Регионалне лиге?
- Лоше смо почели и ја преузимам одговорност за то. „Црнокоса“ је директан ривал у борби за опстанак и мислим да је морално да напустим место тренера после три узастопна пораза. Ипак, ја верујем и у свог помоћника Мишића и у овај млад тим, силом прилика подмлађен, да може сачувати садашњи статус до краја сезоне.
Опстанак је био циљ пред старт сезоне, а и претходна сезона је била „на граници“?
- Тим је, већ трећу сезону, формиран од играча из кадетског и јуниорског састава. Ти момци, као и сви првотимци играју без накнаде, аматерски, а када је тако, немате могућности ни награде ни казне. Уз то, одмах по старту, два играча су нас напустила, што је ситуацију учинило још тежом. Прошле сезоне, тим је био квалитетнији, јачи за 4 играча, али је ту „данак“ узео тежак распоред.
ОКК Шабац је пре четири године имао максималан учинак, ушао у Другу лигу, али онда креће пад?
- Те године смо имали отприлике 60% већи буџет и 10 термина недељно у хали „Зорка“. То је омогућило унапређење игре и довођење потребих појачања. Данас нема тренинга у хали због рукометне подлоге, а у Гимназији имамо 4 термина од 1,5 сат и сналазимо се за још један термин у некој основној школи, што је, по мом мишљењу, премало. Јесте проблем и буџет, али и чињеница да Шабац нема вишенаменску спортску халу.
Говоримо о три године пада у ОКК Шапцу, али чини се да се мушка кошарка у Шапцу суочава са проблемима већ скоро 20 година, у сваком погледу?
- Крајем осамдесетих, клуб је носила ХИ „Зорка“, потом преузима предузеће „Ива“, а из године у годину појављују се јаки спонзори попут „Боровице“, „Зорка Фарме“. Ја сам играо у то време и ми смо били прави професионални клуб, редовне плате, организација одлична у сваком погледу (2 пута дневно тренинзи, храна, путовања, опрема). Уз то, кошаркаши из млађих категорија имали су свој пут. Први тим је гарантовао квалитетну лигу, сваке године по 2 су прелазила у сениоре. Костур је увек остајао и довођена су неопходна појачања. Данас, држава не даје било какве олакшице онима који улажу у спорт, буџети су мањи и не могу да не трпе резултати.
А шта се десило са интересовањем деце за кошарку, производњом играча из млађих категорија?
- Овај „пут“ који сам помињао, данас више не постоји. Менаџери се „спуштају“ до најмлађих категорија, родитељи виде шансу за финансијску сигурност, те тако већ у кадетима, деца одлазе у јаче клубове. Данас има наших играча у Меги, Партизану, Копру, а Живановић (15 г.) носи дрес кадета Реал Мадрида. Ми нисмо у могућности да спречимо те одласке. До узраста пионира и кадета имамо и квантитет и квалитет, али онда креће осипање. Велики таленти одлазе, други уписују факултете и одлазе из града, те је избор сужен и за нас.
Колико је неопходно за функционисање клуба на овом нивоу?
- Годишње, за мушку селекцију, за котизацију, трошкове службених лица, сала за тренинге, све укупно треба око 4 милиона динара. Сениорке су у Првој лиги, неопходно је око 6 милиона. Наглашавам, ми плаћамо све, од сале, путовања до клупске канцеларије. Поносно истичем да ми редовно измирујемо све пореске обавезе и да према држави немамо дуговања.
Женска екипа бележи много боље резултате. Поново је у елити?
- Да. Сениорке су нам, логично, приоритет и ту нема разлога за неко незадовољство. Доминирале су у Другој лиги, сада смо на средини, верујем да ће ту девојке и остати, што је сјајно. Опет се враћам на „пут младих“, где све талентоване девојке овог подручја (Љубовија, Лозница, Митровица) гравитирају ОКК Шапцу, јер је Прва лига магнет за њих.