Бранко Мићановић, после много послова, зауставио се на фризерском

Прво подшишао деду

Вратио се младалачкој љубави. Народни човек. Цене његових берберских услуга, привлаче муштерије али економисање своде на минималац. Школски систем заслужује реформу

  • Број 3602 (10. нов 2016.)
  • Љ.Ђ.
Од малих ногу је желео да буде берберин, без обзира што се школовао и стекао диплому машинбравара. Са улепшавањем других, користећи се машиницом за подшишавање и бријачем, почео је од деде и других блиских чланова породице. Свидело му се па је наставио. Често бесплатно.
Бранко Мићаловић из Богосавца, без обзира на сва искушења времена и разних професија, данас је веома успешан фризер у Шапцу. Садашња радња у Масариковој улици, број 133 му је друга по реду. Ту већ шест година пружа берберске услуге. Његове најчешће муштерије су пољопривредници и радници, средњег материјалног стања.
- Није лако опстати у овом послу. То би најпре морали да схвате у овдашњој локалној самоуправи и помогну нам да преживимо, јер ће и они тако лакше живети, каже Бранко. За њега пријатељи и комшије кажу да је народни човек. Тако је и цене својих берберских услуга прилагодио најширим слојевима људи, који данас, тврди тешко преживљавају. Сам је мењао послове, док се није вратио старој љубави.
- Најважније је кад нешто волиш, онда ти и није тешко. Ја сам од малена желео да будем берберин. Вољан сам да младе усмеравам ка овом занату. Бар за сада, наша држава није успела да створи повољан привредни амбијент за занатлије. Реформу би требало урадити циљно и од почетка. Нужна је коренита промена нашег школског система и законодавства који би добио потврду у пракси, што је по мом мишљењу и најбитније, додаје наш саговорник, наглашавајући да постојећи систем недовољно стимулише занатлије. Тако имамо појаву да нам млади и образовани људи одлазе у бели свет у потрази за стабилнијом и реалнијом зарадом.
- Није довољна само стимулација у старту, првих годину дана, већ укупно стабилније и квалитетније економисање. Тако би и државни буџет био пунији, укупна економија продуктивнија, као и животни стандард грађана. Није добро да минималац и испод тога прихватамо као успех за дужи период, саветује он, закључујући да је поента целе приче опстанак привредника и нормалан, безбрижнији живот грађана.