Инфо

Берза

  • aero 1.436 ▲ 1,13%
  • bdbp 1.752 ▲ 0,11%
  • ctvb 510 ⚫ 0,00%
  • enop 2.890 ▲ 3,21%
  • epin 3.200 ⚫ 0,00%
  • fito 2.775 ▲ 0,91%
  • grdb 851 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.830 ⚫ 0,00%
  • kopb 7.021 ▲ 0,07%
  • mtlc 2.102 ▲ 0,05%
  • niis 701 ▼ -0,57%
  • nssj 450 ▼ -25,00%
  • rso16134 107,40 ▲ 0,14%
  • rvst 1.930 ⚫ 0,00%
  • sjpt 434 ▲ 7,69%
  • tgas 11.517 ▲ 0,09%
  • tkvo 85 ⚫ 0,00%
  • tlvc 2.400 ▲ 2,13%
  • utsi 940 ▲ 4,44%
  • vzas 184 ▲ 7,60%
(10. новембар 2016.)
Светски дан дијабетеса 14. новембар 2016. године под слоганом

ПОГЛЕД НА ДИЈАБЕТЕС

Сваких 6 секунди једна особа умре од дијабетеса (5 милиона умрлих)
1 од 11 одраслих особа има дијабетес (415 милиона)
До 2040, 1 од 10 одраслих особа (642 милиона) ће имати дијабетес
1 од 7 живорођене деце је изложено дијабетесу током трудноће њихових мајки
Светски дан дијабетеса 2016. године обележава се под слоганом „Поглед на дијабетес“. Ове године кампања је усмерена на промоцију значаја скрининга дијабетеса и његових компликација.
Кључне поруке кампање су:
1. Скрининг типа 2 дијабетеса може значајно променити ток болести и смањити ризик за настанак компликација дијабетеса.
Дијабетес је огроман, растући јавноздравствени проблем: 2015. године у свету је 415 милиона одраслих особа имало дијабетес, а очекује се да ће до 2040. године свака десета одрасла особа или 642 милиона људи живети са дијабетесом.
Једна од две одрасле особе оболеле од дијабетеса нема откривену болест. Велики број оболелих дужи временски период живи са типом 2 дијабетеса, а да тога није свесно. Због тога, компликације често могу бити присутне већ у тренутку постављања дијагнозе дијабетеса.
Са порастом учесталости неправилне исхране и физичке неактивности код деце, тип 2 дијабетеса у детињству има потенцијал да постане глобални јавноздравствени проблем, који ће довести до озбиљних последица. У здравству 12% глобалних трошкова, одговорно је за лечење одраслих соба са дијабетесом. Број људи са дијабетесом у земљама са ниским и средњим приходом наставиће да расте, представљајући на тај начин претњу за одрживи развој.
Усвајањем здравог стила живота, до 2040. године би се могао спречити или одложити настанак типа 2 дијабетеса у 70% случајева, тј. код 160 милиона особа.
2. Скрининг компликација дијабетеса је есенцијална компонента контроле свих типова дијабетеса.
Једна од две особе оболеле од дијабетеса нема дијагностиковану болест, што их чини посебно склоним компликацијама, које су значајан узрок инвалидитета и превремене смрти. Процењује се да ће до 2040. године више од 640 милиона људи живети са дијабетесом. Касно откривање типа 2 дијабетеса је разлог што ће многи од њих у тренутку откривања болести имати најмање једну компликацију дијабетеса.
У многим земљама дијабетес је водећи узрок слепила, кардиоваскуларних болести, бубрежне слабости и нетрауматских ампутација доњих екстремитета. Све већи број људи оболева и живи са типом 1 дијабетеса. Скрининг компликација је важан део ефикасног менаџмента свих типова дијабетеса, како би се постигао што бољи исход лечења и квалитет живота оболелих. Од 415 милиона оболелих одраслих особа широм света, више од трећине ће добити неки облик дијабетесне ретинопатије која може довести до оштећења вида и слепила. Више од 93 милиона или свака трећа одрасла особа са дијабетесом има дијабетесну ретинопатију.
Менаџмент дијабетеса и његових компликација почиње у примарној здравственој заштити и треба да садржи скрининг дијабетесне ретинопатије. Рано откривање и правовремено лечење дијабетесне ретинопатије може спречити губитак вида и смањити утицај дијабетеса на појединца, његов посао и друштво у целини. Адекватна контрола дијабетеса и скрининг дијабетесне ретинопатије може спречити оштећења вида и слепило.
Глобални трошкови лечења дијабетеса и његових компликација су 2015. године процењени на 673 милијарди долара.
ДИЈАБЕТЕС У СРБИЈИ
У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији приближно 710.000 одраслих особа има дијабетес. При томе, 465.000 или 8,1% одраслог становништва зна за своју шећерну болест и још 245.000 особа нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се. Наиме, због благих симптома, тип 2 дијабетеса који чини преко 90% оболелих, може годинама протицати неопажено. То је разлог због чега 36% оболелих у Европском региону није свесно своје болести. Открива се случајно, када је болест узнапредовала и компликације наступиле. Према подацима Регистра за дијабетес у Србији, готово 1/3 пацијената већ има једну или више касних компликација у тренутку откривања дијабетеса. Ове компликације значајно утичу на квалитет живота оболелих и главни су узрок привремене или трајне неспособности и превремене смрти.
Захваљујући оваквим последицама, дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики економски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему и друштву у целини. У Европском региону дијабетес је одговоран за готово 10% трошкова у здравству, углавном намењених лечењу компликација. Процењује се да су ови тзв. директни трошкови дијабетеса у Србији 2013. године износили 490 ЕУР по пацијенту или 230 милиона ЕУР годишње.
Ипак, охрабрује чињеница да се применом превентивних интервенција код особа са високим ризиком за тип 2 дијабетеса, раним откривањем дијабетеса и добром контролом болести, оболевање и умирање од дијабетеса може смањити. Веома је важно редовно контролисати своје здравље код изабраног лекара, проценити ризик за тип 2 дијабетеса и заменити лоше навике здравим стилом живота. Оболели од дијабетеса треба редовно да мере ниво шећера у крви и узимају прописану терапију, да слушају савете лекара, буду физички активни, прилагоде своје навике у исхрани и да престану да пуше. Лоша контрола болести имаће за последицу повећан ризик за настанак компликација и ризик од превремене смрти.
Завод за јавно здравље Шабац

Најновији број

23. новембар 2017.

Најновији број