RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA DUŠANA NIKOLIĆA SIME U NARODNOM MUZEJU
UMETNOST POSVEĆENIKA
Retrospektiva Dušana Nikolića Sime (1938-1998) otvorena je 17. novembra u Narodnom muzeju u Šapcu, rodnom gradu umetnika, prepoznatljivog po motivu zebre koji je bio izvorište njegovog sveukupnog stvaralaštva
U Narodnom muzeju u Šapcu, proteklog četvrtka je otvorena retrospektivna izložba Dušana Nikolića Sime (1938-1998). Opus Nikolićevog likovnog stvaralaštva, prema rečima Tatjane Marković, višeg kustosa Narodnog muzeja, prilično je ujednačen, a njegovo delo može se grupisati u nekoliko segmenata koji se međusobno nadovezuju, pojavljuju od marginalnih do dominantnih pozicija, i zapravo ukazuju na kontinuitet koji povezuje sve fragmente u jednu likovno promišljenu celinu. Pored Markovićeve, o umetniku je govorio njegov sin, akademski slikar Branislav Nikolić, a unuk Sava je kazivao stihove slikara koji je, osim likovnog, imao i poetski izraz.
Na pitanje zašto su zebre najčešći motiv na njegovim slikama, Nikolić je svojevremeno odgovorio da se uvek u sebi smejao slikarima sa srceparajućim nazivima slika ili čak celim tekstovima koji “objašnjavaju“ autorov pogled i stav. “Mislim da to nije pošteno u odnosu na posmatrača jer nametljivo kanališe i usmerava njegovo poimanje slike. (...) Zebre, po mom mišljenju, pružaju veliku likovnu mogućnost: em su žive, nemirne, napete ““ em koloristički raskošne. Znači da nikakva sentimentalna vezanost za tu vrstu nije u pitanju (i pored velike ljubavi prema životinjama) već čisto likovni momenat“, naveo je Nikolić u tekstu za katalog izložbe u Galeriji Doma omladine u Šapcu 1985.
- Zapitanost nad odabirom motiva na Nikolićevim slikama ukazuje na dva aspekta: neuobičajenost tog motiva za malu šabačku sredinu u kojoj izaziva nedoumicu i čuđenje, ali i spremnost autora da tu temu likovno i analitički razradi do kraja. Na tom putu, od ranih radova do poslednjih ostvarenja, zebra je menjala svoje pozicije, kolorit, dominirala slikom ili je svođena na detalj, bila je prisutna i kada je nije bilo na platnu, nagoveštavala je naredne faze i vraćala ih na početak, rekla je Markovićeva, koja je autorka postavke i uvodnog teksta u katalogu.
Nikolić je na svoje slike aplicirao i crtež, prepoznajući njegov nemerljiv značaj ““ „Neka likovna rešenja na relaciji slikar ““ transformisana priroda, bez crteža se ne mogu zamisliti“. Krajem sedamdesetih godina nastala je serija radova „Artisti“ za koje je rekao da su „pokušaj rehabilitovanja patuljastih cirkuzanata koji su nas u mladosti zabavljali“. Osim artista, umetnikove teme tokom tih godina bili su i golubovi, saobraćajne oznake, delovi uličnog mobilijara, najčešće pešački prelazi, složene narativne kompozicije na temu urbanizacije i životnog okruženja savremenog čoveka. Početkom osamdesetih, umetnik u svoje slikarstvo, prilagođeno primeni industrijskih materijala, uvodi trodimenzionalne predmete, svojevrsne redimejd aplikacije kao produkte savremenog društva. „Taj antiurbanistički autorov protest, još vidljivije i beskompromisno, izražen je u Novom bloku da bi se u satiričnom likovnom podtekstu završio atomskim skloništem kao novim pejzažem savremenog čoveka“, pisao je Dragiša Penjin u „Glasu Podrinja“, u aprilu 1981. godine. Bez obzira na povremene likovne digresije tokom desetak godina, Nikolić nikada zapravo nije napustio svoje „zebroliko“ slikarstvo. Njegove zebre u seriji radova iz devedesetih godina gube svoje anatomske karakteristike, postaju apstraktna masa koja se samovoljno kreće nošena unutrašnjom energijom kakvog živog organizma.
- Značaj Nikolićevog likovnog opusa je višestruk. Umnogome je doprineo bogaćenju likovne i kulturne scene Šapca, a sagledavanjem njegovog likovnog opusa zapažamo izvesne umetničke zakonitosti dosledno sprovedene tokom njegovog višedecenijskog stvaralaštva. Postepeno građenje samosvojnog izraza, temeljito istraživanje i istrajnost u odbrani sopstvenog tematskog okvira, odanost umetnosti dostojna jednog posvećenika, upravo to je dovelo do stvaranja višeslojne umetničke zaostavštine koju je Dušan Nikolić Sima postavio kao nezaobilazni reper u istoriji likovne umetnosti grada, dodala je Markovićeva.
Nikolić je bio angažovan i u oblasti teorije i likovne kritike, dečje proze i poezije, kao i pedagogije. Pisao je likovne kritike, tekstove o izložbama Oktobarskog salona, eseje o umetnosti, novinske članke, aforizme i pesme.
Borbu sa prostorom, u ovom slučaju nedefinisanom površinom platna, shvatam kao veliki izazov kome je teško, skoro nemoguće odoleti. Taj beskrajni prostor privlači, preti i obećava. Na mojim najnovijim slikama on prividno vlada, ali je do bola uštinut na najranjivijim mestima, naoko jak, a u stvari potčinjen ““ služi, a izgleda služen.
Sa belinom se trenutno bore zebre. A sutra?
Važno je da borba traje. Neizvesnost ishoda je džinovski magnet, kao što je neizvesnost slikarskog zanata životni izazov, mogućnost nekakvog odgovora da taj izazov smatram povlasticom i zato sam srećan.
(Dušan Nikolić Sima)
Radujem se što u onom Šapcu, u kojem sam ja živeo, sa jednom slikom nekog parkovskog pejzaža prof. Hakije Kulenovića, izloženom, ne znam zašto, među cipelama prodavnice Boston, preko puta današnje Opštine, i jednim sjajnim predelom Jovana Bijelića, u kancelariji direktora Gimnazije, koju smo gledali samo u retkim prilikama...Radujem se što u takvom nekad Šapcu živi Simina slikarska mašta i mašta njegovih danas, hvala Bogu, namnoženih likovnih prijatelja. Njihova prisutnost, njihov rad i talenat, daju ovom gradu izvestan nov ugled, duhovna su pilula protiv srozavanja duše.
(Stevan Stanić)
Na pitanje zašto su zebre najčešći motiv na njegovim slikama, Nikolić je svojevremeno odgovorio da se uvek u sebi smejao slikarima sa srceparajućim nazivima slika ili čak celim tekstovima koji “objašnjavaju“ autorov pogled i stav. “Mislim da to nije pošteno u odnosu na posmatrača jer nametljivo kanališe i usmerava njegovo poimanje slike. (...) Zebre, po mom mišljenju, pružaju veliku likovnu mogućnost: em su žive, nemirne, napete ““ em koloristički raskošne. Znači da nikakva sentimentalna vezanost za tu vrstu nije u pitanju (i pored velike ljubavi prema životinjama) već čisto likovni momenat“, naveo je Nikolić u tekstu za katalog izložbe u Galeriji Doma omladine u Šapcu 1985.
- Zapitanost nad odabirom motiva na Nikolićevim slikama ukazuje na dva aspekta: neuobičajenost tog motiva za malu šabačku sredinu u kojoj izaziva nedoumicu i čuđenje, ali i spremnost autora da tu temu likovno i analitički razradi do kraja. Na tom putu, od ranih radova do poslednjih ostvarenja, zebra je menjala svoje pozicije, kolorit, dominirala slikom ili je svođena na detalj, bila je prisutna i kada je nije bilo na platnu, nagoveštavala je naredne faze i vraćala ih na početak, rekla je Markovićeva, koja je autorka postavke i uvodnog teksta u katalogu.
Nikolić je na svoje slike aplicirao i crtež, prepoznajući njegov nemerljiv značaj ““ „Neka likovna rešenja na relaciji slikar ““ transformisana priroda, bez crteža se ne mogu zamisliti“. Krajem sedamdesetih godina nastala je serija radova „Artisti“ za koje je rekao da su „pokušaj rehabilitovanja patuljastih cirkuzanata koji su nas u mladosti zabavljali“. Osim artista, umetnikove teme tokom tih godina bili su i golubovi, saobraćajne oznake, delovi uličnog mobilijara, najčešće pešački prelazi, složene narativne kompozicije na temu urbanizacije i životnog okruženja savremenog čoveka. Početkom osamdesetih, umetnik u svoje slikarstvo, prilagođeno primeni industrijskih materijala, uvodi trodimenzionalne predmete, svojevrsne redimejd aplikacije kao produkte savremenog društva. „Taj antiurbanistički autorov protest, još vidljivije i beskompromisno, izražen je u Novom bloku da bi se u satiričnom likovnom podtekstu završio atomskim skloništem kao novim pejzažem savremenog čoveka“, pisao je Dragiša Penjin u „Glasu Podrinja“, u aprilu 1981. godine. Bez obzira na povremene likovne digresije tokom desetak godina, Nikolić nikada zapravo nije napustio svoje „zebroliko“ slikarstvo. Njegove zebre u seriji radova iz devedesetih godina gube svoje anatomske karakteristike, postaju apstraktna masa koja se samovoljno kreće nošena unutrašnjom energijom kakvog živog organizma.
- Značaj Nikolićevog likovnog opusa je višestruk. Umnogome je doprineo bogaćenju likovne i kulturne scene Šapca, a sagledavanjem njegovog likovnog opusa zapažamo izvesne umetničke zakonitosti dosledno sprovedene tokom njegovog višedecenijskog stvaralaštva. Postepeno građenje samosvojnog izraza, temeljito istraživanje i istrajnost u odbrani sopstvenog tematskog okvira, odanost umetnosti dostojna jednog posvećenika, upravo to je dovelo do stvaranja višeslojne umetničke zaostavštine koju je Dušan Nikolić Sima postavio kao nezaobilazni reper u istoriji likovne umetnosti grada, dodala je Markovićeva.
Nikolić je bio angažovan i u oblasti teorije i likovne kritike, dečje proze i poezije, kao i pedagogije. Pisao je likovne kritike, tekstove o izložbama Oktobarskog salona, eseje o umetnosti, novinske članke, aforizme i pesme.
Borbu sa prostorom, u ovom slučaju nedefinisanom površinom platna, shvatam kao veliki izazov kome je teško, skoro nemoguće odoleti. Taj beskrajni prostor privlači, preti i obećava. Na mojim najnovijim slikama on prividno vlada, ali je do bola uštinut na najranjivijim mestima, naoko jak, a u stvari potčinjen ““ služi, a izgleda služen.
Sa belinom se trenutno bore zebre. A sutra?
Važno je da borba traje. Neizvesnost ishoda je džinovski magnet, kao što je neizvesnost slikarskog zanata životni izazov, mogućnost nekakvog odgovora da taj izazov smatram povlasticom i zato sam srećan.
(Dušan Nikolić Sima)
Radujem se što u onom Šapcu, u kojem sam ja živeo, sa jednom slikom nekog parkovskog pejzaža prof. Hakije Kulenovića, izloženom, ne znam zašto, među cipelama prodavnice Boston, preko puta današnje Opštine, i jednim sjajnim predelom Jovana Bijelića, u kancelariji direktora Gimnazije, koju smo gledali samo u retkim prilikama...Radujem se što u takvom nekad Šapcu živi Simina slikarska mašta i mašta njegovih danas, hvala Bogu, namnoženih likovnih prijatelja. Njihova prisutnost, njihov rad i talenat, daju ovom gradu izvestan nov ugled, duhovna su pilula protiv srozavanja duše.
(Stevan Stanić)
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
