U BIBLIOTECI ŠABAČKE GIMNAZIJE PREDSTAVLjEN ROMAN PRVENAC MILICE GLIGORIĆ „BELA VRANA“
U POTRAZI ZA SOPSTVOM
Romansirana biografija, inače autorkin roman prvenac, predstavljena prošle srede, 16. novembra, u Biblioteci Šabačke gimnazije, privukla pažnju prisutnih svojom tematikom u kojoj se raskrinkava licemerje našeg društva
Nekadašnji đak Šabačke gimnazije, danas diplomirani pravnik na državnom univerzitetu sa položenim pravosudnim ispitom, Milica Gligorić, u svet pisane reči otisnula se, kako je i sama naglasila, jer je to zahtevala njena umetnička duša. Ne pronašavši se u onome za šta se školovala posvetila se pisanju koje je iznedrilo njen prvi roman pod nazivom „Bela vrana“.
- Na pisanje me je podstakla ljubav i muž koji, jednostavno, čini sve za mene. On je uz mene u svim situacijama, bilo lepim, bilo ružnim. To me je podstaklo da napišem našu životnu priču, od upoznavanja, pa sve do kraja. Zanimljivio je da sam svoj prvi roman pisala rukom, a onda sam tekst prekucavala. Takođe je malo neobično što sam počela sa autobiografijom koja se inače piše na kraju spisateljskog rada ““ rekla je Milica.
Svojevrsna romansirana autobiografija, u kojoj glavna junakinja Ivana traga za svojim sopstvom, ličnim indentitetom, donosi i svojevrsnu kritiku društva.
- Sve je u toj knjizi skupljeno kroz fragmente i društvenih zbivanja i ličnih događaja, životnih. Naravno, taj simbolički naziv „Bela vrana“, ukazuje svima nama na nešto što je pomalo zlokobno. Sluti neku zlu kob, ali, naravno, nije samo to simbol bele vrane. Simbol bele vrane može biti i velika promena, otpornost ka nečemu što ne želimo da se uklopimo u neke kalupe na koje smo svi navikli. U tome i pokazujemo svoju različitost. Naravno, masa ne prihvata kada smo drugačiji. To je možda i osnov ove knjige. Svakako da je i ljubav snažna Miličina poruka, jer ljubav je pokretač svega i ona može sve. To je jedna istinita, zapravo, životna priča. Kroz stvaralačku imaginaciju ona plete tu neku mrežu sopstvenog indentiteta koji nije ni dat, nego je prosto spoznajan i kroz kulturu i obrazovanje, sve što jedna mlada osoba nosi ““ rekla je Branka Todorović, urednica Književne scene Kulturnog centra.
Osvrnuvši se na svoju šezdeset i pet godina dugu saradnju sa Šabačkom gimnazijom i njenim učenicima, književnik Ivan Glišić o knjizi „Bela vrana“ Milice Gligorić rekao je da je to oštra kritika provincije.
- Ali ne kao geografski pojam, nego provinicije unutar nas, koja ne prihvata ništa novo i koja tapka u mestu stvarajući od duha i uma armirani beton. A ko se tome suprotstavlja ne biva prihvaćen i daju mu epitet „bela vrana“. Milica Gligorić latila se teškog zadatka, jer pisci autobiografske knjige pišu na kraju karijera, a ona je to uradila na početku. Dalje pisanje, samim tim, biće još mnogo lakše ““ dodao je Glišić.
Sa jasnim porukama da ljude ne treba „etiketirati“, ako su drugačiji po bilo kom pitanju, i da je od svega najbitnija ljubav prema muškarcu, porodici, prijateljima, autorka izlazi kao pobednik iz životne borbe ispunjene patnjom, koja jednostavno mora da se zavoli.
PLANOVI
Iako je tek nedavno izašao njen roman prvenac, Milica Gligorić napisala je i drugi roman „Duše“.
- Radi se o tri sestre, njihovim različitim osobinama, doživljajima. Napisala sam ga kako bih mogla da prikažem tri tipa ličnosti. Neće uskoro iz štampe. Možda za jedno godinu-dve ““ poručila je Milica.
- Na pisanje me je podstakla ljubav i muž koji, jednostavno, čini sve za mene. On je uz mene u svim situacijama, bilo lepim, bilo ružnim. To me je podstaklo da napišem našu životnu priču, od upoznavanja, pa sve do kraja. Zanimljivio je da sam svoj prvi roman pisala rukom, a onda sam tekst prekucavala. Takođe je malo neobično što sam počela sa autobiografijom koja se inače piše na kraju spisateljskog rada ““ rekla je Milica.
Svojevrsna romansirana autobiografija, u kojoj glavna junakinja Ivana traga za svojim sopstvom, ličnim indentitetom, donosi i svojevrsnu kritiku društva.
- Sve je u toj knjizi skupljeno kroz fragmente i društvenih zbivanja i ličnih događaja, životnih. Naravno, taj simbolički naziv „Bela vrana“, ukazuje svima nama na nešto što je pomalo zlokobno. Sluti neku zlu kob, ali, naravno, nije samo to simbol bele vrane. Simbol bele vrane može biti i velika promena, otpornost ka nečemu što ne želimo da se uklopimo u neke kalupe na koje smo svi navikli. U tome i pokazujemo svoju različitost. Naravno, masa ne prihvata kada smo drugačiji. To je možda i osnov ove knjige. Svakako da je i ljubav snažna Miličina poruka, jer ljubav je pokretač svega i ona može sve. To je jedna istinita, zapravo, životna priča. Kroz stvaralačku imaginaciju ona plete tu neku mrežu sopstvenog indentiteta koji nije ni dat, nego je prosto spoznajan i kroz kulturu i obrazovanje, sve što jedna mlada osoba nosi ““ rekla je Branka Todorović, urednica Književne scene Kulturnog centra.
Osvrnuvši se na svoju šezdeset i pet godina dugu saradnju sa Šabačkom gimnazijom i njenim učenicima, književnik Ivan Glišić o knjizi „Bela vrana“ Milice Gligorić rekao je da je to oštra kritika provincije.
- Ali ne kao geografski pojam, nego provinicije unutar nas, koja ne prihvata ništa novo i koja tapka u mestu stvarajući od duha i uma armirani beton. A ko se tome suprotstavlja ne biva prihvaćen i daju mu epitet „bela vrana“. Milica Gligorić latila se teškog zadatka, jer pisci autobiografske knjige pišu na kraju karijera, a ona je to uradila na početku. Dalje pisanje, samim tim, biće još mnogo lakše ““ dodao je Glišić.
Sa jasnim porukama da ljude ne treba „etiketirati“, ako su drugačiji po bilo kom pitanju, i da je od svega najbitnija ljubav prema muškarcu, porodici, prijateljima, autorka izlazi kao pobednik iz životne borbe ispunjene patnjom, koja jednostavno mora da se zavoli.
PLANOVI
Iako je tek nedavno izašao njen roman prvenac, Milica Gligorić napisala je i drugi roman „Duše“.
- Radi se o tri sestre, njihovim različitim osobinama, doživljajima. Napisala sam ga kako bih mogla da prikažem tri tipa ličnosti. Neće uskoro iz štampe. Možda za jedno godinu-dve ““ poručila je Milica.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
