SKUPŠTINA ŠABAČKOG EKOLOŠKOG POKRETA
ŠESNAEST GODINA SA VAMA
Četvrta izborna. Članovi Pokreta sumirali dosadašnji četvorogodišnji rad sa kratkim osvrtom na celokupno delovanje od svog osnivanja, pre 16 godina
Uvodnu reč je podneo predsednik Izvršnog odbora advokat Trifun Drobnjak.
Globalno, izrazili su svoje zadovoljstvo, ako se ima u vidu slika grada i ponašanje njegovih građana danas i pre 16 godina. Srećni su što su svojim skromnim delom doprineli toj lepšoj slici, kroz edukacije građana na javnim tribinama, radom na terenu, preko medija i kroz konkretne primere u određenoj meri uticali na svest građana da svoje ponašanje promene u korist zaštite životne sredine.
Decenijama je Šabac bio među najzagađenijim gradovima u bivšoj SFRJ, a danas po izveštaju Agencije, za životnu sredinu za 2014. god.sa stanovišta zagađenosti vazduha Šabac spada u prvu kategoriju i ima čistiji vazduh od gradova koji imaju planinsko zaleđe kao što su Užice i Valjevo, koji spadaju u drugu kategoriju. Treba imati u vidu nove ekološke standarde koje je naša država usvojila, gde se niko ne može baviti proizvodnjom ili drugom delatnošću ako prethodno ne dokaže da je preduzeo sve mere da bi uticaj na životnu sredinu sveo na dozvoljene okvire, odnosno da ne bi ugrozio zdravlje ljudi, kao i opstanak flore i faune. Nekad se desi da dođe do iskakanja, ali će ih ekološki inspektori, kao i nevladine ekološke organizacije svojim aktivnostima naterati da poštuju prava, ističu članovi ŠEP-a.
Međutim, iako stvari idu ka dobrom, još je daleko od dobrog. Mnogo se očekivalo od komunalne policije i na polju zaštite životne sredine, ali se izgleda stvari još sporo uhodavaju. Stvari komplikuju sa jedne strane strogi formalizam kod komunalne policije koja zahteva neposrednu pisanu prijavu ili potpisanu belešku, a ne kako to zakon omogućava i telefonsku prijavu. S druge strane građani iz opravdanih razloga žele da ostaju anonimni makar do eventualno prekršajnog ili drugog postupka, a policajci im kod prekršitelja svesno ili nesvesno otkrivaju identitet iako to nisu dužni.
Moramo biti svesni da smo decenijama razvijali „kulturu“, nezameranja kad je u pitanju povreda opšteg interesa, po sistemu“ baš me briga, ima za to neko plaćen koji treba o tome da brine“. Moramo biti svesni da nema svako hrabrosti da kaže svom komšiji da je prekrišio zakon, kao što i svaki komšija ne poseduje svest da prizna da je pogrešio i da se izvini zbog toga, već nas tera u tri mile.... Jedna od mogućnosti da ovaj problem prevaziđete je da to prijavite ekološkoj organizaciji koja je pravno lice i bez imena, može pokrenuti inicijative da rešite vaš problem, konstatuju članovi ŠEP-a.
Pokret se susreće i sa drugim problemima, koji su nezavisni od njega. Naime, u programu je bliska saradnja sa školama i mesnim zajednicama. Međutim, ta saradnja nije na zadavoljavajućem nivou. Pogotovu je bitna sa osnovnim školama gde u toj saradnji moraju učestvovati i nastavnici, pre svega biologije, jer se radi o maloletnim osobama. S druge strane oni izgleda nisu spremni da rade sve ono što nije strogo predviđeno nastavnim planom, konstatuju ekolozi.
Oni nisu zadovoljni ni tretmanom lokalne zajednice prema njima, jer već nekoliko godina ne pomažu njihove aktivnosti, iako su budžetom lokalne zajednice predviđena sredstva za ekološke aktivnosti ( kao takva ona su strogo namenska). Pokret, iako nema svoju logistiku, aktivnosti pokriva donacijama određenih privrednih subjekta koji su prepoznali njegov značaj i podržavaju ga skoro čitavo vreme.
Skupština je radi ekspeditivnosti funkcionisanja Pokreta izvršila određene izmene u Statutu, s obzirom na to da je i sam novi zakon o udruženjima veoma fleksibilan, jer ne predviđa nikakve druge organe sem Skupštine i zastupnika Udruženja, ali su oni zbog transparetnosti zadržali i dalje Izvršni odbor. U tom novom duhu izabrani su novi-stari članovi organa. Za predsednika skupštine je izabrana Gordana Rehak, za članove Izvršnog odbora: Jovan Jezdimirović, Zoran Bogunović, Dalibor Mijailović, Bosa Krsmanović i Trifun Drobnjak koji je izabran i za predsednika Izvršnog odbora.
Zbirno posmatrano, ima nade za šabačku ekologiju, jer oni koji su preživeli borbu prsa u prsa pre deset godina sa zagađivačima koji su ispuštali opasne gasove deset puta više od dozvoljenih vrednosti, sada im ovo deluje kao raj, pogotovu što u susret Evropskoj zajednici treba da izmenimo 2/3 od ukupnih propisa samo u oblasti ekologije, kaže Trifun Drobnjak, predsednik šabačkih ekologa.
Globalno, izrazili su svoje zadovoljstvo, ako se ima u vidu slika grada i ponašanje njegovih građana danas i pre 16 godina. Srećni su što su svojim skromnim delom doprineli toj lepšoj slici, kroz edukacije građana na javnim tribinama, radom na terenu, preko medija i kroz konkretne primere u određenoj meri uticali na svest građana da svoje ponašanje promene u korist zaštite životne sredine.
Decenijama je Šabac bio među najzagađenijim gradovima u bivšoj SFRJ, a danas po izveštaju Agencije, za životnu sredinu za 2014. god.sa stanovišta zagađenosti vazduha Šabac spada u prvu kategoriju i ima čistiji vazduh od gradova koji imaju planinsko zaleđe kao što su Užice i Valjevo, koji spadaju u drugu kategoriju. Treba imati u vidu nove ekološke standarde koje je naša država usvojila, gde se niko ne može baviti proizvodnjom ili drugom delatnošću ako prethodno ne dokaže da je preduzeo sve mere da bi uticaj na životnu sredinu sveo na dozvoljene okvire, odnosno da ne bi ugrozio zdravlje ljudi, kao i opstanak flore i faune. Nekad se desi da dođe do iskakanja, ali će ih ekološki inspektori, kao i nevladine ekološke organizacije svojim aktivnostima naterati da poštuju prava, ističu članovi ŠEP-a.
Međutim, iako stvari idu ka dobrom, još je daleko od dobrog. Mnogo se očekivalo od komunalne policije i na polju zaštite životne sredine, ali se izgleda stvari još sporo uhodavaju. Stvari komplikuju sa jedne strane strogi formalizam kod komunalne policije koja zahteva neposrednu pisanu prijavu ili potpisanu belešku, a ne kako to zakon omogućava i telefonsku prijavu. S druge strane građani iz opravdanih razloga žele da ostaju anonimni makar do eventualno prekršajnog ili drugog postupka, a policajci im kod prekršitelja svesno ili nesvesno otkrivaju identitet iako to nisu dužni.
Moramo biti svesni da smo decenijama razvijali „kulturu“, nezameranja kad je u pitanju povreda opšteg interesa, po sistemu“ baš me briga, ima za to neko plaćen koji treba o tome da brine“. Moramo biti svesni da nema svako hrabrosti da kaže svom komšiji da je prekrišio zakon, kao što i svaki komšija ne poseduje svest da prizna da je pogrešio i da se izvini zbog toga, već nas tera u tri mile.... Jedna od mogućnosti da ovaj problem prevaziđete je da to prijavite ekološkoj organizaciji koja je pravno lice i bez imena, može pokrenuti inicijative da rešite vaš problem, konstatuju članovi ŠEP-a.
Pokret se susreće i sa drugim problemima, koji su nezavisni od njega. Naime, u programu je bliska saradnja sa školama i mesnim zajednicama. Međutim, ta saradnja nije na zadavoljavajućem nivou. Pogotovu je bitna sa osnovnim školama gde u toj saradnji moraju učestvovati i nastavnici, pre svega biologije, jer se radi o maloletnim osobama. S druge strane oni izgleda nisu spremni da rade sve ono što nije strogo predviđeno nastavnim planom, konstatuju ekolozi.
Oni nisu zadovoljni ni tretmanom lokalne zajednice prema njima, jer već nekoliko godina ne pomažu njihove aktivnosti, iako su budžetom lokalne zajednice predviđena sredstva za ekološke aktivnosti ( kao takva ona su strogo namenska). Pokret, iako nema svoju logistiku, aktivnosti pokriva donacijama određenih privrednih subjekta koji su prepoznali njegov značaj i podržavaju ga skoro čitavo vreme.
Skupština je radi ekspeditivnosti funkcionisanja Pokreta izvršila određene izmene u Statutu, s obzirom na to da je i sam novi zakon o udruženjima veoma fleksibilan, jer ne predviđa nikakve druge organe sem Skupštine i zastupnika Udruženja, ali su oni zbog transparetnosti zadržali i dalje Izvršni odbor. U tom novom duhu izabrani su novi-stari članovi organa. Za predsednika skupštine je izabrana Gordana Rehak, za članove Izvršnog odbora: Jovan Jezdimirović, Zoran Bogunović, Dalibor Mijailović, Bosa Krsmanović i Trifun Drobnjak koji je izabran i za predsednika Izvršnog odbora.
Zbirno posmatrano, ima nade za šabačku ekologiju, jer oni koji su preživeli borbu prsa u prsa pre deset godina sa zagađivačima koji su ispuštali opasne gasove deset puta više od dozvoljenih vrednosti, sada im ovo deluje kao raj, pogotovu što u susret Evropskoj zajednici treba da izmenimo 2/3 od ukupnih propisa samo u oblasti ekologije, kaže Trifun Drobnjak, predsednik šabačkih ekologa.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
