72. ГОДИШЊИЦА „ГЛАСА ПОДРИЊА“

ВЕЛИЧИНА ПИСАЊА О МАЛОМ

  • Број 3607 (15. дец 2016.)
  • Т.Т.
Поштовани читаоци, ваш и наш „Глас Подриња“ сутра слави 72. рођендан. Из године у годину овим поводом подсећамо се 16. децембра 1944. године, када се на улицама ослобођеног Шапца појавио први број листа и тиме означио почетак новије ере шабачког новинарства. Наводимо великане пера и дешавања која су данас већ предмет историје. Сећамо се великих успеха и патњи минулих времена сачуваних на пожутелим странама.
Негде у „сфери непоновљивог“ остају новинарске приче као тадашњи светионици широким народним масама на путу ка просперитету, потом, хронике ратних дешавања, транзиционих изазова и онога што живимо данас, а што ће неке нове генерације већ некако социолошки именовати.
Но, овог тренутка, иако газимо осму деценију, нећемо “чепркати” по историји, већ ћемо само захвалити прошлости и наоружани традицијом која нам је и у најтурбулентнијим временима омогућила трајање, храбро кренути ка будућности. У времену у којем многи песимично предвиђају крах штампаног новинарства ми видимо могућност.
Наиме, управо у ери глобалних медија и губљења граница приватности, локални листови треба да покажу своју снагу. Величину писања о малом. Ткањем прича о нашим обичним-необичним суграђанима, успесима клинаца из комшилука, спортским достигнућима, свакодневним проблемима, изазовима и решењима која чине живот, евидентирањем сваке посете рода Шабачком породилишту, уз адекватну, савремену техничку опрему листа, стварамо прилику да постанемо раритетно издање градског албума успомена. Незаобилазно породично штиво које се воли и чува.
Наш пут ка будућности је јасно трасиран, но да бисмо њиме сигурно корачали неопходна нам је ваша подршка. Преко потребно нам је ваше поверење, које није изостало ни претходних година, али и стрпљење за евентуалне пропусте и грешке. Зато вас позивамо да у данима пред нама узмете активног учешћа у креирању листа, шаљете нам предлоге, сугестије и критике, јер само уз вас наши драги читаоци можемо да будемо сигурни да ћемо успети да уђемо и у други век трајања.

Радивој Костадиновић
- Ја сам наменски читалац. Пратим огласе за радна места, да ли ће се отворити фабрика и када. Пратим оно што ме занима, али на крају, локалне новине томе и служе.
Радушко Јанковић
- Редовно читам “Глас Подриња” дуже од 35 година. Тужно је, али углавном сви прво погледамо умрлице. Наравно, читам и шта се дешава у Шапцу, шта се гради, шта ради градоначелник. Неки кутак би требало одвојити за старе Шапчане и неке занимљиве анегдоте.
Недељко Пешић
- Као Шапчанин волим да читам локалне новине. Највише ме занима спорт и најрадије читам о “Мачви” и њиховим резултатима. Иначе, ништа не бих мењао. За једне локалне новине пратите све што је битно.
Тамара Танасић
- Читам “Глас” дуже времена. Има доста тога занимљивог да се прочита и не бих ништа мењала.
Душан Радојчин
- „Глас Подриња” нисам читао неко време и када сам поново почео да га читам, пријатно су ме изненадиле спортске стране, мада спорта никад доста и могло би да га буде још више. Поред тога, волео бих да читам код вас и неке путописе.