ИЗЛЕТ У ПРЕСТОНИЦУ ЧЛАНОВА ПЛАНИНАРСКОГ ДРУШТВА „ЦЕР“

Шетњом кроз Београд

  • Број 3607 (15. дец 2016.)
  • М.Ботић
Шабачки планинари, чланови ПСД “Цер” први дан протеклог викенда провели су у вишесатној шетњи кроз Београд и Земун, са жељом да што више упознају културно-историјске и друге знаменитости поменутих граадова.
Шапчанима ово није прва Акција таквог карактера. Они су током ове године у више наврата изводили такве активности широм Србије, а посебно у Војводини, где су ређе били присутни, у односу на друге градове и места Србије.
Човек није дрво, да се веже само за једно место, место рођења, записао је Меша Селимовић, књижевник, у делу романа “Дервиш и смрт”. Везаност за једно место то је његова несрећа, која га чини несигурним, мање сналажљивим и храбријим.
Путовања не морају да буду императив, али она свакако јесу мелем за душу и ум. Она нас обогаћују, разгаљују, оживљавају и опуштају. То је део разлога због којих су се шабачки планинари “отиснули” ка Земуну, односно Београду протеклог викенда, искористивши последње јесење дане за овакве активности.
У време јутарње кафе ушли смо у Земун, град подигнут на десној обали Дунава, који је у Земуну толико широк и делује као море, па није ни чудо када чујемо песму “Дунаве, Дунаве наше море”. Шетајући земунским кејом пажњу привлаче бројне дружине лабудова, који покривају приобаље поменуте реке, на којој су усидрени бројни чамци, бродице, па и понеки речни бродић, кога опседају бројна јата галебова. То све ствара идиличну слику. Овом приликом Шапчани су посетили, атрактивну миленијумску кулу, подигнуту 1896. године, на узвишењу Гардош у његовом средишњем делу са које “пуца” поглед на Панчево, Београд, ушће Саве у Дунав и шире према Срему.
Напуштајући Земун прелазимо преко Бранковог моста са кога се назире градилиште и грађевине пројекта “Београд на води”, прелазимо подно зидина Калемегдана или Београдске тврђаве, једна од најпосећенијих туристичких дестинација Београда, у којој ће Шапчани провести највећи део дана. Шетајући Калемегданом застајемо поред бројних табли са различитом садржином, као што је ова табла, из чијег натписа сазнајемо да је Београд 411. године, приликом распада Великог царства, потпао под владавину источног царства Византије. С друге табле читамо када је Београд потпао под Османлијско царство, па када је од истог ослобођен и тако много тога из историје Београда овом приликом сазнајемо или се пак на те догађаје подсећамо.
Није изостала ни шетња Теразијама, Обилићевим венцем, Тргом Републике, и другим дестинацијама, како би што више сазнали о нашем главном граду, који ових претпразничних дана изгледа тако лепо и забавно подсећајући посетиоце на велелепне светске метрополе.
Лепо је када читамо књиге, разне часописе, посматрамо ТВ програм, али је најлепше оно што у директном контакту видимо и доживимо. И на крају овог текста да се подсетимо изреке пророка Мухамеда у којој каже: “Немој ми рећи колико си образован, него реци ми колико си пропутовао!“