ВОКАЛНА ГРУПА „ШАПЧАНКЕ“

Певање из душе

„ И сам Господ се славио најсавршенијим инструментом - људским гласом. Песме изводимо једногласно, двогласно, трогласно где у извођењу доминира лепота лирског певања“, каже оснивач Живка Јовановић. „Када певамо ми уживамо у музици, енергији и том лековитом музичком кисеонику који одлази „директно“ у мозак“, додаје мр Татјана Марковић Топаловић, једна од чланица

  • Број 3607 (15. дец 2016.)
  • О. Гавриловић
На шабачкој певачкој сцени Вокална група „Шапчанке“ појавила се пре годину дана. За веома кратко време, поред одржаног солистичког концерта у Културном центру 22. децембра 2015. године, узеле су учешће на бројним манифестацијама попут Ноћи музеја, прославе 8. марта – Дана жена, изложбама у Шабачком позоришту, Народном музеју, галерији Удружења „Круг 10“. Негујући лепо, уметничко певање, које истиче гласовне квалитете певача и технику певања, постале су препознатљиве не само код нас већ и ван граница наше земље и то на два наступа у Прагу.
- „Шапчанке“ су женска певачка или вокална група јер истиче вокал или глас, а и сам Господ се славио најсавршенијим инструментом - људским гласом. Песме изводимо једногласно, двогласно, трогласно где у извођењу доминира лепота лирског певања. Поред акапела певања „Шапчанке“ изводе песме уз инструменталну пратњу хармонике, клавира и разних удараљки. На првом, односно целовечерњем концерту, група је извела српски народни мелос, новокомпоновану песму у духу српског народног мелоса, евергрин и руску циганску музику, као македонску народну музику. Иначе, на идеју о оснивању дошла је претходна директорка Културног центра Гордана Марковић која ме је позвала и предложила да оформим или хор или певачку групу. Ја сам оформила певачку групу. Прихватила нас је и садашња директорка Соња Петровић Јагић, која нам је уступила простор где и даље вежбамо – рекла је Живка Јовановић, оснивач групе, проф. музике у пензији и пансионирани љубитељ хорског певања.
Иако су кратко на сцени група је, када је у питању састав, доживела мање измене. Поред Живке ту су и Татјана Марковић Топаловић, Весна Старчевић, Биљана Вукашиновић, Рада Гајић, Душка Христовић Васић.
- Промене су саставни део свега, па и нашег састава. Шест нас је вокала и један инструменталиста, тј. хармоникаш Милорад Рељић Реља. У састављању репертоара учествујемо све јер свака од нас има неку своју омиљену песму. Тако по личним инспирацијама одабирамо репертоар. Наравно, свака је са одушевљењем испевана.
Различитих година, занимања, али са искуством у хорском певању, пронашле су се у великој љубави према музици.
- Када се окупимо на пробама уживамо у извођењу. Слушамо једна другу. У том сазвучју је сва лепота – истиче Живка.
Свој певачки ентузијазам показују на сваком наступу што је видљиво и из реакције публике која са одушевљењем прихвати сваки такт. Они који до сада нису имали прилику да их чују моћи ће то да ураде на њиховом другом солистичком концерту 24. децембра у Културном центру.
- На прошлогодишњем солистичком концерту биле смо изненађене топлином и одушевљеношћу публике која је дивно прихватила наше извођење и уопште избор репертоара који им се јако допао. За овај други до сада смо одрадиле скоро осамдесет одсто новог репертоара. Поновићемо само неке изузетне нумере из претходног. Биће евергрин песама, руских, грчких, италијанских, македонских циганских.
Планова има доста. Између осталог, ако све буде текло по плану, наступиће и у Кефалонији у Грчкој, Охриду, Сомбору, Горњем Милановцу, Богатићу, Бијељини. Не сумњамо, из већ виђеног, да ће заробити срца свих оних који их буду чули.

КО ПЕВА ЗЛО НЕ МИСЛИ


Током школовања мр Татјана Марковић Топаловић, в. д. директора Центра за стручно усавршавање, певала је дванаест година у различитим хоровима – хору ОШ „Јанко Веселиновић“, под палицом диригента Димитрија Станковића, Хору „66 девојака“, и хору КУД „Абрашевић“.
- Оно што ме је определило да будем чланица ове групе је, са једне стране, чување традиције нашег града и квалитетне и пробране музике Србије, као и земаља региона, атмосфера, дружење, толеранција, али и сјајан осећај опуштености и лепота звука која ослобађа. Мислим да су нам култура, уметност, музика у данашње време неопходни. Они су природна брана шунду, кичу, али и резигнираним емоцијама и стресу са којима се данас срећемо. Пословица „Ко пева, зло не мисли“ постоји са разлогом. Када певамо ми уживамо у музици, енергији и том лековитом музичком кисеонику који одлази „директно“ у мозак. Верујем да ћемо наше дивне шабачке вибрације под сигурним лидерством госпође Живке, ширити на најпозитивнији начин. Такође се надам да ћемо следити дух Јевремових првина и достојно представљати наш аутентични град у Србији и ван ње.