ПРЕВЕНЦИЈА КАО ПУТ У ЗДРАВ ЖИВОТ

ХИВ - ИСТИНА И ПРЕДРАСУДЕ

Према званичним подацима у Србији живи око 2000 особа инфицираних вирусом ХИВ-а, а у мачванском округу негде око 40 грађана. Светска здравствена организација сматра да постоји три пута више заражених него што је то евидентирано

  • Број 3618 (2. мар 2017.)
  • К.Јекић
Позната је чињеница да друштво у којем живимо, није достигло задовољавајући ниво разумевања и толеранције када се ради о угроженим мањинама. О ХИВ-у се говори као о болести која се преноси руковањем, а медијска пажња овој битној теми посвећује се углавном првог децембра. Деца у школама немају адекватну едукацију када се ради о ХИВ-у, која је неопходна да би заштитили првенствено себе па онда развили емпатију и били мање осуђивачки настројени са људима који живе са овим вирусом.
У Србији постоји 28 завода и студентских поликлиника које пружају услугу саветовања и тестирања, а НВО Асоцијација “Дуга”, у својој медицинској мобилној јединици на годишњем нивоу тестира и саветује 8 одсто популације на територији Србије.
- Оно што већина грађана не зна је да постоји разлика између ХИВ-а и сиде. Вирус ХИВ-а је у закону класификован као хронична болест, са којим заражени могу живети дуги низ година уз адекватну терапију, а сида је последњи стадијум вируса ХИВ-а, у ком се појављују клиничке манифестације. Код овог вируса који напада имуносистем, превенција и начин живота су најбитнији. Уколико ХИВ позитивна особа прима терапију редовно, мала је вероватноћа да ће неког заразити. У току примања терапије знатно се смањује инфективност, а само лечење продужује животни век инфициране особе. Тренутно постоји 15 медикамената на позитивној листи. Најновији лек Тивацy изазива најмање нежељених дејстава, а инфицирани људи терапију добијају бесплатно. С обзиром на дискриминацију, која иако законски кажњива, све више је распрострањена, па доста људи са којима радим не жели да зна свој ХИВ статус. Плаше се реакције околине, а неретко и страха од сопствене реакције – истиче Александар Прица, председник управног одбора асоцијације “Дуга” и члан републичке комисије за ХИВ, туберкулозу и полнопреносиве болести
Људи праве грешке углавном из незнања. Некада оне могу да их коштају живота. Није реткост да у данашње време двадесетогодишња особа на питање:” Да ли си се некада тестирао на ХИВ?”, одговори са: “ Нема потребе за тим, не упуштам се у сексуалне односе са било ким.” Углавном то, тотално неупућени процењују на основу изгледа, а ХИВ је инфекција која се на изглед не може приметити.
Постоје три начина преношења вируса ХИВ-а. Путем незаштићеног сексуалног односа, путем трансмисије са мајке на дете и интравенски. Не погледом, не руковањем, не дружењем. Када говоримо о трансмисији са мајке на дете, свака трудница би требало два месеца након утврђивања трудноће да се тестира, јер период “прозора” у току којег тестови не откривају антитела које наш организам производи, траје два месеца. Уколико се утврди да је трудница ХИВ позитивна, порађаће је специјализован тим лекара путем царског реза, те дете неће бити инфицирано. Од 2006. године, свака заражена трудница која је прошла ову процедуру, родила је здраво дете.
-У Новом Саду у кампусу за само сат времена издао сам два ХИВ позитивна резултата. Један дечку који је тек напунио 18 година, а један девојци од 21 годину, која је у првој сексуалној вези. По томе можемо закључити да ХИВ не бира, а наши најугроженији грађани су туристички радници који раде на прекоокеанским бродовима и грађевински радници који ради посла одлазе у Русију и Африку. То су места где су људска права на најнижем нивоу, па је самим тим преваленса ХИВ-а на највишем нивоу- истиче Александар Прица.

Град Шабац асоцијацији “Дуга” донира 140000 динара на годишњем нивоу, а организација саветује и тестира 10 пута више људи него Завод за јавно здравље.
-Да немамо помоћ од компаније “ГлаџоСмитхКлине” не бисмо ни то могли. Сви радимо волонтерски, корисницима смо на располагању 24 сата а излазећи на терен и пружајући могућност избора времена и места тестирања, знатно смо повећали број саветованих и тестираних. Тестови које радимо из капалног узорка крви су меродавни као и елиза тестови који се раде у заводима за јавно здравље, с разликом што ми издајемо резултат у року од 30 минута. Са тимом људи који је прошао обуку тестирања и саветовања пружамо помоћ и подршку особи уколико је ХИВ позитивна да то прихвати најбоље могуће у том тренутку- објашњава Александар.
Уколико бисмо уложили 1 долар у превенцију, уштедели бисмо држави 13 долара уложених у лечење последица. Последице су скупље не само финансијски, већ и по људске животе.

ДИСКРИМИНАЦИЈА ЗАРАЖЕНИХ ХИВ-ом
Непоштовање и неразумевање ХИВ позитивних особа потврђује и чињеница да је мушкарац из наше околине због здравственог статуса добио отказ.
“Када сам сазнао да сам ХИВ позитиван, осећао сам се као да ме је ударио брзи воз. Перид сазнања и прихватања је јако тежак, али свима који сумњају у свој ХИВ статус, саветујем да што пре оду на тестирање, јер игнорисање не значи да ће ХИВ нестати или престати да се развија. Запосленима са ХИВ-ом предлажем да смисле добар разлог када се околина заинтересује за нерасположење, јер открити то на послу може да значи губитак истог. Ја сам добио отказ у страној фирми у Србији, када су сазнали моје здравствено стање.”