Инфо

Берза

  • aero 1.395 ▲ 0,22%
  • alfa 35.255 ⚫ 0,00%
  • atsvs 100 ⚫ 0,00%
  • avlp 480 ⚫ 0,00%
  • bdbp 1.700 ⚫ 0,00%
  • crsg 300 ⚫ 0,00%
  • enhl 1.220 ⚫ 0,00%
  • glbg 30 ⚫ 0,00%
  • glos 120 ▼ -7,69%
  • hmbg 550 ▲ 8,91%
  • ikrb 80 ⚫ 0,00%
  • jdar 1.000 ⚫ 0,00%
  • kmbnpb 830 ▲ 1,22%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mnhl 1.120 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.911 ▼ -3,97%
  • nfta 4.000 ⚫ 0,00%
  • niis 694 ▼ -0,14%
  • pdcl 5.100 ▲ 2,00%
  • prgs 12 ⚫ 0,00%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpt 306 ▼ -5,26%
  • snce 3.499 ⚫ 0,00%
  • tgas 12.001 ▲ 1,82%
  • vbse 700 ▲ 13,82%
  • vzas 141 ▼ -6,62%
(2. март 2017.)
НА ДНЕВНОМ РЕДУ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА КОЦЕЉЕВА СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА И ЗДРАВСТВО

БРОЈ КОРИСНИКА У ПОРАСТУ

На прошлонедељној заједничкој седници општинског већа и УО Центра за социјални рад истакнуто је да је у току прошле године евидентан пораст броја корисника услуга ове социјалне установе што је одраз прилика и лош друштвени показатељ
У току 2016. године на активној евиденцији Центра било је готово 1,4 хиљаде корисника што је за сто више у поређењу са претходним извештајним периодом. Од укупног броја око 27 одсто су деца.
Према речима директора Центра за социјални рад Зорице Савић забрињавајући је и пораст насиља јер је у прошлој години евидентирано 28 жртава што је за шест више у односу на 2015. Како се наводи у извештају значајно је повећан и број лица са инвалидитетом.
Радован Ранисављевић, начелник одељења за општу управу и јавне службе подсетио је да је пројектом “Помоћ и нега у кући старијим и одраслим особама” обухваћено око 120 корисника.
–Старија лица, корисници ових услуга, били су маргинализовани и усамљени, али су са услугама сада веома задовољни и веома им значи овај вид подршке- истакао је Ранисављевић.
Прошлогодишње ангажовање незапослених у оквиру јавних радова искоришћено је у овој установи за рад на терену и стварање базе података о социјално најугроженијим становницима општине који због неинформисаности до сада нису били у прилици да остваре одређена права и услуге из области социјалне заштите. Такође има и оних који због одређених законских препрека нису у могућности да буду корисници појединих услуга али им се може помоћи на неки мање рестриктиван начин.
–Добијени подаци су у великој мери допринели сагледавању потреба за развојем локалних услуга у заједници и најнеопходније је наставити са пројектом “Помоћ и нега у кући старијим и одраслим особама” јер је велики број једночланих и двочланих старачких домаћинстава- рекла је директор Центра и додала да у плану активности за текућу годину нема радне активације.
–У прошлој години само један корисник новчане социјалне помоћи је био радно ангажован. Ово није заживело у бројним општинама, те је радна активација избрисана из плана до доношења новог или измене постојећег закона- изјавила је Савић.
Муке због прописа
Коцељевачки Дом здравља “Др Даринка Лукић”, који од пре деценије, након издвајања из шабачког здравственог центра, самостално обавља делатност, у току прошле године остварио је суфицит у пословању у износу од готово три милиона динара.
Индекс укупно реализованих услуга у овој здравственој установи је преко 105 одсто и овако висок проценат се бележи код готово свих услуга сем на пољу рендгенске дијагностике где је у односу на план извршено само око десет одсто услуга.
–То је последица тога што је радник који је ангажован на овим пословима готово целу годину на боловању- рекла је вд директора Дома здравља др Верица Софранић и објаснила да је план услуга сачињен у сарадњи са Заводом за јавно здравље Шабац на основу демографских података, организационе структуре и кадровских ресурса
Чланови већа Радмила Пимић и Јован Димитријевић били су незадовољни због оваквог начина доношења плана услуга јер су, по њиховом мишљењу, критеријуми нереални.
Коцељевачком Дому здравља недостају одређени здравствени радници, попут радиолога и биохемичара.
–Резултати Дома здравља су сјајни али је чињеница да се све здравствене установе у мањим срединама суочавају са озбиљним проблемима које мора да реши надлежно министарство- сматра председник већа Душан Илинчић.
Стиче се утисак да мале средине остају без лекара специјалиста због строгих прописа, посебно броја становника у општини. Стога Коцељева због недовољног броја житеља, као и друге локалне самоуправе овог типа у окружењу, нема право на ангажовање одређених специјалиста. Једини начин да се овакви проблеми превазиђу јесте удруживање две или више суседних општина како би испуниле критеријум неопходног броја житеља и обезбедиле рад ових лекара једном или два пута недељно у здравственој установи. То би, сматрају многи, било знатно исплативије и једноставније него да пацијенти из мањих средина одлазе у веће здравствене установе како би остварили права из области здравствене заштите.
В. Бошковић

Најновији број

19. октобар 2017.

Најновији број