Инфо

Берза

  • aero 1.370 ▲ 0,74%
  • alfa 35.255 ▼ -0,01%
  • ccnb 10.573 ▲ 0,63%
  • dinnpb 3.310 ▼ -5,16%
  • enhl 1.220 ▲ 1,58%
  • fito 2.700 ▼ -0,04%
  • hmbg 505 ⚫ 0,00%
  • irtl 435 ▲ 1,16%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.990 ▲ 0,51%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 692 ▲ 1,17%
  • ppva 650 ⚫ 0,00%
  • sjks 3.250 ▼ -6,96%
  • tkvo 82 ▼ -2,38%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
(9. март 2017.)
КАКО ЗАПОЧЕТИ БИЗНИС И ОПСТАТИ У ШАБАЧКОМ ПОСЛОВНОМ СВЕТУ

НЕЕФИКАСНОСТ КОШТА

Милан Аврамовић чекао три месеца на испоруку купљене машине. Зоран Богдановић отворио фирму уз помоћ програма Националне службе за запошљавање. Залтко Павловић: Чекамо потврду о уплати пореза пет дана
М. М. – Н. К.

М. М. – Н. К.

За покретање приватног бизниса потребни су идеја, храброст и почетни капитал. Поред тога, добро је наићи и на расположене шалтерске и друге државне службенике. Постоје и програми подстицаја покретања сопственог посла које даје држава преко Националне службе за запошљавање.
Лакше из Кине него са царине
Милан Аврамовић из Шапца је средином октобра прошле године кренуо у реализацију идеје о покретању сопственог бизниса. После вишедневне потраге на интернету, пронашао је машину која му је била неопходна за реализацију те идеје. Определио се за производ који се тренутно само увози из Кине, и који ће бити јефтинији од увозног.
Тог тренутка су почеле и његове муке до отпочињања производње.
Најмање је проблема имао приликом регистрације своје фирме „Стицкер“ д.о.о.
- Решење о регистрацији сам добио релативно брзо. Консултовао сам књиговођу по питању врсте фирме и регистрације. Изабрао сам друштво са ограниченом одговорношћу и тражио да будем у систему ПДВ-а – прича Аврамовић.
Тада се десио први проблем. Испоставило се да Агенција за привредне регистре после месец дана није предала његов захтев за улазак у ПДВ. Интервенисао је књиговођа и проблем је решен. Трошкови формирања фирме, као и услуге књиговође коштале су га укупно 22.500 динара, а месечно плаћа аконтацију за ПДВ у износу од 5.000 динара.
Фирма коју је регистровао бави се малопродајом путем поште и интернета, а може и велепродајом.
Истовремено са регистрацијом, наручио је машину из Кине. Из Шангаја је машина стигла за четири дана. Перипетије са царином у Србији су трајале скоро три месеца.
- На крају сам добио „пола“ машине. Агонија се наставила наредних десет дана док није пронађен и други део машине. Коначно, после пет месеци, кренућу са производњом каже Аврамовић.
Средства НСЗ кап у мору
Зоран Богдановић заједно са супругом већ годинама се бави мобилним телефонима. Узели су прорам НСЗ за покретање сопственог бизниса 2015. године. Средства су износила 50.000 динара, а услов је био да започети посао обављају најмање годину дана.
-Бавимо се продајом опреме за мобилне телефоне, сервисом и поправком. Прво смо регистровали Д.О.О. и отворили једну радњу „Роyал мобиле“, а касније и другу. Новац који смо узели од НСЗ био је „кап у мору“, међутим свака кап значи. За овај посао је било потребно још доста уложити. Међутим, ми смо, када смо одлучили да се ширимо, преко програма НСЗ запослили и раднике, па нам је већи део средстава уложених у њихове плате враћен, наводи Богдановић.
Годину дана које су имали као услов су истекли, а Богдановићи не само да су успели да одрже посао него планирају и проширење.
Раније било лакше започети бизнис
Златко Павловић, власник фирме „Фаворит“ која се бави производњом када и туш кабина, кренуо је у бизнис са 19 година, 1993. године.
- Сећамо се какво је то било време. Фирма која је правила каде исплатила ме је пола у новцу, а другу половину у кадама. Кренуо сам да их продајем и раширио продају. У том тренутку у Шапцу је постојало седам прозвођача када. Видео сам да им се посао баш не развија у правом смеру и одлучио да направим свој бизнис – напомиње Павловић.
Признаје да је боље зарађивао док је продавао, него када је правио, али улагао је у посао и развијао се. Сада је стигао до цифре од 10.000 произведених када годишње.
- Извозимо 70 одсто нашег производа и то у БиХ, Хрватску, Црну Гору, Македонију, Мађарску и Шведску. Радимо само са власницима капитала, нема нас у државним пословима. Радници примају редовно плате и трудимо се да будемо права домаћинска фирма – каже Павловић.
Према његовим речима, раније је било много лакше започети посао него данас. Не свиђа му се што се привреда у Србији рекламира као тржиште јефтине радне снаге.
- Највеће богатство које имамо су људи и у њих морамо да улажемо, а не да буду плаћени минималцем. Не свиђа ми се да нам највећи адут буде јефтина радна снага – додаје он.
Павловић наглашава да се порез држави мора платити и да ту нема дилема, али да је држава неефикасна.
- Шта да радимо када, нпр, за једну потврду о плаћеном порезу морамо да чекамо пет дана? То није нормално. Имамо јефтину државу, али нас њена неификасност скупо кошта. Упорност, праћење захтева и иновативности су пресудни за опстанак бизниса – закључује Павловић.
Добар мајстор злата вредан
Власник фирме „Фаворит“ Златко Павловић посебно истиче да је за успех фирме битан и однос послодаваца према запосленима.
Добар мајстор је злата вредан. Ми имамо само шест запослеих радника, јер је цела производња аутоматизована. Одлучио сам да својим радницима понудим да купе нове аутомобиле, с тим што ће фирма да плати 31 одсто вредности аутомобила, а они ће их отплаћивати пет година по веома повољним условима. Радимо заједно све ове године и морамо да размишљамо једни о другима – каже Павловић.
Добар мајстор злата вредан
Власник фирме „Фаворит“ Златко Павловић посебно истиче да је за успех фирме битан и однос послодаваца према запосленима.
- Добар мајстор је злата вредан. Ми имамо само шест запослеих радника, јер је цела производња аутоматизована. Одлучио сам да својим радницима понудим да купе нове аутомобиле, с тим што ће фирма да плати 31 одсто вредности аутомобила, а они ће их отплаћивати пет година по веома повољним условима. Радимо заједно све ове године и морамо да размишљамо једни о другима – каже Павловић.

Најновији број

12. октобар 2017.

Најновији број