NEEFIKASNOST KOŠTA

Za pokretanje privatnog biznisa potrebni su ideja, hrabrost i početni kapital. Pored toga, dobro je naići i na raspoložene šalterske i druge državne službenike. Postoje i programi podsticaja pokretanja sopstvenog posla koje daje država preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Lakše iz Kine nego sa carine
Milan Avramović iz Šapca je sredinom oktobra prošle godine krenuo u realizaciju ideje o pokretanju sopstvenog biznisa. Posle višednevne potrage na internetu, pronašao je mašinu koja mu je bila neophodna za realizaciju te ideje. Opredelio se za proizvod koji se trenutno samo uvozi iz Kine, i koji će biti jeftiniji od uvoznog.
Tog trenutka su počele i njegove muke do otpočinjanja proizvodnje.
Najmanje je problema imao prilikom registracije svoje firme „Sticker“ d.o.o.
- Rešenje o registraciji sam dobio relativno brzo. Konsultovao sam knjigovođu po pitanju vrste firme i registracije. Izabrao sam društvo sa ograničenom odgovornošću i tražio da budem u sistemu PDV-a – priča Avramović.
Tada se desio prvi problem. Ispostavilo se da Agencija za privredne registre posle mesec dana nije predala njegov zahtev za ulazak u PDV. Intervenisao je knjigovođa i problem je rešen. Troškovi formiranja firme, kao i usluge knjigovođe koštale su ga ukupno 22.500 dinara, a mesečno plaća akontaciju za PDV u iznosu od 5.000 dinara.
Firma koju je registrovao bavi se maloprodajom putem pošte i interneta, a može i veleprodajom.
Istovremeno sa registracijom, naručio je mašinu iz Kine. Iz Šangaja je mašina stigla za četiri dana. Peripetije sa carinom u Srbiji su trajale skoro tri meseca.
- Na kraju sam dobio „pola“ mašine. Agonija se nastavila narednih deset dana dok nije pronađen i drugi deo mašine. Konačno, posle pet meseci, krenuću sa proizvodnjom kaže Avramović.
Sredstva NSZ kap u moru
Zoran Bogdanović zajedno sa suprugom već godinama se bavi mobilnim telefonima. Uzeli su proram NSZ za pokretanje sopstvenog biznisa 2015. godine. Sredstva su iznosila 50.000 dinara, a uslov je bio da započeti posao obavljaju najmanje godinu dana.
-Bavimo se prodajom opreme za mobilne telefone, servisom i popravkom. Prvo smo registrovali D.O.O. i otvorili jednu radnju „Royal mobile“, a kasnije i drugu. Novac koji smo uzeli od NSZ bio je „kap u moru“, međutim svaka kap znači. Za ovaj posao je bilo potrebno još dosta uložiti. Međutim, mi smo, kada smo odlučili da se širimo, preko programa NSZ zaposlili i radnike, pa nam je veći deo sredstava uloženih u njihove plate vraćen, navodi Bogdanović.
Godinu dana koje su imali kao uslov su istekli, a Bogdanovići ne samo da su uspeli da održe posao nego planiraju i proširenje.
Ranije bilo lakše započeti biznis
Zlatko Pavlović, vlasnik firme „Favorit“ koja se bavi proizvodnjom kada i tuš kabina, krenuo je u biznis sa 19 godina, 1993. godine.
- Sećamo se kakvo je to bilo vreme. Firma koja je pravila kade isplatila me je pola u novcu, a drugu polovinu u kadama. Krenuo sam da ih prodajem i raširio prodaju. U tom trenutku u Šapcu je postojalo sedam prozvođača kada. Video sam da im se posao baš ne razvija u pravom smeru i odlučio da napravim svoj biznis – napominje Pavlović.
Priznaje da je bolje zarađivao dok je prodavao, nego kada je pravio, ali ulagao je u posao i razvijao se. Sada je stigao do cifre od 10.000 proizvedenih kada godišnje.
- Izvozimo 70 odsto našeg proizvoda i to u BiH, Hrvatsku, Crnu Goru, Makedoniju, Mađarsku i Švedsku. Radimo samo sa vlasnicima kapitala, nema nas u državnim poslovima. Radnici primaju redovno plate i trudimo se da budemo prava domaćinska firma – kaže Pavlović.
Prema njegovim rečima, ranije je bilo mnogo lakše započeti posao nego danas. Ne sviđa mu se što se privreda u Srbiji reklamira kao tržište jeftine radne snage.
- Najveće bogatstvo koje imamo su ljudi i u njih moramo da ulažemo, a ne da budu plaćeni minimalcem. Ne sviđa mi se da nam najveći adut bude jeftina radna snaga – dodaje on.
Pavlović naglašava da se porez državi mora platiti i da tu nema dilema, ali da je država neefikasna.
- Šta da radimo kada, npr, za jednu potvrdu o plaćenom porezu moramo da čekamo pet dana? To nije normalno. Imamo jeftinu državu, ali nas njena neifikasnost skupo košta. Upornost, praćenje zahteva i inovativnosti su presudni za opstanak biznisa – zaključuje Pavlović.
Dobar majstor zlata vredan
Vlasnik firme „Favorit“ Zlatko Pavlović posebno ističe da je za uspeh firme bitan i odnos poslodavaca prema zaposlenima.
Dobar majstor je zlata vredan. Mi imamo samo šest zaposleih radnika, jer je cela proizvodnja automatizovana. Odlučio sam da svojim radnicima ponudim da kupe nove automobile, s tim što će firma da plati 31 odsto vrednosti automobila, a oni će ih otplaćivati pet godina po veoma povoljnim uslovima. Radimo zajedno sve ove godine i moramo da razmišljamo jedni o drugima – kaže Pavlović.
Dobar majstor zlata vredan
Vlasnik firme „Favorit“ Zlatko Pavlović posebno ističe da je za uspeh firme bitan i odnos poslodavaca prema zaposlenima.
- Dobar majstor je zlata vredan. Mi imamo samo šest zaposleih radnika, jer je cela proizvodnja automatizovana. Odlučio sam da svojim radnicima ponudim da kupe nove automobile, s tim što će firma da plati 31 odsto vrednosti automobila, a oni će ih otplaćivati pet godina po veoma povoljnim uslovima. Radimo zajedno sve ove godine i moramo da razmišljamo jedni o drugima – kaže Pavlović.