PREZENTACIJA NACRTA PLANA DETALjNE REGULACIJE “BRANA KAMENICA (ĆUKOVINE) NA RECI TAMNAVI”
ZA I PROTIV IZGRADNjE
Predviđena izgradnja većeg broja brana na pritokama Kolubare. Deo meštana sela Ćukovine, Gradojević i Goločela protiv ovog rešenja
Nakon poplava u maju 2014. godine država je odlučila da donese strategiju zaštite od voda u slivu reke Kolubare. Studija, koja je završena godinu dana kasnije, predviđa izgradnju većeg broja brana na pritokama Kolubare, među kojima je i ona na reci Tamnavi u koceljevačkoj opštini.
U okviru javnog uvida u Plan detaljne regulacije koji će trajati do sutra, prošle nedelje održana je javna prezentacija ovog velikog državnog projekta čija će izgradnja, prema nezvaničnim procenama, koštati nekoliko desetina miliona evra.
- Lokacija same brane je u naselju Ćukovine. Osnovna uloga je zaštita od poplava kakve su bile 2014, a osim toga ovaj objekat sa akumulacijom imaće i drugih namena, poput izvora za navodnjavanje za oko 1,5 hiljada hektara obradivih površina nizvodno i u okolini same brane. Ovo je nacrt plana i ništa nije konačno. Istovremeno sa odlukom o izradi plana detaljne regulacije opština je donela i odluku o izradi strateške procene uticaja na životnu sredinu. Slična priča je i na reci Ub u Pambukovici, a ovo je ozbiljan državni projekat koji mnogo košta i dinamiku realizacije je teško sada reći, sem da se na terenu ništa neće desiti dok se zakonski ne reši sve, korak po korak - objasnio je načelnik odeljenja za urbanizam Zlatko Popović.
Članice tima koji je radio na izradi ovog plana Nataša Ćirković i Jelena Stojanović istakle su da je površina predviđene akumulacije oko 160 hektara, te da će prema procenama “Energo projekta” kao obrađivača idejnog rešenja, njen kapacitet navodnjavanja biti 1,5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. Plan predviđa i zeleni pojas oko same akumulacije kako bi voda u njoj bila zaštićena i pogodna za zalivanje. Formiranjem akumulacije doći će do potapanja dela državnog puta drugog A reda 141 Debrc-Ljubovija u dužini od oko četiri kilometra koji od Koceljeve vodi prema Donjem Crniljevu. S obzirom da se radi o značajnoj saobraćajnici, pre izgradnje brane put će biti izmešten što je doprinelo širenju obuhvata plana te su u njega ušle i površine koje nemaju mnogo direktne veze sa samom branom i jezerom.
–Ovo idejno rešenje je urađeno do neke kote za koju stručnjaci smatraju da će kada dođu stogodišnje vode, te površine biti poplavljene. Reč je o nadmorskoj visini od 168,5 metara i sve što bude ispod nje biće poplavljeno. Pražnjenje akumulacije nakon velikih voda će teći postepeno i trajaće dan-dva - pojasnila je Nataša Ćirković, saobraćajni inženjer.
Deo meštana sela Ćukovine, Gradojević i Goločela negodovao je zbog plana izgradnje brane smatrajući da rešenje zaštite od poplava nije u izgradnji ovog objekta već u produbljivanju i širenju korita reke Tamnave. Vlasnici većih parcela uz reku stvaranjem akumulacije izgubiće svoje oranice, pa su zbog toga zabrinuti za egzistenciju svojih porodica jer je, kako kažu, jedina korisna i plodna zemlja baš uz Tamnavu. Svoje neslaganje izrazio je i predsednik ekološkog udruženja u Koceljevi Slavko Živanović koji je, između ostalog, rekao da sve ovo nema smisla jer je navodnjavanje potrebno u letnjim mesecima, kada Tamnava ne teče.
–Najpre treba da se sredi korito, da se povade vrbe i zaustavi zatrpavanje korita reke koje je zatrpano našom neodgovornošću. Reke se pročišćavaju, a ne ispravljaju. Pravljenje brana će sigurno mnogo uticati na klimu - smatra Živanović.
Stručnjaci su predvideli da bi zapremina akumulacije pri koti maksimalnog uspona bila oko 10,5 miliona kubika vode, dok bi pri koti normalnog uspona akumulirala oko 6,5 miliona od čega bi čak oko dve trećine vode moglo da se koristi za navodnjavanje.
Među onima koji podržavaju ovaj projekat je Milan Antić iz Gradojevića koji u izgradnji brane vidi šansu za razvoj ovog kraja koji, kako je rekao, nestaje.
–Uvažavam i drugačija mišljenja ljudi koji imaju veće parcele u tom delu, ali mislim da država uvek može da nađe rešenje. Država pravi strateške projekte i možda je ovo šansa da nešto uradimo za ovaj kraj. Znam ljude koji po 5-6 puta seju kulturu na istoj parceli jer Tamnava plavi. Jesu to prinosi, ali kada se to mora raditi po nekoliko puta onda je to loše - ocenio je meštanin Gradojevića.
U okviru javnog uvida u Plan detaljne regulacije koji će trajati do sutra, prošle nedelje održana je javna prezentacija ovog velikog državnog projekta čija će izgradnja, prema nezvaničnim procenama, koštati nekoliko desetina miliona evra.
- Lokacija same brane je u naselju Ćukovine. Osnovna uloga je zaštita od poplava kakve su bile 2014, a osim toga ovaj objekat sa akumulacijom imaće i drugih namena, poput izvora za navodnjavanje za oko 1,5 hiljada hektara obradivih površina nizvodno i u okolini same brane. Ovo je nacrt plana i ništa nije konačno. Istovremeno sa odlukom o izradi plana detaljne regulacije opština je donela i odluku o izradi strateške procene uticaja na životnu sredinu. Slična priča je i na reci Ub u Pambukovici, a ovo je ozbiljan državni projekat koji mnogo košta i dinamiku realizacije je teško sada reći, sem da se na terenu ništa neće desiti dok se zakonski ne reši sve, korak po korak - objasnio je načelnik odeljenja za urbanizam Zlatko Popović.
Članice tima koji je radio na izradi ovog plana Nataša Ćirković i Jelena Stojanović istakle su da je površina predviđene akumulacije oko 160 hektara, te da će prema procenama “Energo projekta” kao obrađivača idejnog rešenja, njen kapacitet navodnjavanja biti 1,5 hiljada hektara poljoprivrednih površina. Plan predviđa i zeleni pojas oko same akumulacije kako bi voda u njoj bila zaštićena i pogodna za zalivanje. Formiranjem akumulacije doći će do potapanja dela državnog puta drugog A reda 141 Debrc-Ljubovija u dužini od oko četiri kilometra koji od Koceljeve vodi prema Donjem Crniljevu. S obzirom da se radi o značajnoj saobraćajnici, pre izgradnje brane put će biti izmešten što je doprinelo širenju obuhvata plana te su u njega ušle i površine koje nemaju mnogo direktne veze sa samom branom i jezerom.
–Ovo idejno rešenje je urađeno do neke kote za koju stručnjaci smatraju da će kada dođu stogodišnje vode, te površine biti poplavljene. Reč je o nadmorskoj visini od 168,5 metara i sve što bude ispod nje biće poplavljeno. Pražnjenje akumulacije nakon velikih voda će teći postepeno i trajaće dan-dva - pojasnila je Nataša Ćirković, saobraćajni inženjer.
Deo meštana sela Ćukovine, Gradojević i Goločela negodovao je zbog plana izgradnje brane smatrajući da rešenje zaštite od poplava nije u izgradnji ovog objekta već u produbljivanju i širenju korita reke Tamnave. Vlasnici većih parcela uz reku stvaranjem akumulacije izgubiće svoje oranice, pa su zbog toga zabrinuti za egzistenciju svojih porodica jer je, kako kažu, jedina korisna i plodna zemlja baš uz Tamnavu. Svoje neslaganje izrazio je i predsednik ekološkog udruženja u Koceljevi Slavko Živanović koji je, između ostalog, rekao da sve ovo nema smisla jer je navodnjavanje potrebno u letnjim mesecima, kada Tamnava ne teče.
–Najpre treba da se sredi korito, da se povade vrbe i zaustavi zatrpavanje korita reke koje je zatrpano našom neodgovornošću. Reke se pročišćavaju, a ne ispravljaju. Pravljenje brana će sigurno mnogo uticati na klimu - smatra Živanović.
Stručnjaci su predvideli da bi zapremina akumulacije pri koti maksimalnog uspona bila oko 10,5 miliona kubika vode, dok bi pri koti normalnog uspona akumulirala oko 6,5 miliona od čega bi čak oko dve trećine vode moglo da se koristi za navodnjavanje.
Među onima koji podržavaju ovaj projekat je Milan Antić iz Gradojevića koji u izgradnji brane vidi šansu za razvoj ovog kraja koji, kako je rekao, nestaje.
–Uvažavam i drugačija mišljenja ljudi koji imaju veće parcele u tom delu, ali mislim da država uvek može da nađe rešenje. Država pravi strateške projekte i možda je ovo šansa da nešto uradimo za ovaj kraj. Znam ljude koji po 5-6 puta seju kulturu na istoj parceli jer Tamnava plavi. Jesu to prinosi, ali kada se to mora raditi po nekoliko puta onda je to loše - ocenio je meštanin Gradojevića.
V.Bošković
Najnoviji broj
11. april 2024.
