U ŠAPCU VEĆA EMIGRACIJA OD IMIGRACIJE
BOLjA BUDUĆNOST MNOGO DALEKO
Tokom 2015. godine u Šabac se doselilo 1.767 ljudi, a iselilo 1.875 čime je evidentiran „minus“ od 108 stanovnika. U Saudijskoj Arabiji, poštuju ugovore i imaju korektan odnos prema radnicima. Penzionisani Italijan došao na periferiju Šapca i zadovoljan životom, ali ne i zdravstvenom uslugom i razonodom
Migracije su više nego normalna pojava savremenog društa. Dolazak i odlazak stanovništva je činjenica od koje nije imuna ni naša lokalna sredina.
Prema podacima Zavoda za statistiku, Mačvanski region je treći u Srbiji kada je reč o negativnoj migraciji, odnosno kada u ukupnom broju više ima iseljenih nego doseljenih stanovnika.
Podaci iz 2015. godine, a najnoviji podaci biće prezentovani u junu ove godine, govore o tome da je u Mačvanskom okrugu zabeležen odliv stanovništva u broju od 779. Ukupno se u naš okrug doselio 4.381 stanovnik, a odselilo se 5.160. U Šabac se doselilo 1.767 ljudi, a iselilo 1.875 čime je evidentiran „minus“ od 108 stanovnika. Najmanji negativni saldo je zabeležen u Koceljevi – 19, dok je najviši zabeležen u Loznici 234. Najčešći razlozi za migracije stanovništva su ekonomski i porodični.
Svi ovi podaci govore o unutrašnjoj migraciji u okviru naše države, jer najviše stanovnika ovog kraja “bolju budućnost” potraži u Beogradu ili Novom Sadu. Pravih podataka nema, ali trend odlaska ljudi u inostranstvo ne prestaje da raste. Najveći broj naših sugrađana koji se odluče da odu u inostranstvo se ne odjavljuju, nezvanično saznajemo, i to je razlog zbog kojeg nema preciznih podataka.
U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je malo veće interesovanje za, ako možemo tako da kažemo, netipične zemlje. Daleka Azija i Rusija su sve popularnije destinacije, ali se ne smanjuje ni interesovanje za države članice Evropske unije, severnoamerički kontinent. Sve je manje interesovanje za Australiju i Novi Zeland.
Daleki istok sve bliži
Slobodan Stojićević (35), iz Gornje Vranjske, živi od januara 2015. godine u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije.
- Radim u velikoj vojnoj bolnici Princ Sultan, kao medicinski tehničar. Prihvatio sam ponudu za posao koja je obećavala dobru mesečnu zaradu i mogućnost napredovanja u struci. Nisam se pokajao. Poslodavci, a naročito državne ustanove u Saudijskoj Arabiji, poštuju ugovore i imaju korektan odnos prema radnicima – kaže za „Glas Podrinja“ Stojićević.
Njegov prvobitni plan bio je da ostane dve godine, i da se sa ušteđevinom i nadograđenim iskustvom vrati starom životu i poslu u Srbiji. Međutim, privremena rešenja su ponekad i najtrajnija, pa se saživeo sa novim gradom i odomaćio u, naizgled, potpuno drugačijem svetu od onog koji je ostavio iza sebe.
– Rijad ima sedam miliona stanovnika. U njemu je skoro uvek gužva, a avenije i bulevari sa pet do šest automobilskih traka skoro su uvek pune. I pored toga, moguće je u ovom gradu naći svoj mir. Naselja u kojima žive stranci potpuno su prilagođena njihovom načinu života, koji se jednom rečju zove zapadnjački. Evropljani, Amerikanci, Australijanci, Novozelanđani uživaju status stručnjaka i veliki broj privilegija na osnovu svojih ekspertiza i diploma sa priznatih univerziteta. Naravno, u tu grupu spadaju i radnici iz Srbije. Oni su za samo nekoliko godina stekli status vrednih i poštenih ljudi, a te vrline se na Bliskom Istoku i te kako cene - ističe Stojićević.
Italijan u šabačkoj
periferiji
Da Šabac samo ne napuštaju građani, govori i primer penzionisanog Italijana Leonarda Tramaćere. Iz rodnog Lećea, posle dugogodišnjeg rada u Švajcarskoj, odlučio je da, kao mesto za život sa suprugom Nadom Stajić Tramaćere, izabere periferiju Šapca.
-Kada sam imao 55 godina, fabrika u Švajcarskoj, u kojoj sam radio kao mehaničar, prestala je sa radom. Ljudi u mojim godinama tada nisu imali velike šanse za posao, te sam odlučio da se sa suprugom Nadom preselim u Šabac. Godine 2005. izabrali smo život u Livadama što ima svoje čari, jer volim baštovanstvo. Vreme provodim održavajući dvorište, i praveći roštilj sa prijateljima – naglašava Leonardo.
Po njegovim rečima, Šabac prijatno i lepo mesto za život, posebno sada kada se sve više radi na njegovom uređenju.
- Ono što mi se ne dopada je organizacija u svim sferama. U inostranstvu sam se bavio šahom, osvajao sam kupove, a ovde su uslovi za hobije i razonodu u mojim godinama lošiji nego „preko“. Tamo je sve nekako lagodnije i udobnije, a društveni život mi je bio raznovrsniji. Nažalost, imao sam priliku da se susretnem i sa šabačkim zdravstvom, za koje mogu da kažem da nije na zavidnom nivou, za razliku od klinika u Beogradu gde sam imao operaciju i sjajnu uslugu – zaključio je Leonardo.
NAJVEĆI ODLIV U JUGOISTOČNOJ SRBIJI
Beograd, Novi Sad i Niš su gradovi u Srbiji u kojima je zabeležen veći broj pridošlih nego otišlih stanovnika. U srpskoj prestonici je zabeležen priliv stanovništva od 7.309 stanovnika, u Novom Sadu 2.219, a u Nišu 431. Najveći minus je zabeležen u Jugoistočnoj Srbiji – 3.053.
VIŠESTRUKO VEĆA ZARADA
- Zarada je primamljiva, višestruko veća nego u Srbiji. Do sada sam dva puta unapređen za ovo vreme, što je takođe bitno kada govorimo o poslu. Vredan rad se u Saudijskoj Arabiji jako ceni i nagrađuje, u vidu privilegija, ali i povišice u plati napominje Stojićević, koji na odmor u Srbiju dolazi svaka tri meseca, po nedelju ili dve.
RUSIJA SVE PRIMAMLjIVIJA
Mnogi Šapčani rade u Rusiji. Jedan od njih radi kao farbar i to na krajnjem severu Azije.
- Za rad u Rusiji sam angažovan putem agencije i veoma sam zadovoljan uslovima rada i zaradom. Jedino zbog čega ne mogu da budem srećan su klimatski uslovi. Ove zime temperatura je išla i do minus 50, a prosečna temperatura je minus 35. Sistem rada u Rusiji je takav da se radi nekoliko meseci, a onda budemo na odmoru kod kuće izvesno vreme, i nazad na rad – priča nam jedan od Šapčanina koji radi u Rusiji.
Prema podacima Zavoda za statistiku, Mačvanski region je treći u Srbiji kada je reč o negativnoj migraciji, odnosno kada u ukupnom broju više ima iseljenih nego doseljenih stanovnika.
Podaci iz 2015. godine, a najnoviji podaci biće prezentovani u junu ove godine, govore o tome da je u Mačvanskom okrugu zabeležen odliv stanovništva u broju od 779. Ukupno se u naš okrug doselio 4.381 stanovnik, a odselilo se 5.160. U Šabac se doselilo 1.767 ljudi, a iselilo 1.875 čime je evidentiran „minus“ od 108 stanovnika. Najmanji negativni saldo je zabeležen u Koceljevi – 19, dok je najviši zabeležen u Loznici 234. Najčešći razlozi za migracije stanovništva su ekonomski i porodični.
Svi ovi podaci govore o unutrašnjoj migraciji u okviru naše države, jer najviše stanovnika ovog kraja “bolju budućnost” potraži u Beogradu ili Novom Sadu. Pravih podataka nema, ali trend odlaska ljudi u inostranstvo ne prestaje da raste. Najveći broj naših sugrađana koji se odluče da odu u inostranstvo se ne odjavljuju, nezvanično saznajemo, i to je razlog zbog kojeg nema preciznih podataka.
U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je malo veće interesovanje za, ako možemo tako da kažemo, netipične zemlje. Daleka Azija i Rusija su sve popularnije destinacije, ali se ne smanjuje ni interesovanje za države članice Evropske unije, severnoamerički kontinent. Sve je manje interesovanje za Australiju i Novi Zeland.
Daleki istok sve bliži
Slobodan Stojićević (35), iz Gornje Vranjske, živi od januara 2015. godine u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije.
- Radim u velikoj vojnoj bolnici Princ Sultan, kao medicinski tehničar. Prihvatio sam ponudu za posao koja je obećavala dobru mesečnu zaradu i mogućnost napredovanja u struci. Nisam se pokajao. Poslodavci, a naročito državne ustanove u Saudijskoj Arabiji, poštuju ugovore i imaju korektan odnos prema radnicima – kaže za „Glas Podrinja“ Stojićević.
Njegov prvobitni plan bio je da ostane dve godine, i da se sa ušteđevinom i nadograđenim iskustvom vrati starom životu i poslu u Srbiji. Međutim, privremena rešenja su ponekad i najtrajnija, pa se saživeo sa novim gradom i odomaćio u, naizgled, potpuno drugačijem svetu od onog koji je ostavio iza sebe.
– Rijad ima sedam miliona stanovnika. U njemu je skoro uvek gužva, a avenije i bulevari sa pet do šest automobilskih traka skoro su uvek pune. I pored toga, moguće je u ovom gradu naći svoj mir. Naselja u kojima žive stranci potpuno su prilagođena njihovom načinu života, koji se jednom rečju zove zapadnjački. Evropljani, Amerikanci, Australijanci, Novozelanđani uživaju status stručnjaka i veliki broj privilegija na osnovu svojih ekspertiza i diploma sa priznatih univerziteta. Naravno, u tu grupu spadaju i radnici iz Srbije. Oni su za samo nekoliko godina stekli status vrednih i poštenih ljudi, a te vrline se na Bliskom Istoku i te kako cene - ističe Stojićević.
Italijan u šabačkoj
periferiji
Da Šabac samo ne napuštaju građani, govori i primer penzionisanog Italijana Leonarda Tramaćere. Iz rodnog Lećea, posle dugogodišnjeg rada u Švajcarskoj, odlučio je da, kao mesto za život sa suprugom Nadom Stajić Tramaćere, izabere periferiju Šapca.
-Kada sam imao 55 godina, fabrika u Švajcarskoj, u kojoj sam radio kao mehaničar, prestala je sa radom. Ljudi u mojim godinama tada nisu imali velike šanse za posao, te sam odlučio da se sa suprugom Nadom preselim u Šabac. Godine 2005. izabrali smo život u Livadama što ima svoje čari, jer volim baštovanstvo. Vreme provodim održavajući dvorište, i praveći roštilj sa prijateljima – naglašava Leonardo.
Po njegovim rečima, Šabac prijatno i lepo mesto za život, posebno sada kada se sve više radi na njegovom uređenju.
- Ono što mi se ne dopada je organizacija u svim sferama. U inostranstvu sam se bavio šahom, osvajao sam kupove, a ovde su uslovi za hobije i razonodu u mojim godinama lošiji nego „preko“. Tamo je sve nekako lagodnije i udobnije, a društveni život mi je bio raznovrsniji. Nažalost, imao sam priliku da se susretnem i sa šabačkim zdravstvom, za koje mogu da kažem da nije na zavidnom nivou, za razliku od klinika u Beogradu gde sam imao operaciju i sjajnu uslugu – zaključio je Leonardo.
NAJVEĆI ODLIV U JUGOISTOČNOJ SRBIJI
Beograd, Novi Sad i Niš su gradovi u Srbiji u kojima je zabeležen veći broj pridošlih nego otišlih stanovnika. U srpskoj prestonici je zabeležen priliv stanovništva od 7.309 stanovnika, u Novom Sadu 2.219, a u Nišu 431. Najveći minus je zabeležen u Jugoistočnoj Srbiji – 3.053.
VIŠESTRUKO VEĆA ZARADA
- Zarada je primamljiva, višestruko veća nego u Srbiji. Do sada sam dva puta unapređen za ovo vreme, što je takođe bitno kada govorimo o poslu. Vredan rad se u Saudijskoj Arabiji jako ceni i nagrađuje, u vidu privilegija, ali i povišice u plati napominje Stojićević, koji na odmor u Srbiju dolazi svaka tri meseca, po nedelju ili dve.
RUSIJA SVE PRIMAMLjIVIJA
Mnogi Šapčani rade u Rusiji. Jedan od njih radi kao farbar i to na krajnjem severu Azije.
- Za rad u Rusiji sam angažovan putem agencije i veoma sam zadovoljan uslovima rada i zaradom. Jedino zbog čega ne mogu da budem srećan su klimatski uslovi. Ove zime temperatura je išla i do minus 50, a prosečna temperatura je minus 35. Sistem rada u Rusiji je takav da se radi nekoliko meseci, a onda budemo na odmoru kod kuće izvesno vreme, i nazad na rad – priča nam jedan od Šapčanina koji radi u Rusiji.
E. G. P.
Najnoviji broj
18. april 2024.
