Lakše se odlučujemo na rastavu braka nego na drugo dete
VIŠE RAZVODA ZBOG SVEKRVE NEGO LjUBAVNICE
Propali brak iza sebe danas ima nešto više od 300.000 građana, što je za petinu više nego prošle decenije. Prosečan srpski brak traje 13 godina, a više od polovine razvedenih jesu parovi sa decom
Svetska statistika suočava nas s podatkom da se svaki treći brak na svetu završava razvodom i da se bračni parovi danas češće odlučuju za razvod nego za rađanje drugog deteta.
Situacija u Srbiji nažalost prati ovaj svetski trend jer svaki četvrti par završava brakorazvodnom parnicom, a petina njih se razvede već u prvim godinama braka. Propali brak iza sebe danas ima nešto više od 300.000 građana, što je za petinu više nego prošle decenije. Prosečan srpski brak traje 13 godina, a više od polovine razvedenih jesu parovi sa decom. Statistika ipak svedoči da broj naslednika u porodici smanjuje šanse za razvod jer u trećini razvedenih brakova postoji jedno dete, petina ima dvoje dece, a 3,8 procenata bivših supružnika troje, dok svega 0,7 odsto razvedenih je sa četvoro dece. Teret samohranog roditeljstva nosi gotovo 300.000 majki i preko 75.000 očeva u našoj zemlji, a procenat samohranih majki najveći je u Beogradu i iznosi 17%.
U Srbiji se godišnje sklopi oko 36.000 brakova, svedoče grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna mlada se udaje u 28. godini, a prosečni mladoženja u 31, a s obzirom na to da prosečna žena u Srbiji postaje majka u 29. godini, lako je zaključiti da je trudnoća najčešći razlog za stupanje u brak.
Najveći broj roditelja u našoj zemlji gaji samo jedno dete, tačnije od 1.476.105 porodica, sa jednim naslednikom ima ih 764.546, zatim onih sa dvoje dece ima 591.114 i svega 99.638 porodica ima troje mališana, a broj porodica sa četvoro i više dece, ne prelazi jedan procenat.
Nažalost, gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dete. Najveći broj takvih bračnih partnera živi u ruralnim sredinama, dok svaki četvrti bračni par koji živi u gradu nema potomstvo. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da svaka treća žena koja je rođena osamdesetih godina 20. veka nema dete, a takođe mama nije postala ni svaka druga žena na pragu svojih tridesetih, a to je tek početak brige demografa koji upozoravaju da rađanje prvog deteta u četvrtoj deceniji smanjuje šansu za ponovni odlazak u porodilište.
S obzirom na to da u našoj zemlji jedna žena u proseku rađa 1,36 dece, ne treba se čuditi podatku da svake godine „nestane“ grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.
Ako se opet vratimo braku, podaci statistike nam govore da svaka četvrta žena nije udata, a svaki treći muškarac nije oženjen, što prevedeno na jezik cifara broji skoro 1,8 miliona osoba koje nisu venčane i 3,4 miliona osoba koje su u braku. Svaka četvrta žena rađa dete van braka, a zanimljivost izvedena iz najnovijeg popisa stanovništva glasi da u vanbračnoj zajednici u Srbiji živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 osobe.
Sudeći prema ovim podacima naša budućnost svakako nije optimistična u pogledu nataliteta, ali je dobro imati na umu i to da ne treba po svaku cenu stupati u brak, jer razloga je mnogo, a samo smo mi jedini odgovorni za tako važnu odluku u životu. Sigurno nećemo sklopiti brak zbog toga jer se to od nas očekuje, a još manje zbog demografske slike u državi. Prisustvo dece treba da učvrsti jednu porodicu i oplemeni naše živote. Deca su najveće bogatstvo. Zašto mi to stalno zaboravljamo? Zašto da trudnoća bude razlog za stupanje u brak, a dete koje treba da izraste u srećnu i stabilnu ličnost nije prepreka da mu uskratimo prisustvo oba roditelja, pa se olako odlučujemo i na razvod? Deca razvedenih roditelja i sama kasnije nesigurno stupaju u brak, s pogrešnim očekivanjima i vrlo često gube bitku jer nisu naučena da se bore za ljubav i sreću. Nisu spremna na kompromis. Naravno da se za ljubav i sreću moramo boriti, jer ništa na ovom milom svetu ne pada s neba, sve mora da se zasluži. Brak možda jeste precenjen i savremenim generacijama je sporedna kategorija, a razvod je postao uobičajen način za rešavanje nesuglasica u zajednici, ipak postoji nada da će porodica vratiti stari sjaj braku jer on je oduvek bio i treba da bude – svetinja, a deca treba da budu najveći blagoslov.
Prepreke na bračnom putu
Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju i podatak da se na razvod najčešće odlučuju parovi bez dece i supružnici koji žive u porodičnoj zadruzi. Iskustvo naših psihologa, pedagoga i socijalnih radnika potvrđuje da će se prosečna srpska žena pre razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice, ali šalu na stranu, najmanje šanse za uspeh imaju u prvom redu supružnici koji žive u zajednici s roditeljima. Sveopšta slika siromaštva i loše ekonomske situacije nam govori da se mladi teško odlučuju za odvajanje i pored velike želje za samostalnošću. Mnoge prepreke im stoje na putu da stvore uspešnu bračnu zajednicu, ali sve nekako polazi od nedovoljnih prihoda za jedan samostalan život, pa se tu nadovezuju različitosti u poreklu, obrazovanju i pogledima na život, nepodudarnosti u željama i očekivanjima, a ranije smo pominjali i sve kasnije stupanje u brak, što opet rezultira poteškoćama da se ostvari potomstvo, a kada se sve to sabere, brak ima veliki problem da opstane
Situacija u Srbiji nažalost prati ovaj svetski trend jer svaki četvrti par završava brakorazvodnom parnicom, a petina njih se razvede već u prvim godinama braka. Propali brak iza sebe danas ima nešto više od 300.000 građana, što je za petinu više nego prošle decenije. Prosečan srpski brak traje 13 godina, a više od polovine razvedenih jesu parovi sa decom. Statistika ipak svedoči da broj naslednika u porodici smanjuje šanse za razvod jer u trećini razvedenih brakova postoji jedno dete, petina ima dvoje dece, a 3,8 procenata bivših supružnika troje, dok svega 0,7 odsto razvedenih je sa četvoro dece. Teret samohranog roditeljstva nosi gotovo 300.000 majki i preko 75.000 očeva u našoj zemlji, a procenat samohranih majki najveći je u Beogradu i iznosi 17%.
U Srbiji se godišnje sklopi oko 36.000 brakova, svedoče grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Prosečna mlada se udaje u 28. godini, a prosečni mladoženja u 31, a s obzirom na to da prosečna žena u Srbiji postaje majka u 29. godini, lako je zaključiti da je trudnoća najčešći razlog za stupanje u brak.
Najveći broj roditelja u našoj zemlji gaji samo jedno dete, tačnije od 1.476.105 porodica, sa jednim naslednikom ima ih 764.546, zatim onih sa dvoje dece ima 591.114 i svega 99.638 porodica ima troje mališana, a broj porodica sa četvoro i više dece, ne prelazi jedan procenat.
Nažalost, gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dete. Najveći broj takvih bračnih partnera živi u ruralnim sredinama, dok svaki četvrti bračni par koji živi u gradu nema potomstvo. Podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da svaka treća žena koja je rođena osamdesetih godina 20. veka nema dete, a takođe mama nije postala ni svaka druga žena na pragu svojih tridesetih, a to je tek početak brige demografa koji upozoravaju da rađanje prvog deteta u četvrtoj deceniji smanjuje šansu za ponovni odlazak u porodilište.
S obzirom na to da u našoj zemlji jedna žena u proseku rađa 1,36 dece, ne treba se čuditi podatku da svake godine „nestane“ grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.
Ako se opet vratimo braku, podaci statistike nam govore da svaka četvrta žena nije udata, a svaki treći muškarac nije oženjen, što prevedeno na jezik cifara broji skoro 1,8 miliona osoba koje nisu venčane i 3,4 miliona osoba koje su u braku. Svaka četvrta žena rađa dete van braka, a zanimljivost izvedena iz najnovijeg popisa stanovništva glasi da u vanbračnoj zajednici u Srbiji živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 osobe.
Sudeći prema ovim podacima naša budućnost svakako nije optimistična u pogledu nataliteta, ali je dobro imati na umu i to da ne treba po svaku cenu stupati u brak, jer razloga je mnogo, a samo smo mi jedini odgovorni za tako važnu odluku u životu. Sigurno nećemo sklopiti brak zbog toga jer se to od nas očekuje, a još manje zbog demografske slike u državi. Prisustvo dece treba da učvrsti jednu porodicu i oplemeni naše živote. Deca su najveće bogatstvo. Zašto mi to stalno zaboravljamo? Zašto da trudnoća bude razlog za stupanje u brak, a dete koje treba da izraste u srećnu i stabilnu ličnost nije prepreka da mu uskratimo prisustvo oba roditelja, pa se olako odlučujemo i na razvod? Deca razvedenih roditelja i sama kasnije nesigurno stupaju u brak, s pogrešnim očekivanjima i vrlo često gube bitku jer nisu naučena da se bore za ljubav i sreću. Nisu spremna na kompromis. Naravno da se za ljubav i sreću moramo boriti, jer ništa na ovom milom svetu ne pada s neba, sve mora da se zasluži. Brak možda jeste precenjen i savremenim generacijama je sporedna kategorija, a razvod je postao uobičajen način za rešavanje nesuglasica u zajednici, ipak postoji nada da će porodica vratiti stari sjaj braku jer on je oduvek bio i treba da bude – svetinja, a deca treba da budu najveći blagoslov.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju i podatak da se na razvod najčešće odlučuju parovi bez dece i supružnici koji žive u porodičnoj zadruzi. Iskustvo naših psihologa, pedagoga i socijalnih radnika potvrđuje da će se prosečna srpska žena pre razvesti zbog svekrve nego zbog ljubavnice, ali šalu na stranu, najmanje šanse za uspeh imaju u prvom redu supružnici koji žive u zajednici s roditeljima. Sveopšta slika siromaštva i loše ekonomske situacije nam govori da se mladi teško odlučuju za odvajanje i pored velike želje za samostalnošću. Mnoge prepreke im stoje na putu da stvore uspešnu bračnu zajednicu, ali sve nekako polazi od nedovoljnih prihoda za jedan samostalan život, pa se tu nadovezuju različitosti u poreklu, obrazovanju i pogledima na život, nepodudarnosti u željama i očekivanjima, a ranije smo pominjali i sve kasnije stupanje u brak, što opet rezultira poteškoćama da se ostvari potomstvo, a kada se sve to sabere, brak ima veliki problem da opstane
A.Vuković-Kurdulić
Najnoviji broj
11. april 2024.
