ТРАДИЦИЈА ЛИМАРСКО-БРАВАРСКОГ УМЕЋА ЖИВАДИНА ЦИНДРИЋА ЦИНДРЕ ИЗ БОГАТИЋА

Четири генерације предузетника

Деда Павле био је столар. Отац Драгутин каменорезац. “Циндра” у пензију отишао недавно као познати лимарско-браварски мајстор, а традицију наставља син Милан. Државна подршка много значи, а најконкретније би биле бесповратне финансијске донације и пореске олакшице

  • Број 3621 (23. мар 2017.)
  • Љ.Ђукић
Познати мачвански мајстор лимарско-браварског посла Живадин Циндрић Циндра из Богатића, научио је занат у машинбраварској радњи Станимира Дукића, кога су земљаци прозвали Стаћа. Наш саговорник је своју радњу основао 1967. године у време када их је у целој тадашњој општини Богатић било десетак. Кренуо је самостално из неугледне шупе, с доста самопоуздања, радећи на једној старој машини. Од почетка је био активан у тадашњој Занатској комори, која се борила за интересе занатлија, а председник јој је био признати кројач народних одела Брана Гаврић. Чланови Коморе, памти “Циндра”, све истакнути мачвански колари, опанчари, сајџије...
Олуци увек требају
Из дуге и богате каријере вредног мајстора, тешко би шта посебно издвојио. Потенцира да је осамдесетих година посла било понајвише и могло је да се заради. Пружао је услуге домаћинима у великом броју мачванских села. Зарада није изостајала.
- Никли су бројни објекти, а без олука се није могло. То му је обично долазило на крају и као украс. Пара је било као “салате”, а вредног и успешног мајстора свако је желео да ангажује, каже мајстор Циндрић, који се упоредо трудио да сазнаје више, пратећи и примењујући савремена достигнућа у овој области рада. Зато није пропуштао посете бројним сајмовима у бившој Југославији и свету. Тада се посебно истицао Загребачки Велесајам.
- Био сам тамо пет пута. Увек сам желео више. За то одлазио у Београд, Трст... Тако сам у Италији 1986. године набавио машину Мофаконе за израду кључева. Постао сам ексклузивни заступник познате Италијанске фирме (Слка) за кључеве. Користио сам машине и других италијанских произвођача који су међу најбољима у свету и тако уз лимарски посао научио браварију, каже Циндрић уверен да ће за доброг мајстора увек бити посла, без обзира на време. Зато унука Катарина и унук Бојан иако се школују за друге послове, не мимоилазе дедину радионицу. Она сада није више стара шупа, већ модерна хала у којој се налази више савремених машина за кључеве. “Циндра”, чије име и данас носи његова радња, недавно је отишао у пензију али зато његовим стопама чврсто иде син Милан.
Држава треба конкретније да стимулише предузетнике
По свом умећу прављења олука и кључева прочуо се надалеко. За помоћ му се обраћају многи домаћини без обзира што данас нема много посла, као некада.
- Криза је обуставила градњу и у нашем крају али верујем привремено. Потреба за израдом олука и брава је добар посао. Најважнији је предан рад, љубав, поштење и стално праћење савремених достигнућа. С друге стране и држава би требало да препозна предузетнички допринос укупном привредном развоју и конкретније га стимулише. То би требало да се огледа у више бесповратних средстава, ради запошљавања младих радника и конкретним олакшицама код опорезивања, каже искусни мајстор, који се ни у једном тренутку није двоумио да сина пошаље на Међународни сајам технике у Минхен, заједно са више других малих привредника општине Богатић, ради праћења и примене савремених научних достигнућа у овој области рада.