ОТВОРЕНА ПРВА СМАОСТАЛНА ИЗЛОЖБА РУЖИЦЕ ЛЕОНТИЋ

На сунчаној страни

  • Број 3620 (16. мар 2017.)
  • О. Г.
Ништа није знала о животу, срећи. Рођена у гнезду корачала је снено улицама пусти са чудном тугом у души. А онда је Ружица Леонтић, по образовању правник, по опредељењу писац, песник и путник, открила истину у спознаји себе саме.
- Све ово што сам до сада урадила добрим делом је последица моје болести пре седам година. Срећна сам што је то тако и што је, ето, та болест омогућила да успоставим контакт са светом ликовне уметности који сам одувек волела, али нисам ни сањала да ћу једнога дана бити активан члан и себе моћи да назовем сликарком – рекла је Ружица.
Синоним за храброст, по речима проф. Иванке Тифуновић, историчара уметности, Ружица је урадила оно што многи нису смели ни да помисле.
- Ружица ми је рекла да је њу сликарство и бављење ликовном уметношћу натерало да гледа људе, посматра и ствара пријатељства. Зато није уопште чудно што се изложба зове „На сунчаној страни улице“ јер први пут када сагледамо неки свој нови живот, када се нађемо на некој нашој обали, коју смо сами освојили, јесте сунчан и леп дан. А то доказују и њени колажи, слике у техници акрила, уља, акварела. Ако погледате, и пејзаж и људска фигура, без обзира да ли се зове „Плавокоса“ или „Пољубац“, једна је прича о неком сегменту живота, њеног и нашег. И једна прича о заљубљености, припадању и поштовању човека, слике, уметности – истакла је проф. Трифуновић.
На прагу шездесетих Ружица је успела да пронађе свој пут. У свету поезије је од своје седамнаесте године. За собом има једну објављену збирку песама, док друга чека да угледа светлост дана.