РАЗГОВОР СА ПРОФ. ДР ЗОРАНОМ КРИВОКАПИЋЕМ НАЧЕЛНИКОМ ТРЕЋЕГ ОДЕЉЕЊА ЗА КОЛОРЕКТАЛНУ ХИРУРГИЈУ ПРВЕ ХИРУРШКЕ КЛИНИКЕ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА СРБИЈЕ

РАК ОТКРИВЕН НА ВРЕМЕ ЈЕ ИЗЛЕЧИВ

До 2020. број оболелих од колоректалног канцера у свету ће порасти са 11 на 16 милиона. Уколико се болест открије у првом стадијуму шансе су на страни живота 93 одсто, док у четвртом стадијуму падају на 8 процената

  • Број 3620 (16. мар 2017.)
  • Т.Т.
Поводом марта, месеца борбе против рака, а захваљујући руководству шабачког Дома здравља “Др Драга Љочић”, прошлог петка је у Шапцу боравио проф. др Зоран Кривокапић, редовни професор на Медицинском факултету у Београду и начелник Трећег одељења за колоректалну хирургију Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије. Ову прилику, искористили смо да од светски признатог стручњака добијемо одговоре на питања о настанку и превенцији болести која је ових година попримила епидемиолошке размере на глобалном нивоу, али и начину на који би држава могла да заустави одлив медицинских стручњака из Србије.
Који су најбитнији фактори који утичу на настанак рака дебелог црева?
- Познати су бројни фактори ризика. То су бројне генетске предиспозиције и позитивна породична анамнеза. С тим у вези, генетска предиспозиција за настанак рака дебелог црева износи 5 процената, док се породична креће између пет и десет одсто. Дакле, много већи проценат карцинома се јавља међу људима који имају исте животне навике, него услед пренесених гена.
Потом, од великог значаја за настанак ове болести су исхрана, алкохол, пушење, дефицит воћа и поврћа, начин живота. Наиме, према податку Светског фонда за истраживање рака, ризик од појаве колоректалног канцера се повећава за 37 одсто на сваких 100 грама црвеног меса и месних прерађевина дневно, док конзумација 2-4 алкохолна пића на дневном нивоу повећава шансе за добијање рака дебелог црева за 23 процента. Код гојазних људи, а под тим подразумевамо жене са обимом струка већим од 99 центиматара и мушкарце са обимом струка већим од 101 центиметар, ризик за добијање колоректалног карцинома је два пута већи него код нормално ухрањених људи. Оно што је занимљиво у овом погледу, да не постоји ниједна научна студија која доказује утицај стреса као независног фактора за настанак ове болести.
Из горе наведеног намеће се закључак да је од великог превентивног значаја начин исхране и здрави стилови живота?
- Не може се променити наслеђе или генетика. То што су нам родитељи дали носићемо цео живот са поносом или ћемо се борити. Међутим, можемо променити начин живота и направити неколико значајних корака да побољшамо здравље. Препоручљиво је узимати до 5 порција свежег воћа и поврћа дневно, једном недељно уношење броколија и купуса, док конзумацију црвеног меса треба ограничити на три пута седмично, уместо меса треба јести рибу, убацити у исхрану житарице, суве шљиве… Све оно што олакшава пробаву. Такође, неопходна је и умерена физичка активност.
Колики је значај скрининга у превенцији овог малигног обољења?
- Рак дебелог црева је у експанзији у свету. Данас је око милион и по људи оболело, а сваке године од овог карцинома умре 600.000 људи. Може се рећи да је реч о својеврсној епидемији, због тога се у свим земљама уводе програми скрининга. Што се тиче Србије ми смо негде у средини, односно на 100.000 становника имамо 30 до 32 оболела, 4.250 оперисаних на годишњем ниову. Од укупног броја оперисаних, чак 27 процената су они код којих је рак у поодмаклом стадијуму. Са друге стране, ако узмемо у обзир податак да је стопа излечења уколико се болест открије у раној фази 93 одсто, долазимо до закључка од коликог значаја је скрининг. Рано откривање малих лезија, полипа којима треба неких седам до 10 година да се развију у карцином, нам показује да скрининг има своје место, како за здравље појединца тако и за целокупни здравствени систем.
Коме је намењен скрининг?
- Скрининг се спроводи код особа које немају симптоме а имају између 50 и 70 година старости. Све особе ове животне доби би требало да ураде тест на скривено крварење у столици. Особе којима је тест позитиван упућују се на колоноскопију како би се открио узрок крварења.
Уколико особе имају видну крв у столици, губитак тежине, анемију, промену режима пражњења црева, опструктивни синдром, оне се шаљу директно на преглед.
И за крај, да скренемо мало са теме, и у складу са присутним трендом све већег одлива здравствених радника у иностранство да Вас питамо, као стручњака са импресивном каријером, зашто сте се одлучили да останете у Србији?
- У време моје одлуке да останем у Србији другачије се живело, имали смо бољу перспективу. Тренутно стање је алармантно. Велики број лекара заврши факултет, и налази могућност да оде у иностранство лакше него што смо то ми могли. У више наврата сам апеловао да држава уради нешто по овом питању, јер наша будућност није на нама који се већ полако спремамо за пензију, него у тим младим људима.
Пре 25 година нашао сам модус да боље живим захваљујући упоредној државној и приватној пракси. Због тога апелујем надлежним органима да помогну младим људима да више раде и више зараде, да афирмишу приватну праксу и додатни рад по клиникама и болницама.
За Шабац ме више везује спорт
него медицина
У неколико наврата сте споменули да сте у Шабац више долазили као спортиста него као доктор. Да ли сте још увек у кошарци?
-Играо сам професионално кошарку до своје 40. године, и на то сам изузетно поносан. Завршио сам каријеру 1995. када је мој последњи тим “Беопетрол” улазио у И лигу. У Шабац сам долазио више пута. Имам много пријатеља међу овдашњим рукометашима и кошаркашима. Желео бих да искористим ову прилику да споменем човека који је био мој пацијент, једног фантастичног типа, једног Чеду, који није више међу нама, а радио је у БИП и као велики љубитељ кошарке и рукомета организовао је те спортске мечеве и подстицао сарадњу између београдских и шабачких кошаркаша.

Краљевски хирург
Члан Српске академије наука и уметности Проф. др Зоран Кривокапић је и гостујући професор на Универзитету Јужне Каролине, Кецк Сцхоол Оф Медицине – САД, Медицинском универзитету у Кајови, Румунији, Медицинском факултету у Нишу, Медицинском факултету у Подгорици, Медицинском факултету у Фочи и Медицинском факултету у Приштини, Косовска Митровица. Оснивач је друштва колопроктолога Југославије. Пуноправни је члан Краљевског колеџа хирурга Енглеске, директор Светског удружења универзитетских хирурга, Председник Европског удружења колопроктолога.