УСВОЈЕН ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ “САВАПАРК”

“САВАПАРК” ВРАЋА РЕКУ ШАПЧАНИМА

Циљ је да град добије рекреативни, зелени, мултифункционални простор какав тренутно нема. Идеја да се преко различитих атрактивних садржаја живот града повеже са реком

  • Број 3622 (30. мар 2017.)
  • К. Јекић
Пројекат „Савапарк“ за који је Скупштина града Шапца усвојила Предлог плана детаљне регулације, требало би да представља ново подручје у граду: зону спорта и рекреације. Наиме, од Новог моста до Кочиног канала има укупно 300 хектара и 4,5 километара обале, што је за Шабац озбиљан потенцијал који би требало да се искористи за реализацију низа различитих паркова, амбијената, садржаја чији ће развој бити омогућен управо у циљу једне разноврсне нове понуде за грађане али и туристе. План детаљне регулације “Савапарк“ израдио је тим урбаниста из Јавног урбанистичког предузећа „План“ Шабац. Само у овој години из буџета града, за реализацију пројекта „Савапарк“ биће издвојено 65 милиона динара.
Капија града
Према речима архитекте и директорке ЈУП “План” Шабац Милене Зиндовић циљ је да град добије рекреативни, зелени, мултифункционални простор какав тренутно нема и да живот града изађе на реку, како би се спојио урбани живот са том обалом. У плану детаљне регулације издвајају се три зоне.
-Прва зона је она којој припада Стари град. Ту обухватамо и део вашаришта, који би изградњом луна-парка функционисао током целе године, а само “вашарско језгро” би требало да буде проширено. У оквиру прве зоне, акценат је стављен на парковско уређење, али поред рекреационих и спортских садржаја волели бисмо да видимо на обали реке и нове културне садржаје, попут градске галерије. Подразумева се проширење плаже и ревитализација тврђаве. При томе идеја није да се мења изглед старе грађевине, већ да се она користи као што се и данас на неки начин користи кроз ШЛФ, у сврхе културних садржаја као нека врста летњег аудиторијума – истиче Милена Зиндовић.
У овој зони планира се путничко пристаниште на Сави које ће омогућити да туристички бродови долазе до Шапца, чиме би “Савапарк” практично постао једна од капија града. Интересантна је и изградња садржаја попут аква-паркова, отворених базена, хотела и угоститељских објеката. Уколико би се појавио адекватан инвеститор који би испунио захтеве које би “План” пред њега поставио, а који се пре свега тичу заштите животне средине, онда би била отворена могућност и за постављање неког пословног или смештајног објекта у смислу старачког или ученичког дома. Оно што, сасвим сигурно, неће бити дозвољено је становање.
Систем канала штити и Град
Први корак у даљем пројектовању и реализацији је каналска мрежа која треба систематски да прикупи вишак надземних и подземних вода у овом подручју и да их контролисано одведе, омогућавајући дренажу и коришћење околних простора. На овај начин решава проблем са водама који има комплетно подручје, а та мрежа канала је врло јасно дефинисана кроз усвојени план детаљне регулације и хидротехничку студију коју је израдио институт “Јерослав Черни” из Београда.
-Ради се о каналима који треба да омогуће дренирање подручја. Према ономе што нам је показала хидротехничка студија очекујемо да ће тај систем канала од високих вода штитити и сам град као и насеља најближа реци, Бенску бару и Трианглу која су имала највећи проблем сваког пролећа са водама које избијају из земље. Канали и пратеће црпне станице ће служити за контролу и управљање вишком воде у одређеним сезонама, а њихови променљиви профили омогући ће мултифункционалност активности уз канале. Сликовитије речено, током ниског водостаја озелењене благе падине канала користиће се као интегрални део парка, док ће у сезонама високих водостаја канали првенствено имати дренажну улогу. Свакако, Савапарк имаће водену атракцију током целе године – објашњава Милена Зиндовић.
Друга зона обухвата подручје од пруге и железничког моста, северно до Кочиног канала. Реч је о већој површини на којој је данас неприступачно зеленило. У овом делу реализоваће се и самоодрживо језеро које ће директно бити повезано са чистим подземним водама које могу да се користе за купање, спортове на води и слично. Систем канала ће истовремено омогућити дренажу и коришћење северног дела земљишта који је планиран као парк шума, са туристичким еко-насељем бунгаловског типа. Простор преко пута индустријске зоне биће намењен изградњи објеката чија је намена компатиблна са парком: спортских хала, стадиона, пословних објеката. Све ово ће значајно унапредити туристичку понуду Шапца.
Реализација по фазама
Трећа али не и мање важна зона је локација депоније Дудара, која захтева ревитализацију. Рекултивација депоније може потрајати дуже и зато је дефинисана као посебна целина, која ће бити детаљно планирана када буде омогућено њено интегрисање у парк.
- Парк ће бити фазно реализован. Нећемо чекати неку џиновску инвестицију која ће нам свих 300 хектара решити одједанпут него ћемо кренути од инфраструктуре, потом ћемо сређивати парк део по део, како би грађани што пре могли да дођу до реке на уређен простор који могу да користе. Требало би напоменути и да су планиране вишеспратне гараже сакривене у зеленилу, док ће се комуникација кроз парк обављати пешке, бициклом, електричним возилима, односно на начин који не угрожава животну средину. Идеја нам је да овај парк буде значајна дестинација за Шапчане, али и велика градска туристичка атракција, економски исплатива, која би временом могла да прерасте у модел пројектовања у складу са животном средином – закључује Зиндовићева.
Једва чекамо повратак реци
-Шабац је волео Саву. Људи су породично ишли на реку. То су биле дивље плаже, али у наше време могу да набројим на прсте једне руке колико се људи удавило. Чували смо једни друге. Ту је била војска, а у делу где је “Капетанија” није било ни рампе. Од силоса до моста су била два реда викендица. Био је ту и дрвени ресторан који је изгорео. Иза моста је била плажа која је врвела од купача. Исто тако је то било и преко, у Кленку, где је вода увек била чистија. Шапчани су прелазили на Гиганову Аду и на део где је Југопетрол који се звао “Мачвина плажа”- прича своје успомене Шапчанин, дугогодишњи пецарош, Слободан Пајић закључује да је одавно требало тај део средити, јер Шабац једва чека да изађе према води.