USVOJEN PLAN DETALjNE REGULACIJE “SAVAPARK”
“SAVAPARK” VRAĆA REKU ŠAPČANIMA
Cilj je da grad dobije rekreativni, zeleni, multifunkcionalni prostor kakav trenutno nema. Ideja da se preko različitih atraktivnih sadržaja život grada poveže sa rekom
Projekat „Savapark“ za koji je Skupština grada Šapca usvojila Predlog plana detaljne regulacije, trebalo bi da predstavlja novo područje u gradu: zonu sporta i rekreacije. Naime, od Novog mosta do Kočinog kanala ima ukupno 300 hektara i 4,5 kilometara obale, što je za Šabac ozbiljan potencijal koji bi trebalo da se iskoristi za realizaciju niza različitih parkova, ambijenata, sadržaja čiji će razvoj biti omogućen upravo u cilju jedne raznovrsne nove ponude za građane ali i turiste. Plan detaljne regulacije “Savapark“ izradio je tim urbanista iz Javnog urbanističkog preduzeća „Plan“ Šabac. Samo u ovoj godini iz budžeta grada, za realizaciju projekta „Savapark“ biće izdvojeno 65 miliona dinara.
Kapija grada
Prema rečima arhitekte i direktorke JUP “Plan” Šabac Milene Zindović cilj je da grad dobije rekreativni, zeleni, multifunkcionalni prostor kakav trenutno nema i da život grada izađe na reku, kako bi se spojio urbani život sa tom obalom. U planu detaljne regulacije izdvajaju se tri zone.
-Prva zona je ona kojoj pripada Stari grad. Tu obuhvatamo i deo vašarišta, koji bi izgradnjom luna-parka funkcionisao tokom cele godine, a samo “vašarsko jezgro” bi trebalo da bude prošireno. U okviru prve zone, akcenat je stavljen na parkovsko uređenje, ali pored rekreacionih i sportskih sadržaja voleli bismo da vidimo na obali reke i nove kulturne sadržaje, poput gradske galerije. Podrazumeva se proširenje plaže i revitalizacija tvrđave. Pri tome ideja nije da se menja izgled stare građevine, već da se ona koristi kao što se i danas na neki način koristi kroz ŠLF, u svrhe kulturnih sadržaja kao neka vrsta letnjeg auditorijuma – ističe Milena Zindović.
U ovoj zoni planira se putničko pristanište na Savi koje će omogućiti da turistički brodovi dolaze do Šapca, čime bi “Savapark” praktično postao jedna od kapija grada. Interesantna je i izgradnja sadržaja poput akva-parkova, otvorenih bazena, hotela i ugostiteljskih objekata. Ukoliko bi se pojavio adekvatan investitor koji bi ispunio zahteve koje bi “Plan” pred njega postavio, a koji se pre svega tiču zaštite životne sredine, onda bi bila otvorena mogućnost i za postavljanje nekog poslovnog ili smeštajnog objekta u smislu staračkog ili učeničkog doma. Ono što, sasvim sigurno, neće biti dozvoljeno je stanovanje.
Sistem kanala štiti i Grad
Prvi korak u daljem projektovanju i realizaciji je kanalska mreža koja treba sistematski da prikupi višak nadzemnih i podzemnih voda u ovom području i da ih kontrolisano odvede, omogućavajući drenažu i korišćenje okolnih prostora. Na ovaj način rešava problem sa vodama koji ima kompletno područje, a ta mreža kanala je vrlo jasno definisana kroz usvojeni plan detaljne regulacije i hidrotehničku studiju koju je izradio institut “Jeroslav Černi” iz Beograda.
-Radi se o kanalima koji treba da omoguće dreniranje područja. Prema onome što nam je pokazala hidrotehnička studija očekujemo da će taj sistem kanala od visokih voda štititi i sam grad kao i naselja najbliža reci, Bensku baru i Trianglu koja su imala najveći problem svakog proleća sa vodama koje izbijaju iz zemlje. Kanali i prateće crpne stanice će služiti za kontrolu i upravljanje viškom vode u određenim sezonama, a njihovi promenljivi profili omogući će multifunkcionalnost aktivnosti uz kanale. Slikovitije rečeno, tokom niskog vodostaja ozelenjene blage padine kanala koristiće se kao integralni deo parka, dok će u sezonama visokih vodostaja kanali prvenstveno imati drenažnu ulogu. Svakako, Savapark imaće vodenu atrakciju tokom cele godine – objašnjava Milena Zindović.
Druga zona obuhvata područje od pruge i železničkog mosta, severno do Kočinog kanala. Reč je o većoj površini na kojoj je danas nepristupačno zelenilo. U ovom delu realizovaće se i samoodrživo jezero koje će direktno biti povezano sa čistim podzemnim vodama koje mogu da se koriste za kupanje, sportove na vodi i slično. Sistem kanala će istovremeno omogućiti drenažu i korišćenje severnog dela zemljišta koji je planiran kao park šuma, sa turističkim eko-naseljem bungalovskog tipa. Prostor preko puta industrijske zone biće namenjen izgradnji objekata čija je namena kompatiblna sa parkom: sportskih hala, stadiona, poslovnih objekata. Sve ovo će značajno unaprediti turističku ponudu Šapca.
Realizacija po fazama
Treća ali ne i manje važna zona je lokacija deponije Dudara, koja zahteva revitalizaciju. Rekultivacija deponije može potrajati duže i zato je definisana kao posebna celina, koja će biti detaljno planirana kada bude omogućeno njeno integrisanje u park.
- Park će biti fazno realizovan. Nećemo čekati neku džinovsku investiciju koja će nam svih 300 hektara rešiti odjedanput nego ćemo krenuti od infrastrukture, potom ćemo sređivati park deo po deo, kako bi građani što pre mogli da dođu do reke na uređen prostor koji mogu da koriste. Trebalo bi napomenuti i da su planirane višespratne garaže sakrivene u zelenilu, dok će se komunikacija kroz park obavljati peške, biciklom, električnim vozilima, odnosno na način koji ne ugrožava životnu sredinu. Ideja nam je da ovaj park bude značajna destinacija za Šapčane, ali i velika gradska turistička atrakcija, ekonomski isplativa, koja bi vremenom mogla da preraste u model projektovanja u skladu sa životnom sredinom – zaključuje Zindovićeva.
Jedva čekamo povratak reci
-Šabac je voleo Savu. Ljudi su porodično išli na reku. To su bile divlje plaže, ali u naše vreme mogu da nabrojim na prste jedne ruke koliko se ljudi udavilo. Čuvali smo jedni druge. Tu je bila vojska, a u delu gde je “Kapetanija” nije bilo ni rampe. Od silosa do mosta su bila dva reda vikendica. Bio je tu i drveni restoran koji je izgoreo. Iza mosta je bila plaža koja je vrvela od kupača. Isto tako je to bilo i preko, u Klenku, gde je voda uvek bila čistija. Šapčani su prelazili na Giganovu Adu i na deo gde je Jugopetrol koji se zvao “Mačvina plaža”- priča svoje uspomene Šapčanin, dugogodišnji pecaroš, Slobodan Pajić zaključuje da je odavno trebalo taj deo srediti, jer Šabac jedva čeka da izađe prema vodi.
Kapija grada
Prema rečima arhitekte i direktorke JUP “Plan” Šabac Milene Zindović cilj je da grad dobije rekreativni, zeleni, multifunkcionalni prostor kakav trenutno nema i da život grada izađe na reku, kako bi se spojio urbani život sa tom obalom. U planu detaljne regulacije izdvajaju se tri zone.
-Prva zona je ona kojoj pripada Stari grad. Tu obuhvatamo i deo vašarišta, koji bi izgradnjom luna-parka funkcionisao tokom cele godine, a samo “vašarsko jezgro” bi trebalo da bude prošireno. U okviru prve zone, akcenat je stavljen na parkovsko uređenje, ali pored rekreacionih i sportskih sadržaja voleli bismo da vidimo na obali reke i nove kulturne sadržaje, poput gradske galerije. Podrazumeva se proširenje plaže i revitalizacija tvrđave. Pri tome ideja nije da se menja izgled stare građevine, već da se ona koristi kao što se i danas na neki način koristi kroz ŠLF, u svrhe kulturnih sadržaja kao neka vrsta letnjeg auditorijuma – ističe Milena Zindović.
U ovoj zoni planira se putničko pristanište na Savi koje će omogućiti da turistički brodovi dolaze do Šapca, čime bi “Savapark” praktično postao jedna od kapija grada. Interesantna je i izgradnja sadržaja poput akva-parkova, otvorenih bazena, hotela i ugostiteljskih objekata. Ukoliko bi se pojavio adekvatan investitor koji bi ispunio zahteve koje bi “Plan” pred njega postavio, a koji se pre svega tiču zaštite životne sredine, onda bi bila otvorena mogućnost i za postavljanje nekog poslovnog ili smeštajnog objekta u smislu staračkog ili učeničkog doma. Ono što, sasvim sigurno, neće biti dozvoljeno je stanovanje.
Sistem kanala štiti i Grad
Prvi korak u daljem projektovanju i realizaciji je kanalska mreža koja treba sistematski da prikupi višak nadzemnih i podzemnih voda u ovom području i da ih kontrolisano odvede, omogućavajući drenažu i korišćenje okolnih prostora. Na ovaj način rešava problem sa vodama koji ima kompletno područje, a ta mreža kanala je vrlo jasno definisana kroz usvojeni plan detaljne regulacije i hidrotehničku studiju koju je izradio institut “Jeroslav Černi” iz Beograda.
-Radi se o kanalima koji treba da omoguće dreniranje područja. Prema onome što nam je pokazala hidrotehnička studija očekujemo da će taj sistem kanala od visokih voda štititi i sam grad kao i naselja najbliža reci, Bensku baru i Trianglu koja su imala najveći problem svakog proleća sa vodama koje izbijaju iz zemlje. Kanali i prateće crpne stanice će služiti za kontrolu i upravljanje viškom vode u određenim sezonama, a njihovi promenljivi profili omogući će multifunkcionalnost aktivnosti uz kanale. Slikovitije rečeno, tokom niskog vodostaja ozelenjene blage padine kanala koristiće se kao integralni deo parka, dok će u sezonama visokih vodostaja kanali prvenstveno imati drenažnu ulogu. Svakako, Savapark imaće vodenu atrakciju tokom cele godine – objašnjava Milena Zindović.
Druga zona obuhvata područje od pruge i železničkog mosta, severno do Kočinog kanala. Reč je o većoj površini na kojoj je danas nepristupačno zelenilo. U ovom delu realizovaće se i samoodrživo jezero koje će direktno biti povezano sa čistim podzemnim vodama koje mogu da se koriste za kupanje, sportove na vodi i slično. Sistem kanala će istovremeno omogućiti drenažu i korišćenje severnog dela zemljišta koji je planiran kao park šuma, sa turističkim eko-naseljem bungalovskog tipa. Prostor preko puta industrijske zone biće namenjen izgradnji objekata čija je namena kompatiblna sa parkom: sportskih hala, stadiona, poslovnih objekata. Sve ovo će značajno unaprediti turističku ponudu Šapca.
Realizacija po fazama
Treća ali ne i manje važna zona je lokacija deponije Dudara, koja zahteva revitalizaciju. Rekultivacija deponije može potrajati duže i zato je definisana kao posebna celina, koja će biti detaljno planirana kada bude omogućeno njeno integrisanje u park.
- Park će biti fazno realizovan. Nećemo čekati neku džinovsku investiciju koja će nam svih 300 hektara rešiti odjedanput nego ćemo krenuti od infrastrukture, potom ćemo sređivati park deo po deo, kako bi građani što pre mogli da dođu do reke na uređen prostor koji mogu da koriste. Trebalo bi napomenuti i da su planirane višespratne garaže sakrivene u zelenilu, dok će se komunikacija kroz park obavljati peške, biciklom, električnim vozilima, odnosno na način koji ne ugrožava životnu sredinu. Ideja nam je da ovaj park bude značajna destinacija za Šapčane, ali i velika gradska turistička atrakcija, ekonomski isplativa, koja bi vremenom mogla da preraste u model projektovanja u skladu sa životnom sredinom – zaključuje Zindovićeva.
-Šabac je voleo Savu. Ljudi su porodično išli na reku. To su bile divlje plaže, ali u naše vreme mogu da nabrojim na prste jedne ruke koliko se ljudi udavilo. Čuvali smo jedni druge. Tu je bila vojska, a u delu gde je “Kapetanija” nije bilo ni rampe. Od silosa do mosta su bila dva reda vikendica. Bio je tu i drveni restoran koji je izgoreo. Iza mosta je bila plaža koja je vrvela od kupača. Isto tako je to bilo i preko, u Klenku, gde je voda uvek bila čistija. Šapčani su prelazili na Giganovu Adu i na deo gde je Jugopetrol koji se zvao “Mačvina plaža”- priča svoje uspomene Šapčanin, dugogodišnji pecaroš, Slobodan Pajić zaključuje da je odavno trebalo taj deo srediti, jer Šabac jedva čeka da izađe prema vodi.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
