МАРКО ПАНОВИЋ, ТРЕНЕР РК “ВИТЕЗ” О САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ ШАБАЧКОГ РВАЊА

Антички спорт будућности

“Имамо рваче врхунског потенцијала, освајаче међународних медаља, ипак, како нисмо универзитетски град, морамо да уложимо више напора како их не бисмо изгубили када дођу до сениорске категорије” истиче за наш лист тренер шабачких рвача

  • Број 3622 (30. мар 2017.)
  • Д. Б.
Шабачки Рвачки клуб “Витез” има вишегодишњи континуитет у освајању медаља, појединачних и екипних на Првенству и Куповима у Србији, као и на међународним турнирима. База већ постоји, треба створити “кров” за сениорске титуле.
Браћа Гајић и Илија Петровић, иако пионири, већ се боре са кадетима и сматрају их будућношћу европског рвања.
- Угљеша Гајић последње три године званично је најбољи у Србији у свом узрасту и то у избору Рвачког савеза Србије. Освојио је недавно титулу на кадетском купу у Крагујевцу и већ је на списку кадетских репрезентативаца. Рвао је и на турниру у Мађарској. Илију су скаутовали и Румуни, наступао је за “Темишвар” на најјачем међународном екипном тунриру. Они ће наступити на Првенству Европе за ст. пионире у Београду. Близу нациналног тима је Наташа Петровић, Марија Жабаљац, Немања Глигорић. Поносни смо што у клубу имамо Гајиће, Петровиће, Жабаљце, Радаковиће, Трифуновиће...
Угљешу је лично похвалио и олимпијски шампион Давор Штефанек.
- Давор ужива у раду са млађим категоријама и приликом недавне посете је спаринговао са свима. Угљеша га је изненадио и прокоментарисао је: “Како Вам је јак овај мали!”
Претходне сезоне истакао се Никола Николић, освајао је медаље у јуниорској и сениорској конкуренцији.
- Никола је имао сезону каријере. Трећи је јуниор и сениор Србије у Грчко-Римском стилу и вицешампион у слободном. Одлучио је да живот посвети спорту, студира на Факултету за физичку културу у Новом Саду, међутим, новосадски клубови не дозвољавају другима да тренирају са њима, што ће се одразити на његову каријеру.
Од Штефанековог злата може просперирати комплетно рвање у Србији.
- Најтеже године, у којима се као спорт нисмо снашли, сада су иза нас. Вратили смо се, вратили популарност, сале су пуне, ушли смо у прву категорију спортова, улаже се више новца. Председник РСС Трајковић враћао је рвање у врх плански, сада имамо председника Светске федерације Ненада Лаловића, он је и члан МОК-а и захваљујући њему, рвање је остало у олимпијским спортовима, иако је било захтева да се искључи.
Када говоримо о рвању, говоримо о више стилова спорта?
- У програму ОИ су три стила: грчко–римски, слободни и женско рвање (верзија слободног стила), а постоји тенденција укључивања рвања на песку (греплинг). ГР стил карактеришу велике амплитуде при бацањима, што га чини атрактивнијим. Од почетка рвања у Србији, 1912. године, овај стил је у предности. Слободни је отворен за захвате на свим деловима тела (у ГР стилу само изнад појаса), те је динамичнији и популарнији у свету због тога. Рвачи слободним стилом најобученији су ММА борци, бољи од других вештина. Њиме се више рвало на КиМ и у Македонији. Ипак, схватамо тенденције у свету и озбиљно се унапређује слободни стил у Србији последњих година. Са српским рвачима у сл. стилу ради врхунски стручњак из Ирана, члан стручног штаба те репрезентације која је велесила у рвању.
Никада у рвању неће бити новца на нивоу неких колективних спортова. Шта је “адут” рвања у привлачењу младих?
- Главни циљ су национална признања, односно најважније медаље, док најмлађи треба да знају како је рвање један од најкомплетнијих спортова, зато је промовисан још у античко доба. Појединац се изграђује физички и ментално, а како су тренинзи тешки, изазов је издржати, док успех представља својеврсну авангарду.
Који клубови у Србији су узор организованости и како сачувати најталентованије у “Витезу” до краја.
- Спартак, Пролетер и Партизан су организовали више светских и европских првенстава, створили су материјална средства, независност, а уз то имају велику традицију. Код нас су тренинзи бесплатни, трудимо се да им обезбедимо услове, јаке турнире, стипендије. Ипак, када дође време за факултет, како би остали у тренингу, морају мењати клуб. Зато је примарно да им, при приближавању сениорима, створимо финансијску потпору, како би могли парирати богатијим клубовима
“Витез” је био екипни прволигаш, сада је у Другој лиги. Када је реално очекивати повратак у елиту?
- Да није било повреда, можда бисмо већ ове сезоне успели да се вратимо, али смо на крају били трећи. Наша политика је да тим чине рвачи стасали само у нашој школи. Угљеша и Илија стичу право наступа наредне сезоне и можда већ крајем године прославимо титулу. Дугорочно, хоћемо прволигашки тим од “наше деце” која ће, зато, бити мотивисанија и чинити тим који гарантује континуитет наступа у елити.