ШАБАЧКИ ПРИВРЕДНИ ТОКОВИ БЕЗ ИЗУЗЕТАКА

РАДНА СНАГА КАО РОБА

- Самостални и независни синдикати, као репрезентативни требало би да се уједине, заједно са више мањих како би били јачи у заштити права радника, каже Сретен Јоцковић, председник Самосталних Синдиката општина Владимирци, Коцељева и Шабац, подсећајући на чињеницу да су својевремено у својим редовима имали 28.000 чланова, а сада близу 3.000. Током прошле године Инспекција рада Мачванског управног округа затекла 1.033 лица у раду „на црно“

  • Број 3623 (6. апр 2017.)
  • Љ.Ђ.
У тржишној привреди радна снага је роба, као и свака друга. Према томе зависи од понуде и потражње. Нажалост за раднике, понуда је изузетно велика, а потражња недовољна. С тим у вези је и положај радника у “посусталој” српској привреди, где ни Шабац није изузетак.
Интереси супротстављених страна су и те како изражени.
- Спроведена је приватизација, без пардона с циљем уништења друштвене својине. Од бившег Холдинга Зорка и 25 фабрика у његовом саставу, на прсте се могу набројати оне које раде. Више пута су продавана предузећа ове фабрике из стечаја, а многи радници остали без посла и остварених права на личне дохотке. Уследили су штрајкови, тужбе, а неки су добили и пресуде о враћању на посао. Држава је помогла некима који су послати на Биро рада. Још увек је доста неповезаног стажа, радници су изгубили доста и због неисплаћених отпремнина, а и у другим социјалним програмима, каже Сретен Јоцковић, председник Самосталних Синдиката општина Владимирци, Коцељева и Шабац.
По његовом мишљењу промене у економији коштале су само раднике, док су сви други имали само добит. У први план истиче власнике приватизованих предузећа до којих су нове газде, каже Јоцковић дошле готово џабе.
- Није проблем где су наставили производњу, деле какве-такве плате, проблем су потпуно уништене фирме, каже он, а као пример наводи шабачку “Заставу” и “7. јул”.
Јоцковић се жали да су права радника практично све мања, Синдикате нико не уважава, а утицај политике предоминантан.
Само у прошлој години инспекција рада Мачванског Управног округа, затекла је 1.033 лица у раду “на црно”. Након њиховог надзора 917 лица је засновало радни однос. Преко 18,5 милиона динара у периоду од 1. 1. 2016. до 31. 12. 2016. године је износ изречених новчаних казни по поднетим захтевима за покретање прекршајног поступка, а више од два милиона динара наплаћено по издатим прекршајним налазима. Укупан број инспектора рада (одељење у Шапцу) са начелником је 11.
Општи је утисак да су радници суочени са “голом егзистенцијом”, често принуђени да прихвате све очите, често понижавајуће предлоге нових власника. И држава је пред великим искушењем да законом или на неки други начин уведе реда у ову област. Уопште је тешко очекивати да закони (тежи се да буду прилагођени европским) могу све да реше.
Оживљавање привреде се поставља као императив времена. Ту се отвара и нови круг питања на која треба дати одговор. Јасно је да он лежи у потпуном препороду привредног амбијента, новим инвестицијама, запошљавању знања, укупном развоју и стварању нових вредности.
Посебно нови уочени сектор је пољопривреда. Видљиво је да све већи број људи у њој тражи своју срећу.
УСМЕНИ ДОГОВОР
Радници се устручавају, поготово јавно, било шта да говоре. Једноставно, они са којима смо разговарали не желе да им се име спомиње у новинама. За свој неизвестан, готово полуробовски положај често окривљују систем. Чињеница је да послодавци имају на располагању доста квалификоване радне снаге. То често користе за избегавање плаћања пореза држави. Наиме, то им омогућава да са радницима праве усмени договор. Неки кажу: Даћу ти на руке то што бих дао држави или пријавићу те на три месеца на минималац, а после ћемо видети. Радник у борби за голу егзистенцију прихвати такву понуду и ћути. Кад му газда по неколико месеци не да ни обећану “цркавицу”, радник пита кад ће плата. Тад често добије отказ. Газда узме другог и тако испочетка.