Milkina pegla

Ko nije imao priliku da mu teta Milka iz Šipurskih livada ispegla košulju, taj je mnogo propustio u životu. Svaki šav je perfektno izravnjan kragna govori za sebe, a rukavi dovedeni do savršenstva. Mnogi Šapčani rado donose svoje košulje kod nje, ali i Šapčanke kojima pegla nije omiljen rekvizit.
Zakuca tako u subotu popodne neki fin svet na njena vrata. Tetka Milka taman zausti da kaže kako ne radi subotom posle tri i nedelju ceo dan, ali joj gosti uvalše flašu zejtina, kilo šećera, dve kile brašna, nekoliko sendviča i kao tačka na i – vanilice sa sokom.
Tetka Milka beše zbunjena, ali rado prihvati darove.
- Kažite deco kako da vam pomognem – uvede ih u kuću.
- Gospođo Milka – krenu jedan.
- Tetka Milka, molim vas – reče kao iz topa domaćica.
- Dobro, tetka Milka, treba nam vaša pomoć – nadoveza se jedan od gostiju.
- Recite deco slobodno, koliko košulja imate, ispeglaću sve – spremna beše tetka Milka.
Momci se malo pogledaše, i zastaše tren, dva.
- Vidite, ne treba da nam peglate košulje – odgovori jedan.
- E pa, ja ne peglam ništa drugo sem košulja kao uslužnu delatnost, nemojte ni da pomislite na gaće. To ne peglam ni mom Stojanu – malo se razočara tetka Milka.
- Ne, tetka Milka, nemamo ni gaće, ni košulje, ništa od toga. Da li ste nekada probali da peglate papir – konačno joj rekoše.
Tetka Milka se malo zamisli i pokuša da se priseti.
- Teško da se sećam. Jesam jednom novac kada je Stojanu ostalo nekoliko novčanica, ali onih Titovih. Ispeglala sam ih bez problema, ali bila je neka druga pegla – seti se ona.
- Vidite, treba da peglamo listiće, i to u Beogradu, ali one glasačke. Nisu nešto dobro ispali, a moramo za sutra da ih spremimo, biće televizija da snima, pa moraju da budu cakum pakum – pojasnio joj je jedan od njih.
Kako ću ja to? Koliko ih ima? Više od hiljadu? Nemojte deco da se ljutite, ali nije to za mene. Imam ja mnogo košulja u korpi. Snaći ćete se vi za te listiće – poruči im tetka Milka i vrati onaj paket sa sve vanilicama i sokom.