DRAGOLjUB DRAŽA PETROVIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK „DANASA“
IMATE PETLjU U VUNENIM VREMENIMA
“Demokratija je jedna sasvim normalna stvar, tako da se ne borimo za demokratiju. Borimo se da tri budale ne mogu da nadglasaju dva pametna“
U kategoriji Razvoj demokratskih vrednosti i unapređenje ljudskih prava i sloboda, jedan od dobitnika Ključeva grada je i dnevni list “Danas”. Prema obrazloženju Komisije ovo su jedne od retkih novina koje nisu podlegle komercijalizaciji i žutoj štampi, dok uređivačku politiku odlikuju proverene, tačne informacije i ozbiljna kritika. Glavni i odgovorni urednik “Danasa” Dragoljub Petrović za “Glas Podrinja” govori o demokratiji i koliko je u današnje vreme teško govoriti istinu.
Novinarima je izgleda suđeno da se bore za nešto što tamo u svetu normalno funkcioniše?
- Demokratija je jedna sasvim normalna stvar, tako da se ne borimo za demokratiju. Borimo se da tri budale ne mogu da nadglasaju dva pametna. A, to što radimo zapravo nije demokratija, jer demokratija je upravo raj za budale koje mogu da te nadglasaju, samo je problem što niko nije smislio ništa bolje. Borimo se da pametni, duhoviti, šarmantni, hrabri pobede sve budale, makar bili manjina.
Svakodnevno se borite da „Danas“ izađe pred čitaoce. Sa kojim se sve problemima suočavate poslednjih meseci?
- Naša deviza je, otkad je Aleksandar Vučić izjavio da ne čita naš list, zapravo: „Danas, list koji ne čita Aleksandar Vučić! Proverite zašto!“ Lično sam je osmislio, mada ta reklama nije tačna – Vučić čita naše novine, što zaključujemo iz njegovih izjava gde kritikuje naše tekstove. Nemoguće da nešto ne čitaš, a znaš šta piše u tome što ne čitaš. Imamo pokazatelje da državna preduzeća i naprednjačke opštine masovno otkazuju oglase listu Danas, negde od novembra, baš kad je Vučić rekao: „Ne čitam Danas!“ Nisam tada shvatio da li je to konstatacija ili poruka lične prirode neznanom oglašivaču. Ispostavilo se da je ovo drugo. Sreća je da se sa nama solidarišu mnogi – ni sami ne biste verovali ko nas je sve zvao da pomogne. Otkriću to kad bude vreme, jer hrabre ljude treba upisivati u memoare, da znaju generacije koje dolaze iza nas ko ima petlju, a ko nema. Drago mi je da Šapčani i gradska vlast Šapca pokazuju takođe da oni imaju petlju u vunenim vremenima. To je ono što ostaje upamćeno. Svi ostali će u istoriji čovečanstva biti upamćeni po Kesićevoj omiljenoj uzrečici. Pogodite kojoj... Prvo slovo B.
Koliko je danas teško i opasno pisati istinu?
- Neki čitalac D.I. je ispod mog intervjua na sajtu Cenzolovka, gde sam objašnjavao probleme koji su sustigli redakciju Danasa zbog teksta o Andreju Vučiću, između ostalog napisao da “moli Boga da dobije odrešene ruke pa da se jurimo” i da je “spremio set noževa, a i konopce”, uz set uvreda i psovki upućenih kako meni, tako i “kvazi rodoljubima Srbije” i “izdajicama svoje zemlje” za koje “nema milosti”.
-J... ga, a ja sam samo hteo da budem novinar. Predivno zanimanje, dinamično, putuješ, zezaš se... - uzdahnuo sam prošlog novembra kada sam se spletom okolnosti, našao u saopštenju MUP Srbije prvi put od kada se bavim novinarstvom jer mi je taj neki ludak D.I. iz Lazarevca pretio noževima i konopcima. Hoću reći – teško je pisati istinu, a ponekad može biti i opasno. Najopasnije je pisati istinu kad je Vučić na vlasti. To pokazuje novija srpska istorija.
Kada će za medije u Srbiji doći bolje vreme?
- Kad neka sledeća vlast uhapsi vlasnike medija tipa Željka Mitrovića i Dragana J. Vučićevića, a sudije ih osude zbog širenja lažnih vesti, ugrožavanja života i svega ostalog što su radili boreći se grčevito za svoj džep, vlast Vučića i opstanak raskošnih mediokriteta na vlasti. Mora tako, nažalost. Kad svane novinarski “šesti oktobar”, sve će biti drugačije u srpskom žurnalizmu.
VOZIM BICKL KRAJ SAVE
Koja Vam je prva asocijacija kada se spomene naš grad?
Moj bicikl marke „Merida“ je rodom Šapčanka. Tako da ja nisam ljubio u Šapcu kraj Save, ali vozim bicikl iz Šapca kraj Save koji verovatno ume i da pliva kao amfibija, samo nisam probao. Al’ probaću. Nekako sam poslednje dve godine često u Šapcu. Imao sam promociju knjige u pozorišnom klubu, na kojoj je doduše, bilo više konobara nego posetilaca. Posle sam se šlepao uz Kesića, pa smo jednom napunili Šabačko pozorište. Potom smo, za pretprošlu Čivijadu, drugi put, skupa s Njuzovcima, opet napunili šabački teatar, ali je bilo toliko ljudi da smo na pola tribine završili na bini na trgu. Pisao sam kolumne za „Glas Podrinja“. Sem toga, tradicionalno gostujem u svim prvim emisijama televizije Šabac: bio sam prvi gost kod Nenada Kulačina kada je počeo s emisijama „Vesti plus“, pa prvi gost kod Kulačina i Vidojkovića u „Dobar, loš, zao“, zatim prvi gost Antonele Rihe u novom prepodnevnom terminu emisije „Necenzurisano“. Valjda je procena uprave i uredništva TV Šabac da ću kao potpuno flegmatičan tip ostati hladnokrvan ukoliko scenografija počne da se ruši, što se obavezno dešava u prvim emisijama.
Novinarima je izgleda suđeno da se bore za nešto što tamo u svetu normalno funkcioniše?
- Demokratija je jedna sasvim normalna stvar, tako da se ne borimo za demokratiju. Borimo se da tri budale ne mogu da nadglasaju dva pametna. A, to što radimo zapravo nije demokratija, jer demokratija je upravo raj za budale koje mogu da te nadglasaju, samo je problem što niko nije smislio ništa bolje. Borimo se da pametni, duhoviti, šarmantni, hrabri pobede sve budale, makar bili manjina.
Svakodnevno se borite da „Danas“ izađe pred čitaoce. Sa kojim se sve problemima suočavate poslednjih meseci?
- Naša deviza je, otkad je Aleksandar Vučić izjavio da ne čita naš list, zapravo: „Danas, list koji ne čita Aleksandar Vučić! Proverite zašto!“ Lično sam je osmislio, mada ta reklama nije tačna – Vučić čita naše novine, što zaključujemo iz njegovih izjava gde kritikuje naše tekstove. Nemoguće da nešto ne čitaš, a znaš šta piše u tome što ne čitaš. Imamo pokazatelje da državna preduzeća i naprednjačke opštine masovno otkazuju oglase listu Danas, negde od novembra, baš kad je Vučić rekao: „Ne čitam Danas!“ Nisam tada shvatio da li je to konstatacija ili poruka lične prirode neznanom oglašivaču. Ispostavilo se da je ovo drugo. Sreća je da se sa nama solidarišu mnogi – ni sami ne biste verovali ko nas je sve zvao da pomogne. Otkriću to kad bude vreme, jer hrabre ljude treba upisivati u memoare, da znaju generacije koje dolaze iza nas ko ima petlju, a ko nema. Drago mi je da Šapčani i gradska vlast Šapca pokazuju takođe da oni imaju petlju u vunenim vremenima. To je ono što ostaje upamćeno. Svi ostali će u istoriji čovečanstva biti upamćeni po Kesićevoj omiljenoj uzrečici. Pogodite kojoj... Prvo slovo B.
Koliko je danas teško i opasno pisati istinu?
- Neki čitalac D.I. je ispod mog intervjua na sajtu Cenzolovka, gde sam objašnjavao probleme koji su sustigli redakciju Danasa zbog teksta o Andreju Vučiću, između ostalog napisao da “moli Boga da dobije odrešene ruke pa da se jurimo” i da je “spremio set noževa, a i konopce”, uz set uvreda i psovki upućenih kako meni, tako i “kvazi rodoljubima Srbije” i “izdajicama svoje zemlje” za koje “nema milosti”.
-J... ga, a ja sam samo hteo da budem novinar. Predivno zanimanje, dinamično, putuješ, zezaš se... - uzdahnuo sam prošlog novembra kada sam se spletom okolnosti, našao u saopštenju MUP Srbije prvi put od kada se bavim novinarstvom jer mi je taj neki ludak D.I. iz Lazarevca pretio noževima i konopcima. Hoću reći – teško je pisati istinu, a ponekad može biti i opasno. Najopasnije je pisati istinu kad je Vučić na vlasti. To pokazuje novija srpska istorija.
Kada će za medije u Srbiji doći bolje vreme?
- Kad neka sledeća vlast uhapsi vlasnike medija tipa Željka Mitrovića i Dragana J. Vučićevića, a sudije ih osude zbog širenja lažnih vesti, ugrožavanja života i svega ostalog što su radili boreći se grčevito za svoj džep, vlast Vučića i opstanak raskošnih mediokriteta na vlasti. Mora tako, nažalost. Kad svane novinarski “šesti oktobar”, sve će biti drugačije u srpskom žurnalizmu.
VOZIM BICKL KRAJ SAVE
Koja Vam je prva asocijacija kada se spomene naš grad?
Moj bicikl marke „Merida“ je rodom Šapčanka. Tako da ja nisam ljubio u Šapcu kraj Save, ali vozim bicikl iz Šapca kraj Save koji verovatno ume i da pliva kao amfibija, samo nisam probao. Al’ probaću. Nekako sam poslednje dve godine često u Šapcu. Imao sam promociju knjige u pozorišnom klubu, na kojoj je doduše, bilo više konobara nego posetilaca. Posle sam se šlepao uz Kesića, pa smo jednom napunili Šabačko pozorište. Potom smo, za pretprošlu Čivijadu, drugi put, skupa s Njuzovcima, opet napunili šabački teatar, ali je bilo toliko ljudi da smo na pola tribine završili na bini na trgu. Pisao sam kolumne za „Glas Podrinja“. Sem toga, tradicionalno gostujem u svim prvim emisijama televizije Šabac: bio sam prvi gost kod Nenada Kulačina kada je počeo s emisijama „Vesti plus“, pa prvi gost kod Kulačina i Vidojkovića u „Dobar, loš, zao“, zatim prvi gost Antonele Rihe u novom prepodnevnom terminu emisije „Necenzurisano“. Valjda je procena uprave i uredništva TV Šabac da ću kao potpuno flegmatičan tip ostati hladnokrvan ukoliko scenografija počne da se ruši, što se obavezno dešava u prvim emisijama.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
