Инфо

Берза

  • aero 1.370 ▲ 0,74%
  • alfa 35.255 ▼ -0,01%
  • ccnb 10.573 ▲ 0,63%
  • dinnpb 3.310 ▼ -5,16%
  • enhl 1.220 ▲ 1,58%
  • fito 2.700 ▼ -0,04%
  • hmbg 505 ⚫ 0,00%
  • irtl 435 ▲ 1,16%
  • kopb 7.500 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.990 ▲ 0,51%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 692 ▲ 1,17%
  • ppva 650 ⚫ 0,00%
  • sjks 3.250 ▼ -6,96%
  • tkvo 82 ▼ -2,38%
  • tlkb 2.200 ⚫ 0,00%
(20. април 2017.)
РАДОСАВ ГРАОВАЦ, НЕКАДАШЊИ МАЧВАНСКИ ХАРАМБАША ОСТАО БЕЗ НАЈСВЕТЛИЈЕГ ХАЈДУЧКОГ ОДЛИЧЈА

ДЕДА, ГДЕ ЈЕ САБЉА

Годинама је његова драгоценост, освојена на “Хајдучкој вечери” крај Дрине у Црној Бари, красила зид кафане у Богатићу. Кад је једном позајмио организатору традиционалне манифестације, Културнообразовном центру Богатић ни после судске парнице коју је добио, није успео да врати најсветлије хајдучко оружје и драгу успомену из младости, освојену данас далеке 1968. године
ДЕДА, ГДЕ ЈЕ САБЉА
Угледни мачвански угоститељ, спортиста и много тога још Радосав Граовац из Глушаца, који живи у Богатићу, а познатији је по надимку “Јапин” има данас много проблема, како да родбини, а посебно унуку Владану објасни како је далеке 1968. године на традиционалној мачванској манифестацији “Хајдучко вече”, која се одржава сваке године у августу крај Дрине у Црној Бари на такмичењу за избор харамбаше освојио друго место и сабљу Димискију. Годинама је овај драгоцени трофеј красио зид његове кафане у Богатићу, на искрају пута ка Змињаку, а када је једном “позајмио” организатору манифестације Културнообразовном центру Богатић, ни после судске парнице, коју је добио није успео да је врати.
Сећање брише време
Године су пролазиле и многи су желели да се фотографишу крај хајдучке сабље коју је изложио на једном зиду у кафани.
- Била је то права сабља, масивна у футроли обложеној црвеном чојом. Добио сам је за освојено друго место. Сећам се да је за прво тада додељивана хајдучка пушка. После је сабља преузела примат, каже Радосав у изјави за “Глас Подриња” и додаје да је овај драгоцени трофеј освојио у конкуренцији двадесетак храбрих и добро припремљених младића, од којих су већина били Мачвани.
- Готово за длаку ми је измакло прво место. Ми смо били у традиционалним мачванским народним ношњама с белом кошуљом, чојаним панталонама и опанцима “шиљканима”. Победник, извесни професор физичког из Сарајева носио је бели кимоно и био бос. Одлука је “пала” у дисциплини надвлачења клипка. Он је био знатно тежи и нисам успео да га “подигнем”.
Наш саговорник је тада имао 21 годину и тек је дошао са одслужења војног рока у Београду. Сећање на овај догађај из младости полако вене, а “заборав” додатно усложњава чињеница да је остао без тада освојене сабље.
Пресуда без извршења
На инсистирање тадашњег организатора “Хајдучких вечери”, ради некаквог снимања и промоције традиционалне мачванске манифестације сабљу је “позајмио” и више не успева да је врати.
- Сад и најрођенији тешко верују у моју причу. Унук пита, деда где је сабља. Ја сам због тога и пресавио табак и тужио Културнообразовни центар у Богатићу, да ми врате сабљу. Пресуда је била у моју корист али до данас сабљу нисам добио, сведочи данас пензионер Радосав.
На крају нам показује и пресуду Општинског суда у Богатићу. Ту се под бројем 256/90 од 9. 5. 1990. године налаже дужнику да обавезно преда сабљу повериоцу, као и да му плати трошкове суђења од 145 тадашњих динара у року од 15 дана.
После тога све је стало, а сабљу још није добио.
- Волео бих да је имам. И ради документоване приче и драге успомене, закључује Радосав своју исповест за наш лист.
Љ.Ђ.

Најновији број

12. октобар 2017.

Најновији број