Поводом 64. годишњице Робно транспортног центра Шабац

Дуга традиција и добра репутација

  • Број 3626 (27. апр 2017.)
  • К.Ј.
Ових дана прослављен 64. рођендан. Тренутно у овој Слободној зони раде 4 фирме, са тенденцијом да се појаве још две са којима су потписани предуговори
Фирма „Робно транспортни центар а.д. Шабац” основана 13. априла 1953. године, односно, ових дана је обележила 64 године постојања. Компанија осим дуге традиције има и изузетну репутацију. О почецима пословања и настанку фирме за “Глас Подриња” говори генерални директор, дипл. инж. Драган Нинковић.
- Те ране 1953. године након одржавања оснивачке Скупштине основано је “Јединство” чије је седиште било у Мачванској улици 84. Град је доделио локацију за ширење фирме, како би изашла из центра ради оснивања индустријских зона. Године 1984. започела је градња прве хале на Београдском путу бб. Назив фирме се убрзо променио у “УТРО Јединство”. Након тога, имена су често мењана и прилагођавана привредниим кретањима и законима који су владали у Југославији – сећа се Драган.
После одређеног времена изграђене су две хале, индустријски колосек, а фирма је због планиране Луке на старој шљункари добила назив “Лука и складиште”. Визија је била спајање воденог, железничог и копненог саобраћаја. Изградњу луке прекинуле су 1994. године инфлације иако је фирма имала затворену финансијску конструкцију за реализацију овог пројекта. Прилагођавањем привредним кретањима у околини уследио је поново нов назив “Мешовито предузеће слободна и царинска зона Шабац, а.д. Шабац”.
- У то време смо били први у Србији, а други у Југославији после Бара. Имали смо статус слободне зоне. Тада је назив био “Слободна и царинска зона” и то је било за ово окружење нешто ново. Можемо да се похвалимо тиме да су Београд, Нови Сад и Пирот од нас учили долазећи да гледају шта и како радимо. После извесног времена, изгубили смо статус слободне зоне јер је сваке године слободна зона морала Министарству финансија да шаље финансијски извештај и да оправда своје постојање. Требало је да имамо преко 50 одсто извоза у оквиру слободне зоне фирме које раде, увоз страних репроматеријала, одређен проценат домаћих репроматеријала итд. Слободна зона Шабац у то време то није испунила јер је дошло до промене власти. Једини градови у којима је слободна зона остала су Београд и Пирот. Након тога угашена је и слободна зона Београд и Нови Сад, те је остао само Пирот али се убрзо појавио Зрењанин – наводи Драган.
Фирма иако је имала услове, није могла више да оснује слободну зону. Градска управа је видела шансу за развој ове источне индустријске зоне те их је докапитализовала, постала већински власник, али пошто су били заинтересовани за оснивање слободне зоне под тадашњим условима локална самоуправа је могла да оснује предузеће за управљање слободним зонама. Они су то урадили, а фирма је добила назив “Робно транспортни центар Шабац а.д. Шабац” који и дан-данас носи.
- Град Шабац је власник 59 одсто акција. Ушли смо у уговорну обавезу са слободном зоном Шабац, изнајмили смо им простор који испуњава те услове, тражили су од Министарства финансија мишљење и добили су позитиван одговор. Тако су постали у уговорној обавези са нама. Тренутно у овој слободној зони раде 4 фирме, са тенденцијом да се појаве још две са којима су потписани предуговори. Захваљујући Локалној самоуправи која је видела неки свој интерес, добили смо 4 инвеститора са тенденцијом још два - навео је Драган.
Фирма поседује 56 хектара земљишта, индустријски колосек кроз “Зорку”, индустријски колосек кроз индустријске погоне и саобраћајнице, као и простор на ком би могла да се изгради хала. Било је интересаната за луку, али с обзиром на то да је велико улагање, реализација тога није спроведена. Сто метара оперативне обале базена износи преко 10 милиона евра што значи да би морала да се уради добра финансијска студија како би се улагање оправдало.
Директор фирме истиче да су за сада на “стабилним ногама”, посебно последње две године од како је Град Шабац именовао ново руководство и нови надзорни одбор.
- Прошле године смо уложили јако велика средства и прикључени смо на градску воду и канализацију. Халу од 7.000 квадрата смо покрили, обновили смо возни парк и повећали плате. Сваког месеца имамо Надзорни одбор, те се раде финансијски извештаји за претходни месец како би се видело да ли смо у плусу или у минусу. Примамо редовно плату а почели смо да инвестирамо. Нажалост, морали смо да продамо једну халу инвеститорима и од тог новца смо исплатили технолошки вишак тако да нас је остало 42 запослена, али је то на неки начин и добар потез јер смо отплатили старе дугове и добили нове послове у “Тенту”, ево већ другу годину за редом - истиче Драган и наводи да су поносни на обнављање сарадње са старим корисницима и комитентима који су због лоших услова напустили фирму, те је тренутна запосленост око 60-70 одсто капацитета што је задовољавајућа цифра.