I OVAJ DAN RADA GRAĐANI OBELEŽILI
IZLASKOM U PRIRODU, A NE PROTESTOM
IZLASKOM U PRIRODU, A NE PROTESTOM
ROŠTILj VAŽNIJI OD RADNIČKIH PRAVA
Ni ovog prvog maja glavna vest iz Srbije nisu veliki sindikalni protesti, već prepuna izletišta. Sindikati tvrde da se i ovog Prvog maja zalažu za „tri osmice“ kao i radnici iz Čikaga 1. maja 1886. godine
Svi oni koji su imali priliku da lete iznad Srbije 1. maja mogli su da steknu pogrešan utisak. Neupućeni su se možda i uplašili od ogromne količine dima i svašta je moglo da im padne na pamet. Srećom, u pitanju je dim usled tradicionalnog prvomajskog roštiljanja, a ne od, ne daj Bože, nečeg goreg.
Ni ovog prvog maja glavna vest iz Srbije nisu veliki sindikalni protesti, već prepuna izletišta. To ne znači da građani i građanke nisu svesni situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo, već je mini-odmor i lepo vreme izmamilo ljude u prirodu i malo ih rasteretilo svakodnevne brige, smatraju ekonomski stručnjaci u Srbiji.
Slično je bilo i u Šapcu. Tradicionalno, najviše ljudi se okupilo na Savi u roštiljanju i okretanju ražnja. Vikendice na Savi su bile prepune ljudi, a visok nivo Save nije omogućio pecanje. Bilo je i malo čamaca u rečnom saobraćaju tog dana. Uz hranu i piće, neizostavni su bili i trubači koji su obišli kompletnu prvu liniju obale u potrazi za dobrim bakšišem.
- Zašto bih se smarao nekim demonstracijama, kada dobro znam da to neće pomoći? Smešno mi je i to što o sindikalnim pravima govori čovek koji kao predsednik Samostalnog sindikata Srbije prima 140.000 dinara mesečno. Niti može, niti razume našu muku – ispričao nam je jedan od radnika nekadašnje Zorke dok je okretao meso na roštilju.
S druge strane, sindikalci tvrde da se i danas bore za čuvene tri osmice koju su na umu imali radnici Čikaga kada su 1886. godine, njih 70.000, izašli na ulice i tražili osmočasovno radno vreme, osam sati za kulturu i osam sati za odmor.
Predsednik SSSS Ljubiša Orbović, koji je priznao da prima mesečnu nadoknadu u iznosu od 140.000 dinara, rekao je na protestu u Beogradu da je zahtev tog Sindikata veća zarada.
- Za ovaj 1. maj smo se okupili sa zahtevima za veće zarade, za dostojanstven rad, da jednostavno možemo da od svojih plata živimo, da možemo od svojih penzija da živimo, da naša deca nalaze svoju budućnost i perspektivu u ovoj zemlji, jer to je naša zemlja, to je njihova zemlja - poručio je Orbović.
Njegov kolega iz „Nezavisnosti“ Zoran Stojiljković pozdravio je i „sve one koji su na uranku i slave“. Kako kaže, siguran je da su i oni saglasni sa zahtevima radnika, ali ne veruju da nešto može da se promeni, pa nisu došli.
- Naš je problem što nas 90 odsto ljudi podržava, a jedva da nas ima 10 odsto koji bismo nešto učinili da se stvari promene. Mi smo tu došli da nešto pokušamo da uradimo i da promenimo - rekao je Stojiljković.
U TURSKOJ SUZAVAC NA RADNIKE
Za razliku od Srbije, u mnogim državama sa mnogo većim radničkim zaradama i pravima, i ovog 1. maja došlo je do velikih radničkih protesta, a u Turskoj je policija na demonstrante ispalila gumene metke i bacila suzavac. Tradicionalno, veliki sindikalni portesti su se organizovali i u Grčkoj zbog „servilnog odnosa prema MMF“, a u Moskvi je 130.000 ljudi učestvovalo u sindikalnom maršu.
Ni ovog prvog maja glavna vest iz Srbije nisu veliki sindikalni protesti, već prepuna izletišta. To ne znači da građani i građanke nisu svesni situacije u kojoj se svi zajedno nalazimo, već je mini-odmor i lepo vreme izmamilo ljude u prirodu i malo ih rasteretilo svakodnevne brige, smatraju ekonomski stručnjaci u Srbiji.
Slično je bilo i u Šapcu. Tradicionalno, najviše ljudi se okupilo na Savi u roštiljanju i okretanju ražnja. Vikendice na Savi su bile prepune ljudi, a visok nivo Save nije omogućio pecanje. Bilo je i malo čamaca u rečnom saobraćaju tog dana. Uz hranu i piće, neizostavni su bili i trubači koji su obišli kompletnu prvu liniju obale u potrazi za dobrim bakšišem.
- Zašto bih se smarao nekim demonstracijama, kada dobro znam da to neće pomoći? Smešno mi je i to što o sindikalnim pravima govori čovek koji kao predsednik Samostalnog sindikata Srbije prima 140.000 dinara mesečno. Niti može, niti razume našu muku – ispričao nam je jedan od radnika nekadašnje Zorke dok je okretao meso na roštilju.
S druge strane, sindikalci tvrde da se i danas bore za čuvene tri osmice koju su na umu imali radnici Čikaga kada su 1886. godine, njih 70.000, izašli na ulice i tražili osmočasovno radno vreme, osam sati za kulturu i osam sati za odmor.
Predsednik SSSS Ljubiša Orbović, koji je priznao da prima mesečnu nadoknadu u iznosu od 140.000 dinara, rekao je na protestu u Beogradu da je zahtev tog Sindikata veća zarada.
- Za ovaj 1. maj smo se okupili sa zahtevima za veće zarade, za dostojanstven rad, da jednostavno možemo da od svojih plata živimo, da možemo od svojih penzija da živimo, da naša deca nalaze svoju budućnost i perspektivu u ovoj zemlji, jer to je naša zemlja, to je njihova zemlja - poručio je Orbović.
Njegov kolega iz „Nezavisnosti“ Zoran Stojiljković pozdravio je i „sve one koji su na uranku i slave“. Kako kaže, siguran je da su i oni saglasni sa zahtevima radnika, ali ne veruju da nešto može da se promeni, pa nisu došli.
- Naš je problem što nas 90 odsto ljudi podržava, a jedva da nas ima 10 odsto koji bismo nešto učinili da se stvari promene. Mi smo tu došli da nešto pokušamo da uradimo i da promenimo - rekao je Stojiljković.
Za razliku od Srbije, u mnogim državama sa mnogo većim radničkim zaradama i pravima, i ovog 1. maja došlo je do velikih radničkih protesta, a u Turskoj je policija na demonstrante ispalila gumene metke i bacila suzavac. Tradicionalno, veliki sindikalni portesti su se organizovali i u Grčkoj zbog „servilnog odnosa prema MMF“, a u Moskvi je 130.000 ljudi učestvovalo u sindikalnom maršu.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
