ИНТЕНЗИТЕТ ПРОЛЕЋНОГ УМОРА ЗАВИСИ ОД ЗИМСКОГ НАЧИНА ЖИВОТА

На промене температуре реагују и здрави

  • Број 3629 (18. мај 2017.)
  • К. Јекић
Здраву исхрану и физичку активност нам сви лекари препоручују као рецепт за дуговечност. Исти је случај и са појавама симптома хроничног умора
Пролећни умор, као последица дисбаланса хормона који се појачано стварају због промене годишњег доба, појава је која скоро сваког човека мучи. Погађа подједнако и старе и младе, као и здраве и хроничне болеснике. Интензитет зависи од начина живота који смо водили у току зиме.
Током зимских месеци, тело се брани од ниске температуре и недостатка сунчеве светлости подешавајући ниво метаболизма и хормона. Када је температура ниска, долази до повећања артеријског притиска. Појачано се лучи хормон сна – мелатонин, а када је време толије дешава се обрнут процес – притисак пада, а појачано се лучи хормон среће – серотонин. Процес прелажења из једне у другу фазу свима тешко пада. Захваљујући климатским променама, где из умерено континенталне климе прелазимо у континенталну, треба нам више времена да се навикнемо на дуга лета и зиме, а кратке и променљиве јесени и пролећа.
Симптоми пролећног умора су малаксалост, главобоља, промене расположења, пад имунитета, губитак апетита, немиран сан, анксиозност, губитак животне енергије, осцилације артеријског притиска и изражен умор. У овим ситуацијама кључно је смањити ниво стреса и повећати ниво унутрашње енергије. Колико су наши суграђани подложни реакцијама на ове промене рећи ће за “Глас Подриња” ПР Службе Хитне помоћи у Шапцу, докторка Ивана Косанић.
-Што се тиче службе Хитне помоћи, имамо повећан број интервенција. Пре свега се јављају хронични болесници на које нарочито негативно утичу ове промене. Нарочито кардиолошки пацијенти, особе које се лече од високог крвног притиска, људи који се лече од опсервативних болести плућа, као и они са реуматоидним болестима који свакако увек одреагују када су у питњу промене времена. Оно што је интересантно је да нам се јавља и здрава популација која се иначе не лечи ни од каквих хроничних болести, са најчешћим симптомима у виду осећаја малаксалости, вртоглавице, главобоље, умора и поспаности - истиче Ивана.
Здраву исхрану и физичку активност нам сви лекари препоручују као рецепт за дуговечност. Исти је случај и са појавама симптома хроничног умора.
-Оно што бих свима препоручила је да пре свега воде рачуна о својој исхрани, дакле, да повећају унос воћа и поврћа, као и унос течности нарочито на вишим температурама. Када кажемо “течност” подразумева се да то треба да буде чиста вода или цеђени мултивитамински сокови. Посебан савет за хроничне болеснике је да се придржавају савета својих лекара и да редовно користе терапију. Потребно је и избегавати боравак на сунцу када су више температуре у питању, посебно у периоду између 11 часова пре подне до 17 часова по подне и бити посебно опрезан у саобраћају јер када су високе температуре, концентрација је мања - наводи Ивана.
Служба Хитне помоћи има и повећан број интервенција када су у питању психијатријски болесници који такође јако лоше реагују на промене времена. Код њих се то манифестује погоршањем основне болести, њиховог здравственог стања у зависности од дијагнозе. Ово ће нам потврдити и изјава наше суграђанке која се лечи од депресије, анксиозности и хипертензије.
Бавим се послом који захтева константну комуникацију са људима и добро расположење. Време, мислим да никада није горе утицало на моје психичко и физичко стање, што ме у послу доста ремети. Редовно одлазим на контроле и примам терапију али малаксалост, нервоза, главобоља, као и дрхтавица су неизоставне последице временских промена. У тим ситуацијама ми некад ни медикаменти не помажу, те примењујем шетње у раним јутарњим часовима, а трудим се и да се храним здраво онолико колико ми то финансије дозвољавају. То препоручујем свима без обзира на здравствено стање - наводи Невена Ђукић.