У ОШ „МАЈУР“ ОДРЖНО ПРЕДАВАЊЕ НА
ТЕМУ „ЗАВИСНОСТ ОД ИНТЕРНЕТА И ИГРИЦА“

Замке виртуелног света

„Савремени свет нам је много тога дао, али је мало тога на корист. У тренутку у којем је цео свет на само један „клик“ од нас, човек никад није усамљенији и отуђенији“, рекао је измеђуосталог проф. др Влајко Пановић, клинички психолог

  • Број 3629 (18. мај 2017.)
  • О. Г.
Прослава од 130 година постојања и рада ОШ „Мајур“ у Мајуру ових дана обележава се низом занимљивих догађаја. Један од њих, који је привукао и велики број посетилаца била је и посета проф. др Влајка Пановића, клиничког психолога. Свој допринос обележавања значајног јубилеја бивши ђак школе дао је у виду предавањем на тему „Зависност од интернета и игрица“.
- Савремени свет нам је много тога дао, али је мало тога на корист. У тренутку у којем је цео свет на само један „клик“ од нас човек никад није усамљенији и отуђенији. Загледани у своје „геџете“ заборавили смо да комуницирамо, да живимо живот и да размишљамо. Све нам је „инстант“. Наше је само да будемо некритички конзументи. Одатле корене вуче и криза институције брака, а самим тим трпе и деца. Заборавили су да трче и да се играју. Одрастају много лакше него претходне генерације. Све им је доступно, а и родитељима је неретко тако и лакше. Расту у виртуелном свету, са мало контаката са другим особама, без односа према реалности која их окружује. Стварност је на интернету или у видео игрици у коју се уживљавају. Сатима су концентрисани на убијање непријатеља, победу... никако на пораз. Све то чини да постају као „зомбији“, ампутирани од емпатије, од осећаја страха, реалног живота. Желе све одмах и сада. Иначе постају раздражљиви, нестрпљиви, љути, па и агресивни. Криви су одрасли зато што опхрвани сопственим проблемима деци не нуде алтернативу. Не показују им давно заборављени свет игара лоптом, са трчањем и уопште играњем. Управо је игра суштина човека – рекао је измеђуосталог проф. др Влајко Пановић.
Актуелна тема привукла је велики број посетилаца тако да се, како су истакли у школи, не памти такав одзив публике за било коју активност сличног карактера.
- Порука је била јасна. Потребно је деци отворити опције, бринути о њима на здрав начин. Некада разговор, похвала, лепа реч, имају више ефеката него казна или забрана, а савремене технологије користити сврсисходније – поручила је проф. српског језика и књижевности Вера Марђокић Симић.