ODRŽANA NOĆ MUZEJA
POSTAVKE ZA PAMĆENjE
Grad Šabac i Narodni muzej Šabac su i ove godine organizovali Noć muzeja u našem gradu. Posetioci su na 15 lokacija u koje spadaju Narodni muzej Šabac, Biblioteka šabačka, Kulturni centar, Bašta KC, Knjižara KC, Pešačka zona, Škola primenjenih umetnosti, KUD “Abrašević”, Trg Šabačkih žrtava, Koš klub, Šabačka gimnazija, OŠ “Jevrem Obrenović”, OŠ “Laza Lazarević”, prostorije “Abakus” i OŠ “Vuk Karadžić” mogli da uživaju u kulturnim manifestacijama.
U Narodnom muzeju u Šapcu izložena interaktivna postavka ukršta nasleđa Nikole Tesle i Mihaila Pupina, “Tesla i Pupin na istom putu” autorke Aleksandre Ninković. Postavka je ukazala na tačke susreta ova dva velika čoveka ali i što je najvažnije – njihov susret na velikom putu naučnog stvaralaštva. Upotreba modernih tehnologija i takozvanog koncepta proširene stvarnosti, dala je poseban doživljaj ove postavke jer je posetiocima omogućila da uživo čuju i vide Pupina i Teslu. Na mnoge je ova postavka ostavila u Noći muzeja najveći utisak, pa i na našu staru sugrađanku.
-Kada mi, stari Šapčani dođemo ovde imamo šta da čujemo, šta da vidimo i šta da pamtimo. Ovo je veliki doživljaj i moram da priznam da sam veoma zadovoljna. Ima dosta nas u Beogradu koji ovu izložbu opravdano ili ne, nismo posetili. Upoznala sam Aleksandru i beskrajno joj hvala za ovaj hvalospev i činjenično stanje koje većina ljudi ne zna. Unela je toliko emocija da nam je ovo gledati jedna velika pesma – izjavila je penzionerka Nada Marijanović.
U Biblioteci šabačkoj prikazana je izložba koja obuhvata fotografije i foto-aparate od 1910. godine do 90-ih godina 20. veka. Najstariji izloženi aparat je iz 1910. godine, a video-klipom prikazan je postupak pravljenja fotografija na celuloidnim trakama, napravljena je spona sa savremenim dobom.
-Izbor fotoaparata je obavljen na način da se predstavi sve ono što se koristilo na našem terenu u vreme od 1910. pa do kraja devedesetih godina. Ovo je samo deo uređaja koje smo mogli postaviti. Možemo videti različite konstrukcije aparata, od najjednostavnijih i najpoznatijih u svoje vreme do vrhunskih fotoaparata koji su omogućavali kvalitetne snimke. Posebno bih želeo da istaknem da pod staklenim zvonima možete pronaći modele koji su za ovu izložbu jako interesantni, kao što je model aparata smena 8 koji je verovatno uređaj koji je proizveden u najvećem broju primeraka. Možete videti fotoaparat koji je pripadao OŠ „Vuk Karadžić“ - istakao je predsednik Fotografske zadruge Šabac, Vladimir Đinić.
Zadovoljstvo postavkom u Biblioteci šabačkoj istakla je i bivša gimnazijalka koja je na pojedinim fotografijama prepoznala i svoj lik.
-Fotografije iz Šabačke gimnazije bude jako lepe uspomene s obzirom na činjenicu da smo porodično išli u ovu školu i da na mnogim fotografijama prepoznajem neke ljude. Jako je lepo spojena istorija fotografije i fotoaparata u Šapcu sa ova tri velika jubileja koja su jako značajna za naš grad u ovoj godini - navela je Milena Vasiljić Stojčić.
Škola primenjenih umetnosti je kao i svake godine priredila postavku za pamćenje. Mogli smo da vidimo radove 15 izuzetnih mladih umetnika, nekadašnjih učenika ove škole koji su svojim skulpturama, grafikama, instalacijama i grafitom na zidu škole koji govore o evoluciji, razvojnom putu svog stvaralaštva i učenja, koračajući pritom hrabro u neke nove lične i društvene revolucije.
-Izložba je fenomenalna, sviđa mi se što su ljudi koji ovde izlažu probrani. Od svega što sam ovde večeras video najviše mi se svidelo delo Miloša Blagojevića, skulptura u mermeru. Njegovi talasi i način na koji on uspe da dobije lakoću u kamenu i da predstavi jedan potpuno drugi materijal kao što je voda u kamenu tako verno je nešto što je na mene lično ostavilo najveći utisak – izjavio je Đurađ Stefanović.
Kulturni centar je i ove godine priredio bogat program za Noć muzeja. Osim autorske izložbe i Večeri poezije u bašti Dragana Marjanovića Mareta, tribine u Knjižari i radionice u Pešačkoj zoni, u galeriji Kulturnog centra prikazana je izložba slika Aleksandra Leke Mladenovića, slikara iz Beograda, koji jedinstvenim stilom kolažiranja, slikanja i graviranja u pank -stilu, svojim kompozicionim rešenjima asocira na dane slave i tragedije dinastije Obrenović.
Posebno nam je zadovoljstvo jer naši programi uvek i prvenstveno počinju iz galerijskog programa. Izložba Aleksandra Leke Mladenovića inspirisana je pankom. Prikazani su portreti dinastije Obrenović koje on prati i radi o njima od 2003. godine. Ovo je izložba koja je za Šabac neka inicijalna kapisla gde se možda u nekom sledećem trenutku napravi portret Jevrema Obrenovića jer je on bio jedan od značajnih članova porodice Obrenović – istakla je direktorka Kulturnog centra Sonja Petrović Jagić.
-Najviše mi se dopadaju portreti “Bože, spasi kraljicu” i “Kralj Milan Prvi Obrenović” zbog jarkih i živih boja, kontrasta, i pristupa modernizmu. Generalno sam poprilično oduševljena jer nisam videla ništa slično ovome. Sviđa mi se pristup oživljavanja naše istorije na drugačiji način. Mislim da će se i mlađe populacije zainteresovati malo više za istoriju – istakla je Milana Gajčanski.
U Narodnom muzeju u Šapcu izložena interaktivna postavka ukršta nasleđa Nikole Tesle i Mihaila Pupina, “Tesla i Pupin na istom putu” autorke Aleksandre Ninković. Postavka je ukazala na tačke susreta ova dva velika čoveka ali i što je najvažnije – njihov susret na velikom putu naučnog stvaralaštva. Upotreba modernih tehnologija i takozvanog koncepta proširene stvarnosti, dala je poseban doživljaj ove postavke jer je posetiocima omogućila da uživo čuju i vide Pupina i Teslu. Na mnoge je ova postavka ostavila u Noći muzeja najveći utisak, pa i na našu staru sugrađanku.
-Kada mi, stari Šapčani dođemo ovde imamo šta da čujemo, šta da vidimo i šta da pamtimo. Ovo je veliki doživljaj i moram da priznam da sam veoma zadovoljna. Ima dosta nas u Beogradu koji ovu izložbu opravdano ili ne, nismo posetili. Upoznala sam Aleksandru i beskrajno joj hvala za ovaj hvalospev i činjenično stanje koje većina ljudi ne zna. Unela je toliko emocija da nam je ovo gledati jedna velika pesma – izjavila je penzionerka Nada Marijanović.
U Biblioteci šabačkoj prikazana je izložba koja obuhvata fotografije i foto-aparate od 1910. godine do 90-ih godina 20. veka. Najstariji izloženi aparat je iz 1910. godine, a video-klipom prikazan je postupak pravljenja fotografija na celuloidnim trakama, napravljena je spona sa savremenim dobom.
-Izbor fotoaparata je obavljen na način da se predstavi sve ono što se koristilo na našem terenu u vreme od 1910. pa do kraja devedesetih godina. Ovo je samo deo uređaja koje smo mogli postaviti. Možemo videti različite konstrukcije aparata, od najjednostavnijih i najpoznatijih u svoje vreme do vrhunskih fotoaparata koji su omogućavali kvalitetne snimke. Posebno bih želeo da istaknem da pod staklenim zvonima možete pronaći modele koji su za ovu izložbu jako interesantni, kao što je model aparata smena 8 koji je verovatno uređaj koji je proizveden u najvećem broju primeraka. Možete videti fotoaparat koji je pripadao OŠ „Vuk Karadžić“ - istakao je predsednik Fotografske zadruge Šabac, Vladimir Đinić.
Zadovoljstvo postavkom u Biblioteci šabačkoj istakla je i bivša gimnazijalka koja je na pojedinim fotografijama prepoznala i svoj lik.
-Fotografije iz Šabačke gimnazije bude jako lepe uspomene s obzirom na činjenicu da smo porodično išli u ovu školu i da na mnogim fotografijama prepoznajem neke ljude. Jako je lepo spojena istorija fotografije i fotoaparata u Šapcu sa ova tri velika jubileja koja su jako značajna za naš grad u ovoj godini - navela je Milena Vasiljić Stojčić.
Škola primenjenih umetnosti je kao i svake godine priredila postavku za pamćenje. Mogli smo da vidimo radove 15 izuzetnih mladih umetnika, nekadašnjih učenika ove škole koji su svojim skulpturama, grafikama, instalacijama i grafitom na zidu škole koji govore o evoluciji, razvojnom putu svog stvaralaštva i učenja, koračajući pritom hrabro u neke nove lične i društvene revolucije.
-Izložba je fenomenalna, sviđa mi se što su ljudi koji ovde izlažu probrani. Od svega što sam ovde večeras video najviše mi se svidelo delo Miloša Blagojevića, skulptura u mermeru. Njegovi talasi i način na koji on uspe da dobije lakoću u kamenu i da predstavi jedan potpuno drugi materijal kao što je voda u kamenu tako verno je nešto što je na mene lično ostavilo najveći utisak – izjavio je Đurađ Stefanović.
Kulturni centar je i ove godine priredio bogat program za Noć muzeja. Osim autorske izložbe i Večeri poezije u bašti Dragana Marjanovića Mareta, tribine u Knjižari i radionice u Pešačkoj zoni, u galeriji Kulturnog centra prikazana je izložba slika Aleksandra Leke Mladenovića, slikara iz Beograda, koji jedinstvenim stilom kolažiranja, slikanja i graviranja u pank -stilu, svojim kompozicionim rešenjima asocira na dane slave i tragedije dinastije Obrenović.
Posebno nam je zadovoljstvo jer naši programi uvek i prvenstveno počinju iz galerijskog programa. Izložba Aleksandra Leke Mladenovića inspirisana je pankom. Prikazani su portreti dinastije Obrenović koje on prati i radi o njima od 2003. godine. Ovo je izložba koja je za Šabac neka inicijalna kapisla gde se možda u nekom sledećem trenutku napravi portret Jevrema Obrenovića jer je on bio jedan od značajnih članova porodice Obrenović – istakla je direktorka Kulturnog centra Sonja Petrović Jagić.
-Najviše mi se dopadaju portreti “Bože, spasi kraljicu” i “Kralj Milan Prvi Obrenović” zbog jarkih i živih boja, kontrasta, i pristupa modernizmu. Generalno sam poprilično oduševljena jer nisam videla ništa slično ovome. Sviđa mi se pristup oživljavanja naše istorije na drugačiji način. Mislim da će se i mlađe populacije zainteresovati malo više za istoriju – istakla je Milana Gajčanski.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
