ОДРЖАНА НОЋ МУЗЕЈА

ПОСТАВКЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ

  • Број 3630 (25. мај 2017.)
  • К. Јекић
Град Шабац и Народни музеј Шабац су и ове године организовали Ноћ музеја у нашем граду. Посетиоци су на 15 локација у које спадају Народни музеј Шабац, Библиотека шабачка, Културни центар, Башта КЦ, Књижара КЦ, Пешачка зона, Школа примењених уметности, КУД “Абрашевић”, Трг Шабачких жртава, Кош клуб, Шабачка гимназија, ОШ “Јеврем Обреновић”, ОШ “Лаза Лазаревић”, просторије “Абакус” и ОШ “Вук Караџић” могли да уживају у културним манифестацијама.
У Народном музеју у Шапцу изложена интерактивна поставка укршта наслеђа Николе Тесле и Михаила Пупина, “Тесла и Пупин на истом путу” ауторке Александре Нинковић. Поставка је указала на тачке сусрета ова два велика човека али и што је најважније – њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва. Употреба модерних технологија и такозваног концепта проширене стварности, дала је посебан доживљај ове поставке јер је посетиоцима омогућила да уживо чују и виде Пупина и Теслу. На многе је ова поставка оставила у Ноћи музеја највећи утисак, па и на нашу стару суграђанку.
-Када ми, стари Шапчани дођемо овде имамо шта да чујемо, шта да видимо и шта да памтимо. Ово је велики доживљај и морам да признам да сам веома задовољна. Има доста нас у Београду који ову изложбу оправдано или не, нисмо посетили. Упознала сам Александру и бескрајно јој хвала за овај хвалоспев и чињенично стање које већина људи не зна. Унела је толико емоција да нам је ово гледати једна велика песма – изјавила је пензионерка Нада Маријановић.
У Библиотеци шабачкој приказана је изложба која обухвата фотографије и фото-апарате од 1910. године до 90-их година 20. века. Најстарији изложени апарат је из 1910. године, а видео-клипом приказан је поступак прављења фотографија на целулоидним тракама, направљена је спона са савременим добом.
-Избор фотоапарата је обављен на начин да се представи све оно што се користило на нашем терену у време од 1910. па до краја деведесетих година. Ово је само део уређаја које смо могли поставити. Можемо видети различите конструкције апарата, од најједноставнијих и најпознатијих у своје време до врхунских фотоапарата који су омогућавали квалитетне снимке. Посебно бих желео да истакнем да под стакленим звонима можете пронаћи моделе који су за ову изложбу јако интересантни, као што је модел апарата смена 8 који је вероватно уређај који је произведен у највећем броју примерака. Можете видети фотоапарат који је припадао ОШ „Вук Караџић“ - истакао је председник Фотографске задруге Шабац, Владимир Ђинић.
Задовољство поставком у Библиотеци шабачкој истакла је и бивша гимназијалка која је на појединим фотографијама препознала и свој лик.
-Фотографије из Шабачке гимназије буде јако лепе успомене с обзиром на чињеницу да смо породично ишли у ову школу и да на многим фотографијама препознајем неке људе. Јако је лепо спојена историја фотографије и фотоапарата у Шапцу са ова три велика јубилеја која су јако значајна за наш град у овој години - навела је Милена Васиљић Стојчић.
Школа примењених уметности је као и сваке године приредила поставку за памћење. Могли смо да видимо радове 15 изузетних младих уметника, некадашњих ученика ове школе који су својим скулптурама, графикама, инсталацијама и графитом на зиду школе који говоре о еволуцији, развојном путу свог стваралаштва и учења, корачајући притом храбро у неке нове личне и друштвене револуције.
-Изложба је феноменална, свиђа ми се што су људи који овде излажу пробрани. Од свега што сам овде вечерас видео највише ми се свидело дело Милоша Благојевића, скулптура у мермеру. Његови таласи и начин на који он успе да добије лакоћу у камену и да представи један потпуно други материјал као што је вода у камену тако верно је нешто што је на мене лично оставило највећи утисак – изјавио је Ђурађ Стефановић.
Културни центар је и ове године приредио богат програм за Ноћ музеја. Осим ауторске изложбе и Вечери поезије у башти Драгана Марјановића Марета, трибине у Књижари и радионице у Пешачкој зони, у галерији Културног центра приказана је изложба слика Александра Леке Младеновића, сликара из Београда, који јединственим стилом колажирања, сликања и гравирања у панк -стилу, својим композиционим решењима асоцира на дане славе и трагедије династије Обреновић.
Посебно нам је задовољство јер наши програми увек и првенствено почињу из галеријског програма. Изложба Александра Леке Младеновића инспирисана је панком. Приказани су портрети династије Обреновић које он прати и ради о њима од 2003. године. Ово је изложба која је за Шабац нека иницијална каписла где се можда у неком следећем тренутку направи портрет Јеврема Обреновића јер је он био један од значајних чланова породице Обреновић – истакла је директорка Културног центра Соња Петровић Јагић.
-Највише ми се допадају портрети “Боже, спаси краљицу” и “Краљ Милан Први Обреновић” због јарких и живих боја, контраста, и приступа модернизму. Генерално сам поприлично одушевљена јер нисам видела ништа слично овоме. Свиђа ми се приступ оживљавања наше историје на другачији начин. Мислим да ће се и млађе популације заинтересовати мало више за историју – истакла је Милана Гајчански.