МЕДИЦИНАР ШАМПИОН СРБИЈЕ

ПОСЛЕ ДУГИХ 29 ГОДИНА

Све је било спремно за велико славље, атмосфера слављеничка, а плус пет већ после 12 минута игре наговестили су да све припреме нису биле узалудне, те да ће бити написана најсјајнија страница историје шабачког клуба. Започела је нова историја шабачког рукомета. Време до наредне титуле мериће се од ове године

  • Број 3630 (25. мај 2017.)
  • Д. Благојевић
На огради трибина плаво бели балони, трибине солидно попуњене пуних сат времена пре почетка утакмице. Најмлађе навијачице са транспарентима, мајицама са ликом капитена шабачког клуба, проба предвиђеног програма пре меча, свечаности на полувремену и тихо размишљање о подизању пехара и ономе што следи после звука сирене, али само ако буде све како треба. Већ крцате трибине посматрају сваки покрет на паркету, тензија свеприсутна. Ипак, напетост не траје дуго. Већ у 12. минуту контранапади, асистенције Радовић, голови Лојпур и Жарковић, разбрањена Јована Перић, доносе плус пет. Све је у реду, можемо размишљати о прослави. До краја пуно прилике за егзибиције, двоцифрено вођство и последњи минути на паркету остављени будућности Медицинара, младим снагама. Уместо Перић, Радовић, Жарковић, Прелевић, Лојпур, Пријовић, Костић, последње минуте одиграле су: Глишић, Мандић, Карић, Кецановић, Милошевић, Ручнов, Ђурковић. Још су на почетку, а у рукама већ имају титулу, 37:25.
СНОВИ ПОСТАЛИ СТВАРНОСТ
- Када сам дошао у Шабац 3. јануара, наш председник Дејан Павловић уверавао ме је да узимамо титулу, буквално је рекао: „Сајо, Ми узимамо титулу“. Осетио сам невероватну енергију у сваком дану који сам провео овде, на сваком тренингу, сваком разговору са управом, сваком сусрету са Шапчанима. Та вера, снага и вансеријски квалитет ових рукометашица, водиле су нас до краја. Не знам постоји ли још неки трофеј појединачни који Ана није освојила – истакао је тренер Саша Бошковић.
- Ово је титула која ми је недостајала, пут до ње био је тежак, али ово искуство у Шапцу никада нећу заборавити, сјајне рукометашице, сјајни људи, подршка у сваком тренутку. Не могу ни сама да опишем колико ми баш ово злато значи – додаје искусна Марија Лојпур.
- Све три године сам веровао да можемо до пехара, да са Аном као лидером и добрим одабиром тренера и играчица можемо до титуле, онда је деловало као далек сан, сада је стварност. Ми већ мислимо о наредној сезони, већ доводимо појачања, а циљамо дуплу круну – уверен је председник УО „Медицинара“ Дејан Павловић.
- Знам осећај подизања пехара у Купу шампиона, Купу купова, знам како је бити на олимпијском постољу, али ова титула увек ће бити нешто посебно, титула у мом граду са клубом у коме сам поникла. Урадили смо невероватну ствар, сваки бод, сваки гол смо избориле на терену и иза сваког стоје сати рада, посвећености. Осећам се предивно – суздржавајући емоције наглашава капитен Ана Радовић. Уз победничке пехаре (прелазни и онај који остаје у трајном власништву клуба), она је добила и три појединачна признања, пехаре за најбољег стрелца лиге, најкориснију играчицу лиге и специјално признање Спортског савеза Шапца.