Geljton uspešni Šapčani: razgovor sa dr Zoranom Markovićem
KVANTNA – MEDICINA BUDUĆNOSTI
U potrazi za uspešnim šabačkim gimnazijalcima, naišli smo na izuzetne Šapčane, koji nisu zavšili prestižnu školu, ali koje nikako ne bismo smeli izostaviti. Jedan od njih je dr Zoran Marković, dostojan sin svoga oca dr Marka Markovića.
Dr Zoran Marković, čovek neobično širokog znanja, jedan je od prvih lekara na našim prostorima koji je počeo da primenjuje prirodnu terapiju. Prvo makrobiotiku, potom akupunkturu, a od kada se prvi aparat kvantne medicine pojavio u Srbiji, „uplovio“ je u vode medicine budućnosti. Slušajući ga, imali smo utisak da je bio vođen odozgo i dovoljno otvoren da prihvati ono što mu je namenjeno. On kaže da je od profesora i doktora istočne medicine naučio da je „važno biti i ostati fokusiran da bi se, na bilo kakav trzaj ili nagoveštaj nečega, prepustilo toku“. Interesantno je da je doktor Marković, u čijoj su ordinaciji brojni pacijenti dobili pomoć, razmišljao da napusti studije medicine na trećoj godini.
- Nikad nisam bio posebno zaljubljen u zapadnu medicinu, a na trećoj godini, slika koju sam imao kao dete, razbila se u paramparčad. Razmišljao sam da dignem ruke od svega, jer kad sam došao „iza kamere“, otkrio sam koliko se toga tamo ne zna. Da nisam studirao, živeo bih u ubeđenju da ću, ako mi se nešto desi, otići u bolnicu i dobiti adekvatnu pomoć. Ovako, znajući kako stoje stvari, odlučio sam da potražim rešenje. „Ljudi su se lečili i pre zapadne medicine“, razmišljao sam i svoju potragu započeo od kineske medicine o kojoj na fakultetu niko ništa nije govorio, a koja je stara 5.000 godina.
U roku ste diplomirali i odmah se zaposlili na Kušijevom Institutu iz Bostona koji je u Zagrebu imao svoje predstavništvo?
- Požurio sam da što pre završim fakultet, pre isteka apsolventskog staža, jer me je čekalo to mesto. Prvi sam se javio da polažem poslednji ispit iz sudske medicine, u osam ujutro, zato što sam imao kupljenu voznu kartu za Zagreb u dva sata posle podne. Zapravo, već od četvrte godine fakulteta počeo sam da sarađujem sa profesorima i doktorima sa tog Instituta, koji su čekali da diplomiram da bih počeo da radim. Odmah sam počeo da primenjujem prirodnu terapiju, makrobiotiku. Tada su postojala samo dva doktora u Jugoslaviji koja su se profesionalno bavila time, doktor Dejan Budimirović, takođe Šapčanin, student generacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji živi i radi u Americi kao profesor i ja. Dok sam boravio u Zagrebu, počeo sam ozbiljno da učim akupunkturu kod izuzetnog profesora, sorbonskog đaka, doktora Ferkovića, neuropsihijatara. U to doba, on i akademik Škokljev iz Beograda, bili su jedina dva lekara koja su primenjivala akupunkturu u Jugoslaviji.
Iz Zagreba ste otišli u Peking, gde ste se posvetili proučavanju kineske medicine?
- Kada je devedesete na devedesetprvu počelo da se „zakuvava“, nisam se previše prijatno osećao u Zagrebu, spakovao sam se i otišao u Peking, gde sam izučavao akupunkturu. Kad sam se vratio, odmah sam svoje usluge ponudio Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija u Beogradu, koji je tada imao najozbiljniju školu tradicionalne medicine i akupunkture namanjene lekarima na teritoriji Balkana. Tada su na toj klinici radila dva profesora sa pekinškog univerziteta. To je nešto što može da se dogodi samo jednom u životu - radeći akupunkturu godinu dana sa njima, dobio sam znanje kakvo ne bih ni za pet godina studiranja u Kini. Neko odozgo me je pogledao. Kada su se, posle godinu dana, vratili u Peking, otišao sam iz Evropskog centra i otvorio svoju ordinaciju u Beogradu. Primenjivao sam lečenje makrobiotikom i akupunkturom, ali sam nastavio da sarađujem sa Univerzitetom UN, gde sam i danas predavač.
Na Univerzitetu Ujedinjenih Nacija, koja je međunarodna institucija gde dolaze predavači iz celog sveta, prvi put ste se susreli sa kvantnom medicinom?
- Sredinom devedesetih, pojavio se izvesni ruski akademik sa nekakvom mašinom i pričom o kosmičkoj tehnologiji i kvantnoj medicini... Kao stalni predavač, bio sam pozvan na njegovu prezentaciju, koja se uklopila u moj način razmišljanja i sve ono što sam do tada radio, jer kvantna medicina crpi znanja iz komletne zapadne, kineske, ajurvedske medicine i homeopatije. Uspeo sam da skupim novac i otkupim tu prvu mašinu, koja je bila dijagnostička. Posle sam pratio šta se dešava i tragao za najboljim kvantnim aparatom koji postoji. Imao sam priliku da isprobam skoro sve mašine koje su u komercijalnoj upotrebi i tako sam, posle tri godine, interesantnim spletom okolnosti, došao do e –Lybre. Tek kad sam je kupio, shvatio sam u kojoj meri je precizna.E-Lybra nije samo dijagnostički, nego i terapijski aparat?
- Kada radite energetsku dijagnostiku, ne možete primenjivati hemijsku terapiju, jer je to sasvim drugačiji kocept. Moje kolege, koje su sa entuzijazmom nabavile prve ruske dijagnostičke aparate, doživljavale su da ih doktori zapadne medicine nazivaju šarlatanima, samo zato što ne umeju da pročitaju nalaz. Shvatio sam da raditi samo dijagnostiku u kvantnoj medicini bez adekvatne, biorezonatne terapije jeste jalov posao. Ako hoćete hemijsku terapiju, onda radite i dijagnostiku koja je potrebna za nju. Kvantna medicina je medicina fizike. Sistem školovanja u zapadnoj medicini je takav da se, pred kraj dvadesetog veka, opredeljuje prvenstveno za hemiju kao nauku, biologija je na nivou jednosemestralnog ispita, a fizike više nema. Jasno je zašto još uvek ne može da postoji puno razumevanje između doktora koji se bave zapadnom i nas koji se bavimo kvantnom medicinom. Način posmatranja tela, postavljanja dijagnoze i sprovođenja terapije funkcioniše potpuno drugačije. Kada mi dođu profesori elektrotehnike, ili fizike oni su oduševljeni, jer je u njihovom načinu razmišljanja, to potpuno logična stvar.
Na koji način leči?
- Kvantna medicina polazi od atoma. Elektroni se stalno kreću oko protona u jezgru, što dovodi do stvaranja elektromagnetnog polja, koje je merljivo i ima svoju frekvenciju. Dakle, svaki atom proizvodi svoje unikatno elektromagnetno polje, odnosno, ima svoju ličnu frekvenciju. Da su nama profesori fizike ili hemije u osnovnoj školi rekli da svaki atom ima i frekvenciju u hercima, imali bismo sasvim drugačiji pogled na svet, bez obzira čime se bavimo u životu, a energetska medicina ne bi bila nimalo čudna. Pošto svaki atom ima svoju unikatnu frekvenciju, potpuno je jasno da molekuli koji su sastavljeni od atoma, takođe imaju svoju frekvenciju. Sad već možemo da pričamo jezikom zapadne medicine, kada govorimo o molekulima, pričamo o hormonima, enzimima, belančevinama, mastima, ugljenim hidratima... Dakle, iz pozicije kvantne medicine, ljudsko telo je skup stotina i hiljada frekvencija.
Šta to znači kada je u pitanju terapija?
- Terapija započinje tokom tretmana, e-Lybra odmah ispravlja frekvencije koje nisu pravilne Kao prvo, postavljaju se kablovi na ruke i noge, i snima ćelija, ili deo ćelije organa, hormona, enzima… detaljno, do dela hromozoma, ili gena. Ako signal koji ćelija emituje nije pravilan, to znači da je nepravilan molekul, to jest da nešto ne može da se ugradi u neki proces, što dovodi do tegobe ili bolesti pacijenta. Šta mi radimo? Ispravljamo taj signal. E-Lybra je mašina koja trenutno ima 330.000 frekvencija, dakle, toliko pregleda obavi za oko tri sata. Kad naiđe na nepravilnu frekvenciju, odmah se pravilna povlači iz baze, “spinuje” na pacijentovu DNK da bi se dobila personalizacija za konkretnu osobu i potom se preko kabla ubacuje u pacijentovo telo. Takođe, pravilnu frekvenciju usnimavamo u elektronsku kapsulu, koju pacijent nosi sa sobom naredna tri meseca. Ta kapsula prvih mesec i po dana ima isti efekat kao kada je pacijent prikačen na aparat, kasnije malo slabije emituje zdrave frekvencije, ali i dalje leči.
Biorezonantna je potpuno različita od hemijske terapije?
Zapadna medicina je poslednjih dvadeset godina postala prilično opsednuta bolešću. Postavljanje dijagnoze može da traje po nekoliko meseci, koje pacijenta ostavljaju bez ikakve terapije. U kvantnoj medicini, mi ne tražimo dijagnozu, nego odmah popravljamo ono što ne valja u telu, zato što je osnovna postavka zdrav čovek. Mi polazimo od činjenice da se čovek rađa zdrav, dakle, ugao posmatranja je suprotan. A šta je zdravlje? Nemamo pojma. Ono stanje sa kojim dolazimo na svet. Rađamo se zdravi zato što je to interes prirode, koja samo tako sprovodi fenomen života i u naredne generacije. Jedino što bi trebalo da uradimo je da naše zdravlje održimo narednih 120 do 150 godina, koliko smo biološki predodređeni da živimo. Mi ne poštujemo prirodne zakone po kojima smo napravljeni, a koji upravljaju našim telom, suprotstavljamo im se, izmišljamo društvene zakone koji narušavaju ravnotežu tela, koja, tokom meseci i godina, vodi u bolest. Priroda je stvorila kompletan sistem održavanja zdravlja tokom života, a to je psihoneuroendokrinoimuni sistem. Ovaj sistem se u startu kompletno proučava u kineskoj medicini. Svaki oboleli organ mnogo govori o svom vlasniku, greškama koje je napravio i šta bi trebalo da izmeni u svom ponašanju.
Dr Zoran Marković, čovek neobično širokog znanja, jedan je od prvih lekara na našim prostorima koji je počeo da primenjuje prirodnu terapiju. Prvo makrobiotiku, potom akupunkturu, a od kada se prvi aparat kvantne medicine pojavio u Srbiji, „uplovio“ je u vode medicine budućnosti. Slušajući ga, imali smo utisak da je bio vođen odozgo i dovoljno otvoren da prihvati ono što mu je namenjeno. On kaže da je od profesora i doktora istočne medicine naučio da je „važno biti i ostati fokusiran da bi se, na bilo kakav trzaj ili nagoveštaj nečega, prepustilo toku“. Interesantno je da je doktor Marković, u čijoj su ordinaciji brojni pacijenti dobili pomoć, razmišljao da napusti studije medicine na trećoj godini.
- Nikad nisam bio posebno zaljubljen u zapadnu medicinu, a na trećoj godini, slika koju sam imao kao dete, razbila se u paramparčad. Razmišljao sam da dignem ruke od svega, jer kad sam došao „iza kamere“, otkrio sam koliko se toga tamo ne zna. Da nisam studirao, živeo bih u ubeđenju da ću, ako mi se nešto desi, otići u bolnicu i dobiti adekvatnu pomoć. Ovako, znajući kako stoje stvari, odlučio sam da potražim rešenje. „Ljudi su se lečili i pre zapadne medicine“, razmišljao sam i svoju potragu započeo od kineske medicine o kojoj na fakultetu niko ništa nije govorio, a koja je stara 5.000 godina.
U roku ste diplomirali i odmah se zaposlili na Kušijevom Institutu iz Bostona koji je u Zagrebu imao svoje predstavništvo?
- Požurio sam da što pre završim fakultet, pre isteka apsolventskog staža, jer me je čekalo to mesto. Prvi sam se javio da polažem poslednji ispit iz sudske medicine, u osam ujutro, zato što sam imao kupljenu voznu kartu za Zagreb u dva sata posle podne. Zapravo, već od četvrte godine fakulteta počeo sam da sarađujem sa profesorima i doktorima sa tog Instituta, koji su čekali da diplomiram da bih počeo da radim. Odmah sam počeo da primenjujem prirodnu terapiju, makrobiotiku. Tada su postojala samo dva doktora u Jugoslaviji koja su se profesionalno bavila time, doktor Dejan Budimirović, takođe Šapčanin, student generacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji živi i radi u Americi kao profesor i ja. Dok sam boravio u Zagrebu, počeo sam ozbiljno da učim akupunkturu kod izuzetnog profesora, sorbonskog đaka, doktora Ferkovića, neuropsihijatara. U to doba, on i akademik Škokljev iz Beograda, bili su jedina dva lekara koja su primenjivala akupunkturu u Jugoslaviji.
Iz Zagreba ste otišli u Peking, gde ste se posvetili proučavanju kineske medicine?
- Kada je devedesete na devedesetprvu počelo da se „zakuvava“, nisam se previše prijatno osećao u Zagrebu, spakovao sam se i otišao u Peking, gde sam izučavao akupunkturu. Kad sam se vratio, odmah sam svoje usluge ponudio Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta Ujedinjenih nacija u Beogradu, koji je tada imao najozbiljniju školu tradicionalne medicine i akupunkture namanjene lekarima na teritoriji Balkana. Tada su na toj klinici radila dva profesora sa pekinškog univerziteta. To je nešto što može da se dogodi samo jednom u životu - radeći akupunkturu godinu dana sa njima, dobio sam znanje kakvo ne bih ni za pet godina studiranja u Kini. Neko odozgo me je pogledao. Kada su se, posle godinu dana, vratili u Peking, otišao sam iz Evropskog centra i otvorio svoju ordinaciju u Beogradu. Primenjivao sam lečenje makrobiotikom i akupunkturom, ali sam nastavio da sarađujem sa Univerzitetom UN, gde sam i danas predavač.
Na Univerzitetu Ujedinjenih Nacija, koja je međunarodna institucija gde dolaze predavači iz celog sveta, prvi put ste se susreli sa kvantnom medicinom?
- Sredinom devedesetih, pojavio se izvesni ruski akademik sa nekakvom mašinom i pričom o kosmičkoj tehnologiji i kvantnoj medicini... Kao stalni predavač, bio sam pozvan na njegovu prezentaciju, koja se uklopila u moj način razmišljanja i sve ono što sam do tada radio, jer kvantna medicina crpi znanja iz komletne zapadne, kineske, ajurvedske medicine i homeopatije. Uspeo sam da skupim novac i otkupim tu prvu mašinu, koja je bila dijagnostička. Posle sam pratio šta se dešava i tragao za najboljim kvantnim aparatom koji postoji. Imao sam priliku da isprobam skoro sve mašine koje su u komercijalnoj upotrebi i tako sam, posle tri godine, interesantnim spletom okolnosti, došao do e –Lybre. Tek kad sam je kupio, shvatio sam u kojoj meri je precizna.E-Lybra nije samo dijagnostički, nego i terapijski aparat?
- Kada radite energetsku dijagnostiku, ne možete primenjivati hemijsku terapiju, jer je to sasvim drugačiji kocept. Moje kolege, koje su sa entuzijazmom nabavile prve ruske dijagnostičke aparate, doživljavale su da ih doktori zapadne medicine nazivaju šarlatanima, samo zato što ne umeju da pročitaju nalaz. Shvatio sam da raditi samo dijagnostiku u kvantnoj medicini bez adekvatne, biorezonatne terapije jeste jalov posao. Ako hoćete hemijsku terapiju, onda radite i dijagnostiku koja je potrebna za nju. Kvantna medicina je medicina fizike. Sistem školovanja u zapadnoj medicini je takav da se, pred kraj dvadesetog veka, opredeljuje prvenstveno za hemiju kao nauku, biologija je na nivou jednosemestralnog ispita, a fizike više nema. Jasno je zašto još uvek ne može da postoji puno razumevanje između doktora koji se bave zapadnom i nas koji se bavimo kvantnom medicinom. Način posmatranja tela, postavljanja dijagnoze i sprovođenja terapije funkcioniše potpuno drugačije. Kada mi dođu profesori elektrotehnike, ili fizike oni su oduševljeni, jer je u njihovom načinu razmišljanja, to potpuno logična stvar.
Na koji način leči?
- Kvantna medicina polazi od atoma. Elektroni se stalno kreću oko protona u jezgru, što dovodi do stvaranja elektromagnetnog polja, koje je merljivo i ima svoju frekvenciju. Dakle, svaki atom proizvodi svoje unikatno elektromagnetno polje, odnosno, ima svoju ličnu frekvenciju. Da su nama profesori fizike ili hemije u osnovnoj školi rekli da svaki atom ima i frekvenciju u hercima, imali bismo sasvim drugačiji pogled na svet, bez obzira čime se bavimo u životu, a energetska medicina ne bi bila nimalo čudna. Pošto svaki atom ima svoju unikatnu frekvenciju, potpuno je jasno da molekuli koji su sastavljeni od atoma, takođe imaju svoju frekvenciju. Sad već možemo da pričamo jezikom zapadne medicine, kada govorimo o molekulima, pričamo o hormonima, enzimima, belančevinama, mastima, ugljenim hidratima... Dakle, iz pozicije kvantne medicine, ljudsko telo je skup stotina i hiljada frekvencija.
Šta to znači kada je u pitanju terapija?
- Terapija započinje tokom tretmana, e-Lybra odmah ispravlja frekvencije koje nisu pravilne Kao prvo, postavljaju se kablovi na ruke i noge, i snima ćelija, ili deo ćelije organa, hormona, enzima… detaljno, do dela hromozoma, ili gena. Ako signal koji ćelija emituje nije pravilan, to znači da je nepravilan molekul, to jest da nešto ne može da se ugradi u neki proces, što dovodi do tegobe ili bolesti pacijenta. Šta mi radimo? Ispravljamo taj signal. E-Lybra je mašina koja trenutno ima 330.000 frekvencija, dakle, toliko pregleda obavi za oko tri sata. Kad naiđe na nepravilnu frekvenciju, odmah se pravilna povlači iz baze, “spinuje” na pacijentovu DNK da bi se dobila personalizacija za konkretnu osobu i potom se preko kabla ubacuje u pacijentovo telo. Takođe, pravilnu frekvenciju usnimavamo u elektronsku kapsulu, koju pacijent nosi sa sobom naredna tri meseca. Ta kapsula prvih mesec i po dana ima isti efekat kao kada je pacijent prikačen na aparat, kasnije malo slabije emituje zdrave frekvencije, ali i dalje leči.
Biorezonantna je potpuno različita od hemijske terapije?
Zapadna medicina je poslednjih dvadeset godina postala prilično opsednuta bolešću. Postavljanje dijagnoze može da traje po nekoliko meseci, koje pacijenta ostavljaju bez ikakve terapije. U kvantnoj medicini, mi ne tražimo dijagnozu, nego odmah popravljamo ono što ne valja u telu, zato što je osnovna postavka zdrav čovek. Mi polazimo od činjenice da se čovek rađa zdrav, dakle, ugao posmatranja je suprotan. A šta je zdravlje? Nemamo pojma. Ono stanje sa kojim dolazimo na svet. Rađamo se zdravi zato što je to interes prirode, koja samo tako sprovodi fenomen života i u naredne generacije. Jedino što bi trebalo da uradimo je da naše zdravlje održimo narednih 120 do 150 godina, koliko smo biološki predodređeni da živimo. Mi ne poštujemo prirodne zakone po kojima smo napravljeni, a koji upravljaju našim telom, suprotstavljamo im se, izmišljamo društvene zakone koji narušavaju ravnotežu tela, koja, tokom meseci i godina, vodi u bolest. Priroda je stvorila kompletan sistem održavanja zdravlja tokom života, a to je psihoneuroendokrinoimuni sistem. Ovaj sistem se u startu kompletno proučava u kineskoj medicini. Svaki oboleli organ mnogo govori o svom vlasniku, greškama koje je napravio i šta bi trebalo da izmeni u svom ponašanju.
M. Filipović
Najnoviji broj
18. april 2024.
