NAJČEŠĆA POJAVA BAZENSKOG UHA

Javna kupališta, poput bazena, na kojima se u toku vrelih letnjih dana okuplja veliki broj kupača, predstavljaju rasadnik bakterija, virusa i gljivica, koje mogu prouzrokovati ne samo neugodne već i opasne infekcije. Na visokim temperaturama mislimo isključivo na to kako da se rashladimo i spas pronalazimo upravo na gradskim bazenima, jezerima, rekama. Istovremeno, retko razmišljamo o opasnostima koje vrebaju u nedovoljno čistim vodama, počev od dijareje i atletskog stopala, preko vaginalnih i infekcija kože do upale ušiju i konjuktivitisa.
Rizicima su izloženi kako odrasli tako i deca, ali prema rečima pedijatra od dece i uopšte kupača ne zavisi da li će dobiti neku infekciju ili ne.
–To zavisi od higijene kupališta a konkretno deca imaju izbor da idu ili ne. Ne mogu da se zaštite u tom smislu. Naravno da će svakako kod kuće da se presvuku i istuširaju nakon boravka na javnim kupalištima, ali da se zaštite od bazenske vode ako ona nije u redu mogu jedino ako se u takvoj vodi ne kupaju. Higijenski i bakteriološki neispravna voda može najčešće da prouzrokuje infekcije mokraćnih kanala i genitalija - objašnjava pedijatar koceljevačkog Doma zdravlja dr Branka Lolić i dodaje da se sa ovim zdravstvenim problemima prouzrokovanim nakon kupanja na javnim kupalištima nije često susretala u dosadašnjoj praksi.
Prema njenim rečima u letnjem periodu, nakon boravka na bazenima, “mali” pacijenti se najčešće javljaju lekaru sa simptomima tzv.”bazenskog uha”.
–To se dešava zbog hlorisane vode. Javi se dete sa jakim bolom srednjeg uha. Zbog hlora u bazenima dođe do zapušenja i zbog toga se takva deca šalju specijalistima - kaže dr Lolić.
Nakon dugogodišnjeg rada u Domu zdravlja “Dr Darinka Lukić” u Koceljevi tvrdi da se nije susretala sa ozbiljnijim i učestalijim letnjim infekcijama.
–Do sada, što se tiče bazena u Koceljevi, nismo imali ni konjuktivitis, niti su se javljali pacijenti sa simptomima povraćanja, niti urinarnih infekcija. Mislim da se bazen u Koceljevi adekvatno održava i zaista se u praksi nisam susretala sa većim problemima. Imamo pojavu samo bazenskog uha, ali to je stvar već nečeg drugog a ne ispravnosti vode - otkriva dečji pedijatar.
Leti, podseća ona, opasnost vreba i od pregrevanja i toplotnog udara usled uticaja sunca.
–To je već stvar o kojoj možemo voditi računa. Neophodno je voditi računa o toplotnim ali i o zračnim efektima. Toplotni utiču na pregrevanje tela, pregorevanje... Možemo zaštiti decu tako što se povuku sa sunca kada je ono najjače. Važno je unositi dosta tečnosti i koristiti zaštitne kreme za sunčanje. Zbog oštećenog ozonskog omotača efekat sunca može biti veoma negativan jer imamo više ultra-violetnih zračenja posebno u periodu od 12 do 16 časova - napominje dr Lolić.
Prema njenim rečima važno je u svakoj prilici podsetiti kako decu i mlade tako i njihove roditelje da su ultra-violetni zraci štetni te da mogu prouzrokovati loše efekte na koži, od opekotina do kancera.
–Najsigurniji način da se od njih zaštitimo jeste da se u najkritičnijem delu dana ne sunčamo. Ali, ako je neko zbog specifičnosti posla prinuđen da radi na otvorenom, onda je neophodno nanositi zaštitne kreme. Na bazenima ne moramo biti u to vreme, ali ako već jesmo onda je bitno obući neku majicu dok se upotreba krema sa zaštitnim faktorima podrazumeva - savetuje pedijatar i potvrđuje da su alergije na sunce sve učestalije kod dece.
–Ovih alergija je bilo uvek i biće. Živimo u doba alergija i upravo su one bolesti današnjice. Na štošta postoji alergija, a na sunce najčešće. To je veći problem kod male dece, uzrasta do pete a naročito do treće godine života. Nisam sigurna da li su u pitanju alergije izazvane direktnim izlaganjem suncu ili su deca, moguće pretopljena, ali se svakako roditelji javljaju zbog osipa na koži - kaže dr Lolić.