IZMEĐU MAGIJE I HEMIJE

Prof. dr Živoslav Tešić, šabački đak sa impresivnom biografijom, ležerno je ušetao u redakciju “Glasa Podrinja”. Govorio je smireno, bez žurbe, precizno, tek povremeno zastajkujući da bi udahnuo dim kvalitetnog duvana iz lule. Čini nam se, sa aromom vanile.
Rođen je 1953. godine u Prnjavoru. U Šabac je došao da završi Gimnaziju, Prirodno-matematički smer. I danas pamti plejadu izvanrednih profesora, a najviše “baka Domnu”, koja mu je predavala hemiju i “čika Jovu”, svog razrednog starešinu, profesora Jovu Kneževića.
- Za Šabac me vezuju divna sećanja, iako nisam šabačko dete. Brzo sam se snašao, pamtim atletske mitinge i prve ljubavi. Čika Jova mi je bio kao otac. Šabačka gimnazija odigrala je značajnu ulogu u mom životu. Mnogo ljudi iz moje i drugih generacija, postigli su izuzetne uspehe, zahvaljujući dobrom temelju koji su postavili bardovi znanja, gimnazijski profesori. Tada je Šabac bio divan, sećam se da sam jedno veče sa društvom otišao u Malu, pevao je Šaban, a jedan od gostiju u zubima je držao sto i nosio ga po kafani (smeh).
Zahvaljujući profesoru Kneževiću, zavoleo je atletiku. Bio je omladinski prvak Jugoslavije u petoboju, dva puta je pobedio na Memorijalnoj trci “Sava Rakić” na sto metara (i danas čuva pehare u svom kabinetu), dva puta bio prvi na Otvorenom prvenstvu u Beogradu. Iako mu atletika nije bila suđena, sportom se i danas bavi, tri puta nedeljno igra tenis sa prijateljima. Kaže da je u život krenuo iz sela i stigao do najvišeg univerzitetskog zvanja bez ikoga da ga usmerava i da mu čuva leđa. Sigurnost mu je davao sport. Danas mu “obezbeđuje” vitalnost. I disciplinu.
- Moj radni dan počinje u sedam ujutru, popijem čaj uz računar, u pola devet mi dolaze prijatelji da popijemo kapućino sa cimetom. Iz kabineta izlazim oko pola deset, idem u rektorat i ostajem do tri, pola četiri, posle se vraćam na fakultet, gde sam do sedam uveče.
Na studije hemije otišao je sa namerom da se vrati u Šabac. Nadao se da će dobiti stipendiju od “Zorke”, dva puta je konkurisao, ali je odbijen. Imao je povredu leve prepone na prvoj godini i zauvek prestao da se bavi atletikom. Tada je propušio, ali je počeo ozbiljno da se bavi hemijom.
- Nisam pao nijedan ispit na studijama, ali sam na prvoj godini imao sve šestice i jednu sedmicu. Stanovao sam u Zemunu, studirao na Studentskom trgu, a trenirao na Zvezdinom stadionu. To je bila nemoguća misija. Imao sam sreću što sam se povredio. Kada sam upisao studije, nisam znao da ću se tako ozbiljno baviti hemijom, kako se ispostavilo.
A ispostavilo se da je profesor Tešić u roku diplomirao, potom magistrirao i doktorirao hemiju u trideset i trećoj godini. Univerzitetsku karijeru započeo je kao asistent-saradnik na Hemijskom fakultetu, a poslednjih dvanaest godina je u zvanju redovnog profesora.
Sa nostalgijom se seća studentskih dana. Kaže da su se divno družili, preko dana su bili na fakultetu, a uveče izlazili.
- Jedno veče smo potrošili više nego što smo imali, nismo mogli da platimo račun i kolega koji je poznavao kelnera, ostavio je svoj kaput kao zalog da ćemo doneti novac sutradan (smeh). Za sve je bilo vremena. Iz moje generacije, nas sedmoro je ostalo na fakultetu, a današnji studenti su ili vrhunski, ili loši, nema sredine. Od 95% vrhunskih, 90% njih odlazi u inostranstvo, veliki je odliv mozgova.
Profesor Tešić je proteklih decenija bio član nekolikih upravljačkih struktura na fakultetu – prvi predsednik Saveta Hemijskog fakulteta, potom Upravnog odbora, šef Katedre za analitičku hemiju, prodekan za finansije, dekan Hemijskog fakulteta, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu, a od pre dve godine obavlja funkciju prorektora za nauku, doktorske studije i transfer tehnologija Univerziteta u Beogradu.
U vreme kada je obavljao funkciju dekana na Hemijskom fakultetu, uz pomoć kolega, osnovao je Inovacioni centar, koji danas ima četrdeset i jednog zaposlenog mladog čoveka. Iz tog centra, iznikla je laboratorija za autentičnost hrane, na koju je profesor posebno ponosan.
- Ceo život se bavim analitičkom hemijom, metodama odvajanja, koje služe za proveru čistoće supstanci. Poslednjih pet godina, grupa od nas dvadesetak stručnjaka, pokušava da brendira srpsku hranu. Mislim da Srbija može da proizvodi hranu koja je vrhunskog kvaliteta. Bavimo se pozitivnim osobinama hrane, ispitujemo med i pčelinje proizvode, bobičasto voće – maline, kupine, borovnicu, aroniju, kao i grožđe i vino. Nedavno smo objavili rad o srpskoj paprici, ispitivali smo lemešku i papriku iz Donje Lakošnice. U okviru naših istraživanja akcenat je na polifenolima, koji su danas jako popularni, ispitujemo botaničko i geografsko poreklo i upoređujemo našu sa hranom iz Evrope. Namera nam je da pokažemo da je naša kvalitetnija, zato što sastav zemljišta, klima i sunčani dani omogućuju da bude bogatija fitohemikalijama. Na primer, srpska malina ima duplo više elaginske kiseline nego poljska i trebalo bi da ima veću cenu. Takođe, želja nam je, da na osnovu merenja stabilnih izotopa, dokažemo geografsko poreklo vina da bismo ga zaštitili od falsifikovanja.
InovaLab je laboratorija koja se bavi hemijom hrane, jedna je od najboljih u Evropi. Naučnici koji su njeni članovi publikuju radove u najboljim časopisima, a ostvarili su međunarodnu saradnju sa univerzitetima u Italiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.
- Ministarstvo nauke finansira nas naučnike sa dvesta dinara dnevno. Mi se šalimo da imamo za burek i jogurt, a novac nam je potreban za kupovinu hemikalija koje su jako skupe, kao i za popravku aparata. Prosto je neverovatno kako se snalazimo.
Profesor Tešić je i porodično ostvaren. Ponosni je otac dve ćerke. Starija Ana, doktorirala je italijanski jezik i radi u Institutu za srpski jezik SANU, a mlađa Marta, završila je Ekonomski fakultet, poslednje dve godine je na postdiplomskim studijama u Ankoni i uskoro će magistrirati.
- Kad sam završio osnovne studije, sa društvom sam otišao na zimovanje u Češku. Moje kolege i prijatelji jurili su Čehinje, a ja sam upoznao Irenu, svoju sadašnju i jedinu suprugu i od tada, punih četrdeset godina smo zajedno. Naravno da nije sve bilo med i mleko, ali sam imao njeno razumevanje za svoju posvećenost nauci. Bez razumevanja i podrške nije moguće postići skladan brak. Jedno je zabavljanje, a sasvim drugo i, na drugačiji način lepo, jeste život sa nekim. Usklađivali smo se. Ona bi odvela decu u školu, a ja sam ih po podne vozio nazad kući. Današnja mladež ne shvata da život nije trenutak, dug je i dobro je imati životnog saputnika.
Na pitanje da li mu je nečega žao, profesor odgovara da ga je hemija maksimalno ispunila, iako mu nije bilo lako, za sve mu je trebalo više vremena nego drugima, ali takav mu je put. Kad je doktorirao, aplicirao je za prestižnu Humboltovu stipendiju, ali je nije dobio.
- Žao mi je, jer, da sam tada godinu dana proveo u Londonu, to bi mi proširilo vidike, bolje bih govorio engleski jezik, a moji današnji rezultati bi bili značajniji nego što su danas.
Mladima poručuje da, ukoliko ulože rad i trud, rezultati neće izostati. Da uče strane jezike i bave se sportom. Sa asistetima Hemijskog fakulteta, napravio je priredbu “Između magije i hemije”, sa kojom je proputovao celu Srbiju. Osvojili su prvo mesto u Evropi na takmičenju u Torinu, koje popularizuje hemiju.
Voli da putuje, često je na profesionalnim putovanjima, a sa posebnim zadovoljstvom organizuje godišnje odmore. Uskoro će obići jedno od “rajskih”, kako Englezi zovu grčka ostrva. Krit.

Rezultati istraživačkog rada profesora Tešića objavljeni su u okviru većeg broja radova saopštenih u zemlji (sedamdeset) i inostranstvu (devedeset i pet). Koautor je preko sto četrdeset radova sa SCI liste, koji su štampani u najpoznatijim međunarodnim časopisima. Održao je više plenarnih i predavanja po pozivu na značajnim inostranim konferencijama.

STUDENTSKI DANI
“Kad sam došao u Beograd da polažem ispit na drugoj godini, nisam imao svoju sobu, pa mi je drug ustupio krevet u Domu “Patris Lumumba”. Kada sam stigao, tamo je već bio jedan momak iz Niša koji mi je rekao – Nemam gde, moram ovde da spavam. Jedino mogu da ti odsviram nešto na violini - (Smeh) I odsvirao je. Bio je student Muzičke akademije. Nekako smo se snašli tih dana”.

Proteklih godina, profesor Tešić vodio je dva inovaciona i tri petogodišnja naučna projekta, koja je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije.