VRUĆINE MOGU UGROZITI PSEĆE ŽIVOTE
POMOZITE NAJVERNIJIM PRIJATELjIMA
Kako leto odmiče veliki broj građana se žali na razne tegobe izazvane visokim temperaturama. Kada nam se pojavi neki od simptoma prouzrokovan trenutnim elementarnim nepogodama, odemo u bolnicu, posavetujemo se sa apotekarima ili prijateljima, te ih na taj način otklonimo. Međutim, u našem okruženju postoje živa bića koja ne mogu to da urade, a isto, možda i teže podnose sunčeve zrake. Reč je o najvernijem čovekovom prijatelju, psu. Kako postupati sa njima u toku leta i na koji način primetiti tegobe izazvane visokim temperaturama, kao što su toplotni udar i sunčanica, reći će nam za „Glas Podrinja“ Jelena Simić, doktor veterine i vlasnik Veterinarske ambulante „Sirius“.
- Pse po visokim temperaturama nije prepoučljivo šetati, a ukoliko vlasnici to rade, moraju ih rashlađivati i obezbediti im svežu vodu. Za njih su najopasniji i nažalost najčešći toplotni udar i sunčanica. Dok sunčanica nastaje usled prekomernog izlaganja suncu, toplotni udar može da se javi i kada psi nisu izloženi suncu kao posledica visokih temperatura. Šetnja po vrelom asfaltu takođe može da izazove zdravstvene komplikacije. Ukoliko nastanu opekotine na šapama izazvane vrelinom asfalta, vlasnici bi trebalo da ih namažu vazelinom. S obzirom na to da psi nemaju isti sistem rashlađivanja kao mi, te se ne znoje, savetuje se da im vlasnici s vremena na vreme kvase glavu i šape. Ukoliko se desi da pas dobije toplotni udar koji može dovesti do smrtnog ishoda, prve simptome ćete primetiti po dezorijentisanosti, dahtanju, zanošenju, neretko gubljenje svesti i konvulzije - navodi Jelena Simić.
Prema rečima naše sagovornice, psi ne mogu kao ljudi da prepoznaju kada bi trebalo da ograniče svoju aktivnost, što na ovim temperaturama može biti kobno, naročito kada su u pitanju temperamentnije rase. Vlasnici neretko izvode pse u večernjim satima kada sunce zađe, međutim, nemaju u vidu da je temperatura iako sunca nema ista, te im i tada treba ograničiti aktivnosti.
-Ljudi moraju da obrate pažnju na to kada nisu dobri uslovi za pseće aktivnosti u toku dana. Igranje sa lopticom, trčanje ili bilo kakav vid fizičkog napora na 40 stepeni trebalo bi izbegavati. Vlasnici takođe greše jer po vrućinama šišaju pse koji inače nisu za šišanje, misleći da će im pomoći ili smanjiti linjanje. Međutim, neće ni jedno ni drugo. Dlaka je termoregulator, te im je potrebna. Pažnja mora da se obrati i na to da li je boks na suncu, te ukoliko jeste, da ga zaštite ili premeste. Ostavljanje kučića u autu takođe može biti opasno, te to nikako ne sme da se primenjuje. Što se tiče rasa koje su najpodložnije toplotnom udaru, u principu nema pravila ali možemo izdvojiti crne, gojazne, brahicefalične rase i temperamentne pse. Takođe, psi koji imaju razne vrste tumora, najčešće melanom i mastocitom, ne treba izlagati suncu jer su i oni kao i ljudi podložni kanceru – ističe Jelena.
Veterinarsku ambulantu „Sirius“ protekle sedmice posetilo je tri vlasnika pasa koji su doživeli toplotni udar, što znači da je to česta pojava. Proces lečenja je primanje infuzije, rashlađivanje i primena medikamenata, međutim, nekada može doći i do smrtonosnog ishoda. Jako je važno da se vlasnici pridržavaju saveta veterinara i da shvate da velike vrućine mogu da ugroze pseći život.
- Pse po visokim temperaturama nije prepoučljivo šetati, a ukoliko vlasnici to rade, moraju ih rashlađivati i obezbediti im svežu vodu. Za njih su najopasniji i nažalost najčešći toplotni udar i sunčanica. Dok sunčanica nastaje usled prekomernog izlaganja suncu, toplotni udar može da se javi i kada psi nisu izloženi suncu kao posledica visokih temperatura. Šetnja po vrelom asfaltu takođe može da izazove zdravstvene komplikacije. Ukoliko nastanu opekotine na šapama izazvane vrelinom asfalta, vlasnici bi trebalo da ih namažu vazelinom. S obzirom na to da psi nemaju isti sistem rashlađivanja kao mi, te se ne znoje, savetuje se da im vlasnici s vremena na vreme kvase glavu i šape. Ukoliko se desi da pas dobije toplotni udar koji može dovesti do smrtnog ishoda, prve simptome ćete primetiti po dezorijentisanosti, dahtanju, zanošenju, neretko gubljenje svesti i konvulzije - navodi Jelena Simić.
Prema rečima naše sagovornice, psi ne mogu kao ljudi da prepoznaju kada bi trebalo da ograniče svoju aktivnost, što na ovim temperaturama može biti kobno, naročito kada su u pitanju temperamentnije rase. Vlasnici neretko izvode pse u večernjim satima kada sunce zađe, međutim, nemaju u vidu da je temperatura iako sunca nema ista, te im i tada treba ograničiti aktivnosti.
-Ljudi moraju da obrate pažnju na to kada nisu dobri uslovi za pseće aktivnosti u toku dana. Igranje sa lopticom, trčanje ili bilo kakav vid fizičkog napora na 40 stepeni trebalo bi izbegavati. Vlasnici takođe greše jer po vrućinama šišaju pse koji inače nisu za šišanje, misleći da će im pomoći ili smanjiti linjanje. Međutim, neće ni jedno ni drugo. Dlaka je termoregulator, te im je potrebna. Pažnja mora da se obrati i na to da li je boks na suncu, te ukoliko jeste, da ga zaštite ili premeste. Ostavljanje kučića u autu takođe može biti opasno, te to nikako ne sme da se primenjuje. Što se tiče rasa koje su najpodložnije toplotnom udaru, u principu nema pravila ali možemo izdvojiti crne, gojazne, brahicefalične rase i temperamentne pse. Takođe, psi koji imaju razne vrste tumora, najčešće melanom i mastocitom, ne treba izlagati suncu jer su i oni kao i ljudi podložni kanceru – ističe Jelena.
Veterinarsku ambulantu „Sirius“ protekle sedmice posetilo je tri vlasnika pasa koji su doživeli toplotni udar, što znači da je to česta pojava. Proces lečenja je primanje infuzije, rashlađivanje i primena medikamenata, međutim, nekada može doći i do smrtonosnog ishoda. Jako je važno da se vlasnici pridržavaju saveta veterinara i da shvate da velike vrućine mogu da ugroze pseći život.
K.Jekić
Najnoviji broj
11. april 2024.
