Инфо

Берза

  • aero 1.429 ▲ 2,00%
  • bbtr 2.650 ▲ 32,50%
  • bdbp 1.750 ▲ 6,06%
  • coka 6.000 ▲ 0,02%
  • dinnpb 3.525 ▼ -2,08%
  • enhl 1.114 ▼ -4,70%
  • enop 2.700 ▼ -3,57%
  • epen 17.748 ▲ 1,42%
  • irtl 490 ▲ 10,61%
  • kmbn 1.850 ⚫ 0,00%
  • kopb 7.021 ▲ 0,11%
  • mtlc 2.100 ▲ 1,84%
  • neksp 700 ⚫ 0,00%
  • niis 714 ⚫ 0,00%
  • prgs 12 ⚫ 0,00%
  • rso1488 120,84 ▲ 28,88%
  • rudo 149 ⚫ 0,00%
  • sjpr 550 ⚫ 0,00%
  • sjpt 300 ⚫ 0,00%
  • tigr 44 ▲ 4,76%
  • tlvc 2.300 ▲ 4,55%
(27. јул 2017.)
ОД ПРЕЦЕЊЕНОГ ТАЛЕНТА МНОГО СУ БИТНИЈИ СТРАСТ И РАД

РОДИТЕЉИ, СЛУШАЈТЕ СВОЈУ ДЕЦУ

У данашње време није реткост чути да је свако друго дете талентовано. Најпопуларније области у којима родитељи препознају таленат своје деце и у чему их форсирају су спорт и музика. Неки тај „дар“ искористе, неки не
РОДИТЕЉИ, СЛУШАЈТЕ СВОЈУ ДЕЦУ
Шта је таленат, како искористити било коју врсту потенцијала, колико је рад и труд важан наспрам даровитости и на који начин родитељи утичу на то чиме ће се њихова деца у будућности бавити, рећи ће нам за „Глас Подриња“ психолог Катарина Јовановић.
- Кад причате са родитељима о било којој области посебно о музици и спорту, чућете често како су баш њихова деца „Богом дани таленти“, „родили су се за кошарку“, „надарени за виолину“ и сл. Међутим, новија истраживања кажу да нема никаквог доказа да су се људи родили са талентом. Због тога се поставља питање са чиме човек дође на свет и шта је заправо таленат. Шта је фактор који одлучује да ли ће “таленат” да процвета или не?
Комплетна прича о таленту је нелогична, а гомиле студија кажу да неки лакше нешто увежбавају, уче прве кораке, имају боље опажање када слушају музику, али таленат сам по себи није баш оно што ми сад мислимо да јесте. Свака част ако постоји нека врста боље развијене способности за нешто. Али то не значи да је то за успех довољно. Рецимо, добитница златне медаље у клизању да би извела пируету било је потребно да 20.000 пута падне на задњицу. Дакле, рад је 90 одсто, а таленат десет. Оно што су стручњаци који се баве том облашћу утврдили је да оно што људе доводи до изврсних резултата је промишљено вежбање. То не значи само седети и понављати на виоли бескрајно пута композицију него вежбати одређене вештине да би се способност свирања развила онако како треба. Промишљено вежбање повећава моћ опажања, разликовања битних од небитних ствари, подразумева гледање унапред. Нећу да спорим да постоје талентовани, мало мање талентовани и неталентовани по свом психолошком и конституционалном склопу са којим су се родили, али шта ћемо урадити са тим умногоме зависи од окружења - објашњава Катарина.
Како родитељи треба да се поставе када примете да је дете надарено?
-Родитељи би требало да буду подржавајући, гурајући, али не фанатици, нестрпљиви раздражљиви, искључиви и незаинтересовани. Треба наћи средину као и са свим областима васпитања. Чињеница је да ми родитељи углавном знамо боље од деце шта је за њих добро, али то не значи да будемо искључиви. У крајњој линији дете треба да научимо и способности одлучивања, осећању одговорности, како би оно преузело одговорност за неке своје поступке и за последице поступака. Ако мене неко пита ја дете не бих форсирала да мора нешто да ради пошто пото. Посебно у раном узрасту.
Када треба да процене да ли да их гурају?
То је добро питање и када бисмо пронашли универзалан одговор на њега, вероватно бисмо добили Нобелову награду. Искрено верујем да тамо негде у предшколском узрасту, кад клинци почињу са тренинзима, музичким школама, балетима, до десете године треба да испробају свашта. Ми као родитељи можемо да слушамо и гледамо своје дете. Нисам за то да се дете сад по сваку цену гура у музичку школу ако то не жели или да му се гура лопта у руке ако дете можда више воли шах.
Да ли се дешава некад да родитељи из погрешних разлога децу форсирају да нешто ураде? Као лечење сопствених комплекса?
-Како да не. Јако је важно чиме су родитељи мотивисани да свом детету гурају рекет и виолину у руке? Важно је да се родитељ запита да ли је целог живота хтео да свира гитару па свом детету гура инструмент у руке. Некада гледају своје дете и већ замишљају новог Сашу Ђорђевића или Новака Ђоковића, мислећи да ће дете зарадити огромне суме новца, што је по мени потпуно погрешна мотивација. Није свеједно ни на који начин родитељи форсирају своје дете, није свеједно ни из којих разлога то раде. Ако им је важна добробит детета онда ће гледати и слушати своје дете.
Шта урадити ако дете не жели нечим да се бави, а има предиспозиције за то и донекле показује интересовање? Колико атмосфера, наставници и тренери утичу на даље ангажовање детета?
-Од клинаца који релативно рано почну да се баве спортом око 6. године, до 15, 16. године већ 70 посто њих одустане. Или су се појавила друга интересовања, или су их родитељи превише форсирали, или је била лоша атмосфера у клубу и није се неговала сарадња. Како ћемо се поставити зависи од тога колико познајемо своје дете. Као и у свим другим областима васпитања треба слушати своје дете. Уколико одустану због атмосфере, онда их треба усмерити на други клуб. То може бити добро за општи психолошки развој детета. Када дете каже - нећу да тренирам кошарку, не свиђа ми се тренер, онда можемо да кажемо - хоћеш ли да пробаш у неком другом клубу, па да видимо да ли ти је стварно досадила кошарка или ти можда неки други начин рада одговара. Чујте децу.
Колико се труде талентовани и они мање талентовани?
-Уверење које се сакрива је да они који имају таленат и које хвалимо неће испитивати границе да не би разочарали и изневерили тај таленат. Размишљаће по принципу - ако се трудим значи да негирам таленат. Њима је неуспех негација талента. Дете којем кажемо - јао, то је супер, али могло би још боље, оно ће се потрудити и остварити резултате. Та деца гледају напред и њима је неуспех корак до успеха. Ако је дете таленат за математику и притом га хвале на сав глас, оно не сме да погреши ниједан задатак, паралелно са тим стално ће бирати задатке на којима неће погрешити за разлику од деце која схватају да је рад пресудан јер их родитељи тако подстичу. Е, они ће рећи - ово ми је досадно, то знам, дај ми нешто компликованије. Поредећи дете са Пикасом и Моцартом, подстичемо то да остане у својој просечности и да никада не проба нешто друго да не би разочарало околину. Прилично ме иритира што волимо да хвалимо своју децу због свега и свачега. Нацрта нешто, а мама и тата већ виде будућег Пикаса. То нису добре поруке које им шаљемо. Деци треба ставити до знања да се рад и труд исплате, а на овај начин родитељи управо то сузбијају.
Где родитељи највише греше?
-Форсирајући своју децу. Најнезгоднији су они који нису укључени, који немају везу са дететом, не учествују, мисле да су уписали дете и да су са тим завршили причу. Треба да пратимо интересовања своје деце као и темперамент. Није страшно ако мења клубове или професоре, али је страшно ако желимо да одгајомо вундер кида уместо задовољно, успешно дете. Шта ће оно урадити са својим животом то је ипак на њему. На нама је да урадимо све што је у нашој могућности. Труд, залагање, инвестирање као и страст су најбитније ствари. Таленат без страсти не значи ништа. Страст је та која ће вас покренути да истражите нешто, а таленат сам по себи, може да постоји или не, ако ништа на томе не порадите џабе вам је.
Родитељи, пустите
стручњаке да раде
свој посао
Ако се петљате и кажете тренеру -што ниси ово или оно, какву поруку шаљете свом детету? У крајњој линији мешате се у неке ствари о којима немате много појма. Такође ме нервирају родитељи који су преукључени и стоје у првим редовима у школама или на ивици спортског терена и уче тренера. То је погрешно. Ценим родитеље који ће правилно бирати наставнике, професоре, тренере, пустити их да раде свој посао и сарађивати са њима - истиче Катарина.
К. Јекић

Најновији број

16. новембар 2017.

Најновији број