ŠTRAJKOVI U SRBIJI DODATNO PODIGLI TEMPERATURU U VRELIM LETNjIM DANIMA
RADNICI NEMOĆNI NASPRAM INVESTITORA
I dok se svi u Srbiji snebivamo na minimalac plus topli obrok i prevoz, neki političari su se zaprepastili zahtevom da se ta „astronomska“ plata vine još više u visine. Sa ovakvom Vladom i odnosom prema radnicima nema druge nego – štrajk, smatra Dragan Mitrić, član Republičkog odbora SSSS
Godinama unazad u Srbiji se svakoga leta najavljuje „vruća jesen“ što zbog politike, što zbog ekonomske situacije.
Minulih dana imali smo situaciju da je sve mirisalo na „uzavrelo leto“, jer su se radnici pojedinih sistema drznuli na štrajk i tako iskrivili sliku o Srbiji kao raju za strane investitore. Štrajk u „Goši“ više i nije neka vest, jer traje i traje, ali štrajkovi u „Fijatu“ i „Gorenju“ su radnički bunt doveli na naslovne strane kako u Srbiji, tako i u zemljama odakle su vlasnici pomenutih fabrika.
Kada su radnici i članovi sindikata „Fijata“ u Italiji čuli kolike su plate njihovih kolega u Srbiji nisu ni časili časa već su odmah podržali štrajkače u Kragujevcu. Čak su i delegaciju poslali u ovaj grad kako bi se našli pri ruci svojim srpskim kolegama.
I dok se svi u Srbiji snebivamo na minimalac plus topli obrok, plus prevoz, neki političari su se zaprepastili zahtevom da se ta „astronomska“ plata vine još više u visine. Vlast u Srbiji je definitivno štitila, pre svega, sebe, pa „Fijat“, a radnike u Kragujevcu je napadala. Čak ih je okrivila da zbog njihovog štrajka od Srbije beže strani investitori. Tačno je da je kapital poput vrapca – čim oseti neki nemir, neku situaciju, odmah beži, ali je apsolutno nedostojno naroda koji živi u Srbiji da nam jedina prednost nad Slovacima, Česima i Poljacima bude – minimalac plus topli odbok, plus prevoz.
Glavni sindikalni pregovarač Zoran Marković, a i svi ostali sindikalci koji su učestvovali u pregovorima, i danas, kada je „Fijat“ u Kragujevcu na godišnjem odmoru, susreću se sa komentarima – Džaba smo štrajkovali, ništa nismo dobili.
- Jedni su ljuti, drugi su zadovoljni. Mada, sporazumom kao takvim, većina je, kada realno pogleda, zadovoljna. Ali, uspehom ili postignutim rezultatom, naročito oko povećanja zarade, niko nije presrećan. Ono što je važno da kažemo je da je ovo ipak kompromis. Kompromis je situacija u kojoj sam i ja nezadovoljan i suprotna strana je nezadovoljna. Najviše zbog čega smo ušli u štrajk jesu uslovi rada, gde je radnik bio preopterećen u prethodnom periodu. Nadamo se da ćemo sa ovom komisijom i tim standardima iz same grupacije Fijat da rešimo situaciju i preopterećenost radnika. Zaradom niko nije srećan jer ne znam ko u Srbiji može da izađe podignute glave i da kaže da je zadovoljan i srećan svojom zaradom – kaže Marković.
Dragan Mitrić, član Republičkog odbora Samostalnog sindikata Srbije, smatra da su štrajkovi neminovnost.
- Sa ovakvom Vladom i odnosom prema radnicima nema druge nego štrajk. Pojavljuju se sada mnoge opcije koje kritikuju delovanje sindikata. To su uglavnom političke strukture koje pripadaju vlastima i od radnika prave državne neprijatelje. Zaboravljaju da dok je štrajk, pregovori traju. U svakom pregovaranju postoje dve opcije. Umeće je voditi te pregovore. Ne možeš da očekuješ da sve dobiješ – kaže Mitrić za „Glas Podrinja“.
Prema njegovim rečima, jasno je da smo jeftina radna snaga. Ono što je kod nas bruto plata od 300 evra, u nekim drugim državama, a u istim fabrikama, minimum je 600.
- Radnici u Srbiji traže neke sitne ustupke. Nisu radnici bahati i nesvesni situacije u kojoj se živi. Pre će biti da su ovi na vlasti i bahati i nesvesni života danas u Srbiji. Naši radnici neće moći još dugo da izdrže da rade za minimalac. Ako se ne desi neka drastična promena, najkasnije tokom 2018. godine, biće ozbiljnog radničkog bunta u Srbiji – ističe naš sagovornik.
Jedno od glavnih pitanja, unazad godinama, odnosi se upravo na inertnost sindikalnih vođa. Opšte je mišljenje da su te vođe „namirene“ visokim platama, naročito kada je reč o Samostalnom sindikatu. Njihov predsednik Ljubisav Orbović ima veću platu od predsednika države i ministara.
- Kao neko ko je dugogodišnji sindikalni aktivista, nikada nisam imao situaciju da mi je nuđena neka pogodnost. Za naš sindikat kažu da je državni, a ja pitam čiji je sindikat „Sloga“ ili „Nezavisnost“. Razumem da je dovoljno da se u pregovorima nekome iz sindikata nešto ponudi, da taj to prihvati i da sve pukne. Kada je reč o štrajku u Kragujevcu apsolutno ne mogu da poverujem da je kolega Marković „poklekao“ i odustao od onoga za šta se zalagao – dodaje Mitrić.
Radnicima ne preostaje ništa drugo nego da ćute i da rade. Niko ih neće razumeti. Ni njihove kolege iz drugih sindikata, ni njihove kolege iz drugih branši i gradova, ni njihova vlast. Ta ista vlast bi mogla da razmisli šta će se desiti sa svim našim subvencijama kada neka druga država tim stranim investitorima bude ponudila veće subvencije i niži minimalac plus bez toplog obroka i prevoza.
KAŽNjENI ZA ŠTRAJK
Radnici „Fijata“ primili su umanjenu platu, čime su kažnjeni zbog nedavnog štrajka, tvrde u sindikatu „Nezavisnost“. Predsednik tog sindikata u kragujevačkoj fabrici Zoran Stanić kaže da je radnicima pre odmora isplaćena plata i trećina regresa, ali su im akontacije za jul umanjene kako bi ih rukovodstvo „kaznilo što su štrajkovali“.
- Primili smo platu, ali nam je akontacija umanjena. „Fijat“ je time prekršio kolektivni ugovor, jer je po njemu sledovala cela akontacija za jul. Ne postoji drugi razlog, osim da bi nas kaznili zbog štrajka. Radnici primili junsku platu, akontaciju za jul i regres, što je ukupno oko 30.000 dinara, što nije dovoljno za odmor kada se, kako kaže, uzme u obzir situacija u kakvoj su radnici. Ovo je ponižavajuće - rekao je Stanić.
Minulih dana imali smo situaciju da je sve mirisalo na „uzavrelo leto“, jer su se radnici pojedinih sistema drznuli na štrajk i tako iskrivili sliku o Srbiji kao raju za strane investitore. Štrajk u „Goši“ više i nije neka vest, jer traje i traje, ali štrajkovi u „Fijatu“ i „Gorenju“ su radnički bunt doveli na naslovne strane kako u Srbiji, tako i u zemljama odakle su vlasnici pomenutih fabrika.
Kada su radnici i članovi sindikata „Fijata“ u Italiji čuli kolike su plate njihovih kolega u Srbiji nisu ni časili časa već su odmah podržali štrajkače u Kragujevcu. Čak su i delegaciju poslali u ovaj grad kako bi se našli pri ruci svojim srpskim kolegama.
I dok se svi u Srbiji snebivamo na minimalac plus topli obrok, plus prevoz, neki političari su se zaprepastili zahtevom da se ta „astronomska“ plata vine još više u visine. Vlast u Srbiji je definitivno štitila, pre svega, sebe, pa „Fijat“, a radnike u Kragujevcu je napadala. Čak ih je okrivila da zbog njihovog štrajka od Srbije beže strani investitori. Tačno je da je kapital poput vrapca – čim oseti neki nemir, neku situaciju, odmah beži, ali je apsolutno nedostojno naroda koji živi u Srbiji da nam jedina prednost nad Slovacima, Česima i Poljacima bude – minimalac plus topli odbok, plus prevoz.
Glavni sindikalni pregovarač Zoran Marković, a i svi ostali sindikalci koji su učestvovali u pregovorima, i danas, kada je „Fijat“ u Kragujevcu na godišnjem odmoru, susreću se sa komentarima – Džaba smo štrajkovali, ništa nismo dobili.
- Jedni su ljuti, drugi su zadovoljni. Mada, sporazumom kao takvim, većina je, kada realno pogleda, zadovoljna. Ali, uspehom ili postignutim rezultatom, naročito oko povećanja zarade, niko nije presrećan. Ono što je važno da kažemo je da je ovo ipak kompromis. Kompromis je situacija u kojoj sam i ja nezadovoljan i suprotna strana je nezadovoljna. Najviše zbog čega smo ušli u štrajk jesu uslovi rada, gde je radnik bio preopterećen u prethodnom periodu. Nadamo se da ćemo sa ovom komisijom i tim standardima iz same grupacije Fijat da rešimo situaciju i preopterećenost radnika. Zaradom niko nije srećan jer ne znam ko u Srbiji može da izađe podignute glave i da kaže da je zadovoljan i srećan svojom zaradom – kaže Marković.
Dragan Mitrić, član Republičkog odbora Samostalnog sindikata Srbije, smatra da su štrajkovi neminovnost.
- Sa ovakvom Vladom i odnosom prema radnicima nema druge nego štrajk. Pojavljuju se sada mnoge opcije koje kritikuju delovanje sindikata. To su uglavnom političke strukture koje pripadaju vlastima i od radnika prave državne neprijatelje. Zaboravljaju da dok je štrajk, pregovori traju. U svakom pregovaranju postoje dve opcije. Umeće je voditi te pregovore. Ne možeš da očekuješ da sve dobiješ – kaže Mitrić za „Glas Podrinja“.
Prema njegovim rečima, jasno je da smo jeftina radna snaga. Ono što je kod nas bruto plata od 300 evra, u nekim drugim državama, a u istim fabrikama, minimum je 600.
- Radnici u Srbiji traže neke sitne ustupke. Nisu radnici bahati i nesvesni situacije u kojoj se živi. Pre će biti da su ovi na vlasti i bahati i nesvesni života danas u Srbiji. Naši radnici neće moći još dugo da izdrže da rade za minimalac. Ako se ne desi neka drastična promena, najkasnije tokom 2018. godine, biće ozbiljnog radničkog bunta u Srbiji – ističe naš sagovornik.
Jedno od glavnih pitanja, unazad godinama, odnosi se upravo na inertnost sindikalnih vođa. Opšte je mišljenje da su te vođe „namirene“ visokim platama, naročito kada je reč o Samostalnom sindikatu. Njihov predsednik Ljubisav Orbović ima veću platu od predsednika države i ministara.
- Kao neko ko je dugogodišnji sindikalni aktivista, nikada nisam imao situaciju da mi je nuđena neka pogodnost. Za naš sindikat kažu da je državni, a ja pitam čiji je sindikat „Sloga“ ili „Nezavisnost“. Razumem da je dovoljno da se u pregovorima nekome iz sindikata nešto ponudi, da taj to prihvati i da sve pukne. Kada je reč o štrajku u Kragujevcu apsolutno ne mogu da poverujem da je kolega Marković „poklekao“ i odustao od onoga za šta se zalagao – dodaje Mitrić.
Radnicima ne preostaje ništa drugo nego da ćute i da rade. Niko ih neće razumeti. Ni njihove kolege iz drugih sindikata, ni njihove kolege iz drugih branši i gradova, ni njihova vlast. Ta ista vlast bi mogla da razmisli šta će se desiti sa svim našim subvencijama kada neka druga država tim stranim investitorima bude ponudila veće subvencije i niži minimalac plus bez toplog obroka i prevoza.
Radnici „Fijata“ primili su umanjenu platu, čime su kažnjeni zbog nedavnog štrajka, tvrde u sindikatu „Nezavisnost“. Predsednik tog sindikata u kragujevačkoj fabrici Zoran Stanić kaže da je radnicima pre odmora isplaćena plata i trećina regresa, ali su im akontacije za jul umanjene kako bi ih rukovodstvo „kaznilo što su štrajkovali“.
- Primili smo platu, ali nam je akontacija umanjena. „Fijat“ je time prekršio kolektivni ugovor, jer je po njemu sledovala cela akontacija za jul. Ne postoji drugi razlog, osim da bi nas kaznili zbog štrajka. Radnici primili junsku platu, akontaciju za jul i regres, što je ukupno oko 30.000 dinara, što nije dovoljno za odmor kada se, kako kaže, uzme u obzir situacija u kakvoj su radnici. Ovo je ponižavajuće - rekao je Stanić.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
