RADNICIMA POTREBNI POLITIČKI SAVEZNICI

Nedavno je naslovna strana NIN-a, na kojoj je prikazana kapija nacističkog logora sa naslovom „Radni logor Srbija”, izazvala burne reakcije predstavnika vladajuće koalicije, dok je Udruženi sindikat „Sloga” ocenio da je to slika ekonomskog i socijalnog stanja države koja uskraćuje elementara prava svojim građanima. Srbija je zemlja jeftine radne snage, a njeni radnici žrtve najgrublje radne eksploatacije, naveo je taj sindikat.
Verujući da je važno da se o položaju radnika piše i govori, razgovaramo sa Majom Milićević, predsednicom sindikata „Sloga” u Opštoj bolnici u Šapcu „Laza K. Lazarević”, i pitamo je za komentar efekta sindikalne borbe u Srbiji.
- Država, kao jedan od partnera u socijalnom dijalogu, bi trebalo odgovorno da se odnosi prema sindikatima. Pristup mora biti povoljan za sve strane: za radnike, za poslodavce i za državu. Pogrešan je princip po kom jedna strana dobija, a jedna gubi. Socijalni dijalog je neophodan na svim nivoima i jedino tako ima smisao. Sindikat „Sloga“ je sve masovniji, što znači da su ljudi uočili nešto što ostalim sindikatima nedostaje. U Opštoj bolnici Šabac za kratko vreme priključilo nam se 300 članova, što je impresivno. Naša komunikacija je otvorena, a međusobno poverenje čini nas efikasnijim. Sindikati moraju vratiti ugled među radnicima. Jedini smo u Srbiji organizovali onlajn edukacije, što je za zdravstvene radnike dragoceno jer mogu da se edukuju od kuće. Edukacija jeste zakonska obaveza medicinara i poslodavac je dužan da im je obezbedi plaćeno odsustvo ali trškove uglavnom snosi radnik. Onlajn edukacija je najbolje rešenje pod takvim uslovima. Za naše članstvo izborili smo i kupovinu pomoću administrativne zabrane, što je mnogima olakšalo svakodnevicu.
Zdravstveni radnici masovno odlaze u Nemačku. Srbiji nedostaju lekari specijalisti, opstanak pojedinih bolnica doveden je u pitanje. Ima li „Sloga“ rešenje?
- Jasno je da su uslovi za rad zdravstvenih radnika teški, a zarade niske. U mnogim državama je njihov rad daleko cenjeniji i plaćeniji. Mi smo trenutno jedino u mogućnosti da pregovaramo sa Vladom o poboljšanju uslova rada i povećanju zarada.
Kakav je učinak radničkih štrajkova?
- Svrha socijalnog dijaloga je da svi budu zadovoljni, a ne da neko izgubi a neko dobije. Imamo „Fijat“ kao primer kako sindikati nisu odgovorno zastupali interese članova. Rukovodstvo sindikata ne sme da radi za poslodavce već za svoje članstvo, a svi dogovori moraju da budu dostupni javnosti. Solidarnost mora biti vodeći princip. Svest o pripadnosti sindikatima se razvija, a od toga zavisi i uspeh štrajka.
Prava radnika neodvojiva su od levice, kojoj i Vi pripadate. Bili ste član izvršnog i sekretar gradskog odbora SPS Šabac, a sada ste član privremenog organa raspuštenog gradskog odbora SPS-a. Bliska Vam je levičarska ideologija. Da li vas je ona navela na sindikalno angažovanje?
- Sigurno da jeste. Zbog privrženosti ideji socijalne pravde, moj logičan izbor bio je Socijalistička partija Srbije, čiji sam član osam godina. Levica se, između ostalog, temelji na borbi za radnička prava, a sindikati tu borbu oblikuju i institucionalizuju. Radnici i sindikati ne mogu sami da se izbore za normalno društvo u kome može da se živi pristojno od svog rada, već su im potrebni politički saveznici.
Kakav je status levice u Šapcu?
- Levica je duboko ukorenjena u srpskoj političkoj misli i praksi. Šabac u tome ima jaku tradiciju. Najvažnije je da u šabačkom odboru SPS-a prevaziđemo trenutne probleme i organizujemo se na dobar način. Pozivam članove i simpatizere SPS-a da se vrate u redove izvorne socijalističke priče, da budemo jedinstveni u stavovima i uverenjima i konstituišemo gradski odbor. Da zastupamo interese građana u smislu prava na zaposlenje, jednakosti i ravnopravnosti. Levica je u izvesnoj meri izmenila svoje lice jer su se menjale istorijske okolnosti u kojima je delovala, ali njeni zadaci, koji se odnose na borbu za humaniji svet i unapređenje položaja ljudi, ostali su isti. Mi u Šapcu želimo to da nastavimo. Verujem u veliki broj istomišljenika i očekujem da će levica oživeti u svojoj prosvetiteljskoj ulozi.
Rezultat SPS-a na prethodnim izborima ne ohrabruje.
- Nismo uspeli da prevladamo razjedinjenost i sujete. Platili smo visoku cenu nesloge. Izborni rezultati jesu bili loši ali znamo i zašto. Pogrešili smo počev od izborne liste na kojoj su bili ljudi neiskreni prema socijalističkoj ideji. Na sledećim, i svakim narednim izborima, najviše ćemo voditi računa o tome ko će biti na listi. To moraju biti ljudi koje će rukovoditi izvorna ideja levice a ne lični interes. Izborni rezultat SPS-a u Šapcu više nikada ne sme biti ispod deset odsto. Moramo biti jedinstveni i formirati zdrav, izvorni SPS na temeljima levičarske ideje socijalne pravde.
Jedan od razloga zašto smo siromašni je to što ne koristimo obrazovanje kao jedini neiscrpan resurs. Vi ste poslednjih sedam godina koordinator za edukaciju u Opštoj bolnici u Šapcu, a po struci ste master menadžer. Šta biste poručili mladima i kako vidite njihovu ulogu u razvoju Šapca?
- Na vreme sam shvatila značaj ulaganja u sebe i po toj matrici živim i radim. Znanje je jedino što društvu donosi prosperitet, a unutrašnje zadovoljstvo koje čovek postiže saznajući, nemerljivo je. Mladima u Šapcu i bilo gde, od najranijeg uzrasta treba ukazivati na to. Pitanje obrazovanja je strateško, a svest o značaju uloge obrazovanja i nauke je preduslov uspešne ekonomije i srećnog društva.
Sport ima važnu ulogu u vašem životu. Naučili ste da pobeđujete i gubite. Da li to primenjujete u odnosu sa ljudima i poslovima kojima se bavite?
- Sport me naučio da dostojanstveno gubim ali i osetim divni ukus pobede. Takođe, da su disciplina, rad i upornost određujući za lični i profesionalni napredak.
Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicana EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti. Kao članica Saveta za rodnu ravnopravnost, objasnite kako rodna ravnopravnost može da pomogne razvoju Šapca?
- Počećemo od političke rodne ravnopravnosti koja je u Srbiji nedovoljno primenjena. Šabac se ipak ne uklapa u lošu statistiku. Ja sam jedini predstavnik opozicije u Savetu za rodnu ravnopravnost grada Šapca, što znači da je Socijalistička partija Srbije svesna toga da rodna ravnopravnost ne treba da bude samo tema već naša stvarost. Pored toga, na platformi rodne ravnopravnosti možemo da razvijamo sveopšti dijalog u društvu koji nam je preko potreban. Žene u Srbiji izložene su nasilju, različitim oblicima mobinga, diskriminisane po svim osnovama; transrodne osobe ne uživaju praktično nijedno od elementarnih ljudskih prava, a ni ostali se ne mogu pohvaliti stepenom prava i sloboda. I to se ne tiče samo rodne ravnopravnosti. To se odnosi na odbranu osnovnih demokratskih principa. Šabac je dobar primer dijaloga, a to ga oplemenjuje i razvija duh progresa.
Kada se sve zbroji, Vi ste sindikalna i politička aktivistkinja, profesionalni edukator, zastupnica rodne ravnopravnosti, promoterka sporta. Pre svega, majka dve ćerke i supruga. Andrićeva misao da „žena stoji kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovog sveta” na najlepši način govori o ulozi i snazi žene. Šta određuje Vašu ulogu i šta Vam daje snagu?
- Aktivizam je deo mog temperamenta. Imala sam uvek podršku porodice što mi je davalo širinu i slobodu da biram svoj put i razvijam duhovni i emotivni stav. Sve što sam činila bilo je spontano i izraz moje lične volje i opredeljenja. Nije bilo iznuđenih rešenja i situacija. Smatram to velikom privilegijom u životu. Snaga je odraz energije koju nosim i kojom želim da doprinesem izgradnji društva jednakih šansi i socijalne pravde.