PROMENE VREMENA UTIČU I NA PSIHU
NAJTEŽE JE HRONIČNIM BOLESNICIMA
“Kada se radi o zdravoj populaciji posebno su osetljiva deca, stari i trudnice. Deca su specifična grupa jer su zavisni od staranja odraslih koji treba da im obezbede ishranu i unos tečnosti adekvatne vremenskim uslovima”, objašnjava psihijatar Opšte bolnice “Laza K. Lazarević”u Šapcu dr Jasmina Lazarević
Poslednjih nekoliko godina naše područje je suočeno sa veoma ekstremnim vremenskim uslovima. Izuzetno jaka zima 2012. odnela je više života. Dve godine kasnije pogodile su nas nezapamćene poplave. Ovo leto prži kao retko koje ranije. Danima su temperature oko 40 stepeni na zvaničnim mernim mestima. Termometri na suncu pokazuju mnogo više. Još jedna specifičnost ovog leta su i ogromne temperaturne razlike za manje od 24 sata. Temperatura se preko noći spusti ili poraste dvadesetak stepeni.
Ovakve vremenske prilike uslovljavaju pune čekaonice ambulanti i usijane telefone hitne pomoći. Loše se osećaju gotovo svi. Najteže je hroničnim bolesnicima, psihički oboleli muče svoju muku, ali ni potpuno zdravima nije lako.
-Kada se radi o zdravoj populaciji posebno su osetljiva deca, stari i trudnice. Deca su specifična grupa jer su zavisni od staranja odraslih koji treba da im obezbede ishranu i unos tečnosti adekvatne vremenskim uslovima. Stari imaju drugačiji metabolizam, često i neko organsko oboljenje, tako da nestabilne vremenske prilike kod njih mogu da pojačaju bolove i uopšte utiču na raspoloženje, objašnjava psihijatar Opšte bolnice “Laza K. Lazarević” u Šapcu dr Jasmina Lazarević.
Vremenske oscilacije pojačavaju tegobe kod anksioznosti i depresije. Naša sagovornica navodi da su kod ovih stanja fizčki simptomi pojačani.
-Kada su nestabilne vremenske prilike anksiozni pacijenti teže doživljavaju svoje teskobe. Dolazi do pojačanog znojenja, problema sa ishranom, poremećaja spavanja. Sve to je praćeno dodatnim telesnim tegobama kao što su lupanje srca i otežano disanje. Simptome koje inače imaju teže doživljavaju i teže se nose sa njima. Kod depresivnih pacijenata situacija je slična. Njima su posebno neprijatne oscilacije vremena. Lakše podnose stabilne vremenske prilike, bilo da je konstantno hladno ili toplo. Mi, inače, u našem geografskom području, nismo navikli na ovako nagle i velike temperaturne razlike, kaže dr Lazarević.
Kada je jako toplo teški duševni bolesnici imaju još jedan problem, zbog lekova koje piju. Jasmina Lazarević navodi da lekovi koje uzimaju zahtevaju povećan unos tečnosti i utiču na metabolizam. Usled teške duševne bolesti možda neće imati dovoljno uvida u to šta i kako od hrane i tečnosti treba da unose u organizam. Tako može doći do dehidratacije koja vodi glavobolji i vrtoglavicama.
-Terapija mora da se koristi. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova i sve druge mere, koje mi zovemo higijensko- dijetetske, treba da budu adekvatne i prilagođene. Pod tim se misli na dovoljno rashlađivanja, unosa tečnosti, lakše hrane, izbegavanje direktonog izlaganja Suncu u najtoplijem delu dana. Takođe je i dovoljno spavanja jako važno.
Nažalost, kada najave nagle promene vremena moguće je jako malo uraditi da bi se čovek osećao bolje. Eventualno se mogu prilagoditi dnevne aktivnosti najavljenim promenama.
-Veoma visoke temperature utiču na isparavanje, povećanje vlažnosti vazduha, stvara se napetost, nervoza, tako da će se i najzdravija osoba osećati neprijatno. Dolazi do gubitka energije i zamaranja. Mi smo zatvoren sistem, psihosomatska kombinacija. Retko kada se poremećaj psihološkog zdravlja ne odrazi na fizičko i obrnuto, navodi naša sagovornica.
Da bi organizam čoveka normalno funkcionisao, dr Lazarević, kao veoma važno ističe dovoljno spavanje, i to redovan, noćni san. Samo tako moći će da se luči hormon melatonin.
-Melatonin je supstanca neophodna za normalno funkcionisanje i on utiče na rad svih drugih hormona u organizmu. Isključivo se luči noću i spavanje bi trebalo da počne pre ponoći. Njegovim nedostatkom će, između ostalog, biti poremećeno i spavanje i ulazi se u krug nemogućnosti zaspivanja, kaže Jasmina Lazarević.
Promena godišnjih doba takođe utiče na promenu raspoloženja, dolazi do energetskog deficita, a postoje i sezonske depresije koje se javljaju u ovim periodima.
Ne rashlađujte
previše prostorije
Dr Jasmina Lazarević ističe da je najgore što može da se uradi po ovim tropskim vrućinama veliko snižavanje temperature u zatvorenom.
-Lakše je nositi se samo sa 40 stepeni, nego organizam izlagaati dodatnom stresu. Kada se sa jako visoke temperature uđe u prostoriju rashlađenu na 20ak stepeni organizam počinje da oslobađa toplotu i dolazi u pothlađeno stanje. Posle toga se ponovo izađe na 40 stepeni što preko kože, koja je najveći organ, utiče na sve unutrašnje organe. Posebno se odražava na vozače koji mnogo spuste temperaturu u automobilu i kada izađu napolje ne bude im dobro, objašnjava dr Lazarević.
Ovakve vremenske prilike uslovljavaju pune čekaonice ambulanti i usijane telefone hitne pomoći. Loše se osećaju gotovo svi. Najteže je hroničnim bolesnicima, psihički oboleli muče svoju muku, ali ni potpuno zdravima nije lako.
-Kada se radi o zdravoj populaciji posebno su osetljiva deca, stari i trudnice. Deca su specifična grupa jer su zavisni od staranja odraslih koji treba da im obezbede ishranu i unos tečnosti adekvatne vremenskim uslovima. Stari imaju drugačiji metabolizam, često i neko organsko oboljenje, tako da nestabilne vremenske prilike kod njih mogu da pojačaju bolove i uopšte utiču na raspoloženje, objašnjava psihijatar Opšte bolnice “Laza K. Lazarević” u Šapcu dr Jasmina Lazarević.
Vremenske oscilacije pojačavaju tegobe kod anksioznosti i depresije. Naša sagovornica navodi da su kod ovih stanja fizčki simptomi pojačani.
-Kada su nestabilne vremenske prilike anksiozni pacijenti teže doživljavaju svoje teskobe. Dolazi do pojačanog znojenja, problema sa ishranom, poremećaja spavanja. Sve to je praćeno dodatnim telesnim tegobama kao što su lupanje srca i otežano disanje. Simptome koje inače imaju teže doživljavaju i teže se nose sa njima. Kod depresivnih pacijenata situacija je slična. Njima su posebno neprijatne oscilacije vremena. Lakše podnose stabilne vremenske prilike, bilo da je konstantno hladno ili toplo. Mi, inače, u našem geografskom području, nismo navikli na ovako nagle i velike temperaturne razlike, kaže dr Lazarević.
Kada je jako toplo teški duševni bolesnici imaju još jedan problem, zbog lekova koje piju. Jasmina Lazarević navodi da lekovi koje uzimaju zahtevaju povećan unos tečnosti i utiču na metabolizam. Usled teške duševne bolesti možda neće imati dovoljno uvida u to šta i kako od hrane i tečnosti treba da unose u organizam. Tako može doći do dehidratacije koja vodi glavobolji i vrtoglavicama.
-Terapija mora da se koristi. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova i sve druge mere, koje mi zovemo higijensko- dijetetske, treba da budu adekvatne i prilagođene. Pod tim se misli na dovoljno rashlađivanja, unosa tečnosti, lakše hrane, izbegavanje direktonog izlaganja Suncu u najtoplijem delu dana. Takođe je i dovoljno spavanja jako važno.
Nažalost, kada najave nagle promene vremena moguće je jako malo uraditi da bi se čovek osećao bolje. Eventualno se mogu prilagoditi dnevne aktivnosti najavljenim promenama.
-Veoma visoke temperature utiču na isparavanje, povećanje vlažnosti vazduha, stvara se napetost, nervoza, tako da će se i najzdravija osoba osećati neprijatno. Dolazi do gubitka energije i zamaranja. Mi smo zatvoren sistem, psihosomatska kombinacija. Retko kada se poremećaj psihološkog zdravlja ne odrazi na fizičko i obrnuto, navodi naša sagovornica.
Da bi organizam čoveka normalno funkcionisao, dr Lazarević, kao veoma važno ističe dovoljno spavanje, i to redovan, noćni san. Samo tako moći će da se luči hormon melatonin.
-Melatonin je supstanca neophodna za normalno funkcionisanje i on utiče na rad svih drugih hormona u organizmu. Isključivo se luči noću i spavanje bi trebalo da počne pre ponoći. Njegovim nedostatkom će, između ostalog, biti poremećeno i spavanje i ulazi se u krug nemogućnosti zaspivanja, kaže Jasmina Lazarević.
Promena godišnjih doba takođe utiče na promenu raspoloženja, dolazi do energetskog deficita, a postoje i sezonske depresije koje se javljaju u ovim periodima.
previše prostorije
Dr Jasmina Lazarević ističe da je najgore što može da se uradi po ovim tropskim vrućinama veliko snižavanje temperature u zatvorenom.
-Lakše je nositi se samo sa 40 stepeni, nego organizam izlagaati dodatnom stresu. Kada se sa jako visoke temperature uđe u prostoriju rashlađenu na 20ak stepeni organizam počinje da oslobađa toplotu i dolazi u pothlađeno stanje. Posle toga se ponovo izađe na 40 stepeni što preko kože, koja je najveći organ, utiče na sve unutrašnje organe. Posebno se odražava na vozače koji mnogo spuste temperaturu u automobilu i kada izađu napolje ne bude im dobro, objašnjava dr Lazarević.
M. Mijailović
Najnoviji broj
18. april 2024.
