Krivina u ogledalu
Vučića za predsednika čivijaške republike
Prosto je nemoguće a ne primetiti da predsednik-premijer Srbije Aleksandar Vučić nijednom nije posetio našu varoš, a redovno obitava po okolini.
Da ne budemo baš toliko cinični, nije da nije bio. Jednom nas je posetio pod pretnjom poplava 2014. godine, i bio je prošle godine na predizbornom mitingu u Sportskoj hali „Zorka“. Toliko mu se svidelo u Šapcu, odnosno u „Zorki“, da ove godine tokom kampanje nije ni prošao kroz Šabac. Kada već breg nije došao Muhamedu, Muhamed je redovno odlazio bregu pod noge. Na desetine autobusa iz Šapca je išlo na idolopoklonjenje kada god se za to ukazala potreba. Naravno, sendvič i sok su uveliko bili na raspolaganju svim hodočasnicima.
Niti su njemu falili Šapčani, niti je Šapčanima falio ON. Siti su se nagledali jedni drugih. Ali nikako stopa Prvorođenog da stane na teritoriju naše varoši onako kako dolikuje. Pa, i kod nas su se otvorile neke fabrike, desile neke lepe stvari. A, njega nema i nema. Možda dođe da otvori „Jazaki“? NjEMU koji ima ogromno, i ne samo ogromno, već predobro srce sigurno ne smeta činjenica da je Šabac jedini grad u Srbiji gde NjEGOVI nisu na vlasti. Taman posla, veliki je ON. Ne deli Prvorođeni gradove i opštine na NjEGOVE i one druge, kao što ne deli ni medije i novinare. Topla ljudska duša.
S tim uz vezi evo predloga. Što ga Šapčani ne pozovu da bude predsednik Čivijaške republike? Poznajete li ikoga ko bi bolje obavio tu dužnost od njega? Šabačkom zemljom nije hodala značajnija ličnost od NjEGOVE. Svako drugi bi bio u pozadini, u senci. Pa, vidimo šta se dešava sa sirotom Anom Brnabić.
Kao dobri domaćini, pokazali bismo mu i vašar, naš Malogospojinski. Mogao bi da kupi oklagiju Mejd baj Ikea, mnogo jeftinije nego u onom švedskom butiku gde je vodio hodočasnike na jeftine viršle. I još nešto, koliko nam je poznato, u Šapcu nema Bentlija.
Problem je što mandat traje samo godinu dana, a i nema baš toliko jaku Sigurnu medijsku kuću poput onih u Beogradu, pa nije zgodno, svako može svašta da pita. Naše je da ponudimo, a NjEGOVA je poslednja.
Da ne budemo baš toliko cinični, nije da nije bio. Jednom nas je posetio pod pretnjom poplava 2014. godine, i bio je prošle godine na predizbornom mitingu u Sportskoj hali „Zorka“. Toliko mu se svidelo u Šapcu, odnosno u „Zorki“, da ove godine tokom kampanje nije ni prošao kroz Šabac. Kada već breg nije došao Muhamedu, Muhamed je redovno odlazio bregu pod noge. Na desetine autobusa iz Šapca je išlo na idolopoklonjenje kada god se za to ukazala potreba. Naravno, sendvič i sok su uveliko bili na raspolaganju svim hodočasnicima.
Niti su njemu falili Šapčani, niti je Šapčanima falio ON. Siti su se nagledali jedni drugih. Ali nikako stopa Prvorođenog da stane na teritoriju naše varoši onako kako dolikuje. Pa, i kod nas su se otvorile neke fabrike, desile neke lepe stvari. A, njega nema i nema. Možda dođe da otvori „Jazaki“? NjEMU koji ima ogromno, i ne samo ogromno, već predobro srce sigurno ne smeta činjenica da je Šabac jedini grad u Srbiji gde NjEGOVI nisu na vlasti. Taman posla, veliki je ON. Ne deli Prvorođeni gradove i opštine na NjEGOVE i one druge, kao što ne deli ni medije i novinare. Topla ljudska duša.
S tim uz vezi evo predloga. Što ga Šapčani ne pozovu da bude predsednik Čivijaške republike? Poznajete li ikoga ko bi bolje obavio tu dužnost od njega? Šabačkom zemljom nije hodala značajnija ličnost od NjEGOVE. Svako drugi bi bio u pozadini, u senci. Pa, vidimo šta se dešava sa sirotom Anom Brnabić.
Kao dobri domaćini, pokazali bismo mu i vašar, naš Malogospojinski. Mogao bi da kupi oklagiju Mejd baj Ikea, mnogo jeftinije nego u onom švedskom butiku gde je vodio hodočasnike na jeftine viršle. I još nešto, koliko nam je poznato, u Šapcu nema Bentlija.
Problem je što mandat traje samo godinu dana, a i nema baš toliko jaku Sigurnu medijsku kuću poput onih u Beogradu, pa nije zgodno, svako može svašta da pita. Naše je da ponudimo, a NjEGOVA je poslednja.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
