Vaučeri za đake

Ko god je čitao tekst „Kako je Leona postala ponosna“ iz „Danas“ od 31. avgusta, mora da je i sam bio “ponosan”. Kako su u dalekoj Švedskoj, primili jedanaestogodišnju devojčicu iz Hrvatske. Najbolje će naučiti švedski ako ide u odeljenje sa malim Šveđanima. Ne treba ništa da kupuje ili nosi prvog dana u školu. Besplatne „knjige, bilježnice, olovke, gumice, šiljila, ravnala, trokute, bojice...“ je čekaju u školi. Kao i Eplov tablet Ajpad. Kući neka priča maternji hrvatski, a u školi će jedna nastavnica švedskog jezika raditi dnevno dva časa samo sa Leonom. Da ne zaboravi maternji jezik, besplatnu dopunsku nastavu hrvatskog jezika će imati jednom nedeljno. Pošto je to na drugom kraju grada, taksi o trošku škole će je odvesti i dovesti. Hrana se u školu ne nosi. Doručak je u pola osam a ručak u dvanaest. S tim, da su naglasili da i Leona ima jednu obavezu. Da pazi i menja bateriju za Ajpad. Sve drugo je besplatno. Na teret švedskih poreskih obveznika. Otac devojčice je bio zbunjen i zapanjen. Jedino što je mogao, je da ovu lepu priču, okači na Fejsbuk. Pa odatle u novine. Da svi mi, sa „brdovitog Balkana“ vidimo da postoje i ovakve zemlje.
Kad konsultujemo profesora dr Gugla, sve postaje jasnije. Oko 10 miliona Šveđana i doseljenika(preko 30 hiljada iz Srbije) prave bruto domaći proizvod(BDP) od 510 milijardi dolara, ili oko 450 milijardi evra. Nas 7 miliona u Srbiji pravi BDP od oko 34 milijarde evra. Po glavi stanovnika, oni 45 a mi nepunih 4,9 hiljada evra. Veći preko 9 puta. Ima i bogatijih zemalja, ali po brizi o ljudima i deci, Šveđani su neprikosnoveni. Prema 35 indikatora “kvaliteta života”, između rangirane 162 zemlje, zauzimaju prvo mesto.
Blesavi Vikinzi. Kao da će im neko reći “hvala”. Koliko smo samo mi “napredniji”. Kod nas je ovako: knjige za prvi razred oko 8 hiljada dinara. Pribor, pernica i ranac, najmanje još 5 hiljada. Samo za ulazak u školu 110 evra. Onda sledi naknada za produženi boravak i obrok. Pomalo tragikomično zvuči da su igračke, knjige i pribor i dečja obuća i odeća, najskuplji. Valjda kao prilog borbi za pobedu nad “belom kugom” i demografskom depresijom. Dok zlokobni podaci “zvone” na uzbunu. Prosečna zarada u prvih sedam meseci ove godine je bila 384 evra, sa sve “ničim izazvanim” rapidnim slabljenjem evra u odnosu na dinar u poslednje vreme. Rast BDP u prvom polugođu ove godine je bio 1,3 posto, te da u drugom polugođu treba imati rast od 3,7 posto, da bi se ostvarila stopa od makar 2,5(umesto planiranih 3 posto). Broj stanovnika je na kraju 2008.godine iznosio 7 miliona i 350 hiljada, po popisu iz 2011.godine nas je bilo 7 miliona i 187 hiljada, na kraju 2016.godine 7 miliona i 40 hiljada, dok će nas na kraju ove godine biti najviše 7 miliona. Prošle, 2016.godine rođeno je 64,7, a umrlo 100,8 hiljada stanovnika, što daje negativan “prirodni priraštaj” od 36,1 hiljadu stanovnika. Sa ovakvim platama, materijalnom pomoći za đake i “dečjim” cenama, ubrzano će nas biti sve manje. Što je jedino “dobro” za stopu nezaposlenosti. Sa smanjenom osnovicom, smanjuje se i stopa. Predsednik već “barata” sa evropskom stopom od 12 posto. Ako se nešto ne promeni, za jednu deceniju ćemo imati malo više od 6 miliona stanovnika, sa nultom stopom nezaposlenosti. Neće imati ko da radi. Ko hoće da ide, daleko mu “švedsko” polje.
Ne beše tako davno kad se tadašnji gradonačelnik “izborio” da se svim prvacima i „drugacima“ u prestonici, knjige i pribor nabavljaju iz gradskog budžeta. „Trećacima“ je sledio tablet. Valjda čuo šta rade Šveđani. Brzo se zaboravilo. Možda i ne bi, da nije bilo “žutih” koji su, po opšteprihvaćenoj definiciji, sve upropastili. Ništa ne raditi kao oni. Uključujući i vaučere za đake.
Pošto premijerka nije (stranački) “obojena”, predlažemo: imate demografski deficit i budžetski suficit, a đaci plaćaju udžbenike. Brzo pročitajte tekst sa početka ove kolumne. Pa 100 evra pomnožite sa 70 hiljada novih prvaka(uzgred budi rečeno, 2000.godine, prvaka je bilo 85 hiljada). Sedam miliona evra. Sića. Samo Mitilineosu treba da isplatimo 40 miliona. Ako ste za ovu godinu zakasnili, sve pripremite za sledeću. Da bi bilo pravde, neka dobiju samo roditelji sa platom manjom od proseka. Kad dajete vaučere za banje i planine, dajte i za škole.