Ni loto mu više nije svet

Ne postoji u Šapcu pasioniraniji ljubitelj igre Loto od našeg drugara Cveleta. Poznat je po tome što iz godine u godinu redovno popunjava jednu te istu kombinaciju i čeka.
Strast ka ovoj igri na sreću dobio je ugledavši Suzanu Mančić na svom crno-belom televizoru marke EI-Niš dok je jeo šnenokle. Bila je to ljubav na prvi pogled.
Raspitao se odmah sutradan kakva je to igra, kakve su nagrade, da li je popularna Suzi udata itd. Kada je sve te odgovore pokupio, ostalo mu je samo da krene da zaokružuje brojeve i da pokuša da osvoji premiju. Sve se nadao da će sa prvom nagradom uspeti da dobije i Suzi, ali nikako da ubode dobitnu kombinaciju.
Vremena su se promenila, Suzi je otišla iz Lotoa, ali je Cvele ostao u tom začaranom vrtlogu bubnja i kuglica. Nije više bilo pitanje Suzi, već samo Lotoa. Izabrao je čudnom metodom brojeve za koje je pretpostavljao da će kad-tad da osvanu na malom ekranu sada novog LCD ekrana u njegovoj dnevnoj sobi. Nešto mu je govorilo da je ovaj utorak taj. Od trenutka kada je ustao, sve je krenulo kao po loju. Iz čista mira, žena mu je skuvala kafu i nežno poljubila u teme. Čim je izašao iz stana, prolila je vodu za njim. Posle drugog, ili trećeg koraka na izlasku iz zgrade jedan golub mu je ostavio trag na desnom reveru. Tražeći maramicu da se malo uredi posle uneređivanja u džepu je našao zečji repić. Sagnuo se i iz prvog ubrao detelinu sa četiri lista. Naleteo je i na jednu potkovicu.
- Ljudi, danas postajem milioner, videćete – rekao je u sebi i svratio u prvu kafanu.
Naručio je piće za sve u njoj, i znane i neznane. Ljudi su se lepo zahvalili i priupitali ga da li je dobio na Lotou, a on se samo osmehnuo i zagonetno im je poručio: „Videćemo“.
Nekako je uspeo da dočeka termin posvećen izvlačenju kuglica iz Loto bubnja. Ali ne, na malim ekranima se pojavio glavom, bradom i sa naočarima – ON.
- Pa, zar i Loto da mi uzmeš čoveče? Imaš li ti dušu? Nijedan drugi termin nemaš tokom dana nego baš u Loto da mi upadneš – siktao je naš Cvele.
Prošlo je pet, deset, petnaest minuta. Čovek sa malih ekrana ne prestaje da priča. Umesto planiranih brojeva iz bubnja, Cveleta napadaju reči iz govornikovih usta – Janković, Jeremić, Obradović, Radulović.
Prolazi 30 minuta, ovaj melje li melje. Nema Lotoa, nema te očekivane sreće, nema brojeva, ima samo - Janković, Jeremić, Obradović, Radulović, poput neke brzalice.
Posle isteka sat vremena, Cvele se preda svom besu, pocepa listić, i poče da proklinje i šapicu, i detelinu, i potkovicu. Bez saznanja da li je imao šansu da postane milioner ili ne, otišao je na spavanje. Čak mu ni ovce nisu pomogle da zaspi.